Najduže pomračenje Sunca u 21.veku

Stotine milona stanovnika velikog dela Azije danas su imali priliku da posmatraju najduže pomračenje Sunca u ovom veku. Potpuno pomračenje počelo je rano jutros na zapadu Indije i bilo vidljivo u pojasu širokom oko 250 kilometara koji se kretao preko Indije, Bangladeša, Nepala, Butana, Mjanmara i Kine, u najdužem trajanju od 6 minuta i 39 sekundi nad Pacifikom, prenela je američka svemirskea agencija NASA.
Tačno u 6h i 23 minuta po lokalnom vremenu (1h58 minuta po srednjeevropskom vremenu), nakon svitanja, noć je ponovo pala na indijsku državu Gudžarat u zapadnom delu zemlje i potom se pojasom dugim 15.000 kilometara i širokom 250 kilometara širila sve do južnih japanskih ostrva Rjukju.
U jednoj slabo naseljenoj zoni na Pacifiku, Mesec je potpuno zaklonio Sunce čitavih 6 minuta i 39 sekundi, što je svojevrstan rekord koji (kažu) neće biti oboren sve do 2132. godine.
Brojne agencije u Aziji iskoristile su ovu pojavu zarad ličnog profita, pa je tako bilo moguće posmatrati totalno pomračenje Sunca i iz aviona na visini od 12.500 metara! U Indiji je, kažu, okupilo oko 1,5 miliona hinduističkih hodočasnika da bi se tokom pomračenja kupali u vodama lokalne reke u cilju „oslobađanja duše“. Sa druge strane, u Kini su naprasno oživeli stari mitovi i priče o pomračenju Sunca prema kojima se ono predstavlja kao najava srećnih, ali i loših događaja.

Prateći pomračenje Sunca preko Interneta, nisam mogla, a da se ne setim davnog avgusta 1999.godine i Srbije. Tadašnja Ministarka zdravlja Leposava Milićević (ako je se ko uopšte još i seća!) izdala je zvanično saopštenje Ministarstva zdravlja koje je trebalo sve nas da nauči kako da se ponašamo pri pomračenju Sunca. To je tada zvučalo i više nego smešno,ali…Jasno je bilo poručeno da se ostane u kućama, da se spuste sve roletne, da se ne gleda napolje, jer ljudi mogu da osete uznemirenje, pritisak ili lupanje srca. Nakon toga, na nekoj televiziji (ne sećam se više kojoj) gostovali su mladi diplomirani astronom i neki matori lokalni travar ili šta već. I dok je školovani astronom pokušavao da objasni kako je pomračenje Sunca sasvim normalna i prirodna pojava, matori samouki čiča ga je svo vreme prekidao u sred rečenice rečima : „Ne znaš ti…“, prodajući pri tom svoju “proročku” pamet naivcima pored malih ekrana. Sećam se da sam nakon te „edukativne“ emisije rešila da ni po koju cenu ne propustim ovu „ne znaš ti“ pojavu!
U to vreme, dežurala sam na tek otvorenom prijemno-trijažnom bloku u Boru. Skuvali smo kafu i izašli ispred bolnice kako bi videli šta se dešava napolju. Pogled na ulicu delovao je jezivo pusto! Nigde nikoga! Nije se čula ni jedna ptica, ni jedan šum! Samo neki čudan vetar i blago zahladjenje. Ulica sablasno tiha kao da će smak sveta! Gledali smo pomracenje Sunca te 1999.godine kroz rendgenski snimak i slatko se smejali neznanju onih koji bi morali da znaju. Kasnije sam shvatila da se i čitav svet smejao tadašnjoj Srbiji kada je na televiziji, u “No Comment”, video pustu i praznu Srbiju dok su ljudi širom planete trčali na svoje trgove da posmatraju ovu divnu prirodnu pojavu.
Naučnici danas kažu da će naredno totalno pomračenje Sunca biti vidljivo iz Srbije tek negde blizu sredine narednog veka. Dakle, ko je propustio 11. avgust 1999.godine, sada može samo da se kaje. Ima i zbog čega.