Srbi – nаrod koji nestаje

“Srbi – nаrod koji nestаje“ je dokumentаrni film koji predstаvljа živo svedočаnstvo o trаgičnoj demogrаfskoj stvаrnosti srpske držаve i nаrodа, svedočаnstvo koje nedvosmisleno otkrivа trаgičnu i tužnu istinu dа je srpski nаrod nа prаgu svog istorijskog nestаjаnjа. Srbijа je dаnаs zemljа stаrosti; zemljа u kojoj je stаrаčko roptаnje sve glаsnije, а dečjа grаjа sve tišа i nečujnijа. Srbijа je dаnаs smežurаnа stаricа, izmoždenа, vešаnа, streljаnа, bombаrdovаnа, ubijana i od neprijаteljа i od lаžnih prijаteljа, аli i od sopstvene dece. Ceo protekli vek predstаvljа svojevrsnu istorijsku retrospektivu zаtirаnjа srpskog nаrodа kroz genocide vršene nаd njim; rаtove u kojimа je srpski nаrod bio prinuđen dа brаni ono nаjosnovnije – prаvo nа život. Srbijа je zemljа kojа je u proteklom veku prošlа kroz osаm rаtovа plаtivši previsoku cenu od više od četiri milionа životа.

Neodvojivi uzrok nestаjаnjа srpskog nаrodа su i аsimilаtivni procesi koji su ovde pаli nа plodno tle više nego kod drugih nаrodа u okruženju i to, kаko kroz dаlju istoriju kаo rezultаt nаsilnih i političkih procesа, tаko i u sаvremenom dobu kroz ekonomski motivisаne i uzrokovаne prinude. Tendencije sаvremenog svetа koji se masovno globаlizuje, perfidnost i brutаlnost materijalizovanog sveta i profitokratije, sаvremene društvene bolesti kаo što su nаrkomаnijа, аlkoholizаm i izopаčenjа ljudske prirode, društveni inženjering, preoblikovаnje identitetа nаrodа i dirigovano formiranje potrošаčke mаse opšti su okvir u kojem se nаšlo i nаše društvo i koje dodаtno pritiska naš već dovoljno izmoren nаrod. Individuаlizаcijа i duhovno osiromаšenje kidаju ionаko tаnke veze koje održаvаju ljudsku zаjednicu. Višedecenijsko odstupаnje od pravoslavne vere i udаljаvаnje od Isusa Hristа i njegove crkve, po mnogima, ključni su uzroci oslаbljenosti nаšeg nаrodа kojoj plаćаmo previsoku cenu.
Međutim, nаjužаsnijа rаnа nа telu srpskog nаrodа je ubijаnje budućnosti kroz još nerođeno potomstvo. Utrobno čedomorstvo ili dobrovoljni abortus svаke godine u nepovrаt odnese grаd veličine Novog Sаdа. Premа stаtisitikama, Srbijа u ovome drži neslаvni rekord među evropskim nаrodimа.
O ovim i mnogim drugim činjenicаmа svedoče pripаdnici srpske duhovne i intelektuаlne elite koji su svoje nаučne stаvove, sаznаnjа i rezulаtete istrаživаnjа ponudili nа uvid srpskoj jаvnosti širom planete : njegovа svetost Pаtrijаrh srpski Irinej, аkаdemici Vаsilije Krestić i Smiljа Avrаmov, Rаdovаn Tvrdišić iz Dveri Srpskih, protojerej-stаvrofor dr Miloš Vesin, publicistkinjа Biljаnа Spаsić, profesor nа Univerzitetu u Kembridžu Nebojšа Rаdić, profesor Mаrko Mlаdenović, sveštenici Željko Lаtinović i Brаnko Ćurčin, аli i mnogobrojni obični ljudi iz nаrodа, seljаci i mučenici…



Ovaj dokumentarni film, prvi ovakve vrste kod nas, projekаt je fondаcije “Prijаtelj Božji“ i njene filmske produkcije. Film je motivisаn željom dа se njime opomene nа trаgičnu stvаrnost nаšeg nаrodа i potrebom dа se ukаže nа put zа njeno prevаzilаženje, nа pokаjаnje i vrаćаnje Isusu Hristu kroz crkvu njegovu kаo jedinom putu kа ponovnom ostvаrenju duhovnih vrednosti, jer su jedino duhovne vrednosti temelj postojаnjа i opаstаjаnjа svаkog naroda, pа i srpskog.

„Srbi – narod koji nestaje“ 4.deo
„Srbi – narod koji nestaje“ 5.deo
„Srbi – narod koji nestaje“ 6.deo
„Srbi – narod koji nestaje“ 7.deo
„Srbi – narod koji nestaje“ 8.deo
„Srbi – narod koji nestaje“ 9. deo
U svakom slučaju, odličan film koji Vas možda neće naterati da budete veliki vernici, ali će Vas sigurno naterati da dobro razmislite o svojim postupcima, promenite način zivota i ispravite sve ono što ste dosad loše radili.

Advertisements

BBC:Hrišćanska Srbija održava svoju veru u folkloru

Britanski reporter Mark Louen (Mark Lowen) posetio je nedavno Beograd i (kako sam kaže) ostao zapanjen količinom sujeverja i tradicije koja postoji u našoj zemlji. U svom tekstu Hrišćanska Srbija održava svoju veru u folkloru (Originalni naslov:“Christian Serbia maintains its faith in folklore“) koji je nedavno emitovan na engleskom BBC radiju, Louen opisuje srpski narod kao duboko religiozan i sujeveran narod koji veruje u mitove i bapske priče. Svoju reportažu iz Srbije započeo je posetom Sabornoj crkvi i ustoličenjem patrijarha Irineja, ali su mu pažnju daleko više privukla srpska folklorna obeležja. Pišući o verovanjima u našem narodu, ovaj britanac kaže da su srednjovekovne vojne pobede deo života svakog Srbina i da je na ovim prostorima oduvek bilo jasno da „ako si Srbin, onda si pravoslavac, a ako si Hrvat, onda si katolik„.
"Čak i danas, opsesija legendama i mitovima znači da se Srbi često okreću prošlosti, radije nego budućnosti, tražeći izgubljenu moć i prestiž."
Reporter britanske nacionalne televizije napomenuo je Britancima i to da se naročito paze promaje kada stupe na srpsko tle, jer se kod nas veruje da žene koje imaju go stomak tokom hladnijih dana neće moći da rode, a onaj koji bude stalno sedeo pored otvorenog prozora imaće večno ukočen vrat. Po njemu, čak i leti Srbi drže zatvorene prozore, jer kažu da su mnogi umrli od promaje, ali niko nije skončao zbog smrada. Još neka od navedenih srpskih sujeverja, po Marku Louenu, jesu upravo neki od saveta koje smo svi mi kao deca slušali od svojih baka i majki. Nikada se nećete venčati ako sedite na ćošku stola; Za novorođenče obavezno kažite da je ružno da ga ne bi pratio baksuz; Dobićete zapaljenje mozga ako izađete napolje s mokrom kosom i žene koje s otkrivenim stomacima šetaju po hladnom vremenu zaradiće upalu jajnika i neće moći da imaju dece. Britanski reporter nije propustio ni priliku da obavesti svoje sugrađane da će biti bez prebijene pare ako torbu ostavljaju na podu i da će ih pratiti baksuz ako nekome poklone prazan novčanik. Kakva god bila, nijedna priča iz Srbije ne može se završiti bez čuvenog pripovedanja o tome kako se još u 12. veku u Evropi jelo masnim prstima, dok se na srpskom dvoru meso nabadalo viljuškom. Svoj prilog o Srbiji ovaj novinar vodi i kroz vladavinu Slobodana Miloševića i njegovo evociranje mitova i legendi vezanih za Kosovski boj. „Čak i danas, opsesija legendama i mitovima znači da se oni često okreću prošlosti, radije nego budućnosti, tražeći izgubljenu moć i prestiž“, zaključuje Louen i dodaje da sujeverna verovanja, mitovi i legende u Srbiji predstavljaju „utehu za ovaj ponosni narod„. On, takođe, tvrdi i to da su se Srbi po izbijanju epidemije svinjskog gripa okrenuli tradicionalnom narodnom leku – belom luku, što objašnjava ukorenjenim srpskim legendama o vampirima. „Možda je zato i lako razumeti zašto se horde Srba okreću TV ekranima kada na njima nastupa bizarni transvestit Kleopatra, koja je postala poznata predviđajući sve, od razvoda do NATO bombardovanja i rata na Kosovu.“ – kaže u svom prilogu britanski reporter Mark Louen. S obzirom na sve iznete činjenice, uopšte ne bi bilo preterano reći da je u ovom tekstu BBC-ja srpski narod predstavljen kao divlje pleme koje živi van svih tokova civilizacije u „civilizovanoj“ Evropi. Iako Mark Louen navodi da mu „nije bila namera da uvredi srpski narod„(?!?), prosečan čitalac koji nema predstavu o Srbiji iz ovog teksta lako može steći vrlo pogrešnu sliku o Srbima. Tekst Hrišćanska Srbija održava svoju veru u folkloru bi možda mogao biti i pozitivan i duhovit samo da je Mark Louen na kraju napisao: „Uprkos svemu, Srbi su zabavan narod, a Srbija atraktivna destinacija sa dobrim provodom“. Iako je većina ovih tradicionalnih sujeverja tačna, britanski reporter je zaboravio da podseti javnost na činjenicu da bi i dalje sedeli u mraku u „civilizovanoj“ Evropi budući da je i struju izmislio Srbin Nikola Tesla. Spomenuti Nađu Higl, Milorada Čavića ili Novaka Đokovića očigledno je bilo previše za ovog reportera čiji je osnovni radni zadatak da edukuje Britance koji još uvek tvrde da su lazanje njihovo nacionalno jelo i veruju da sir prave patke.
E, sad, kako ne bi bilo neke zamerke na ovaj tekst, dodaću još samo to da i ja volim London i Englesku, jednako kao što Mark Louen voli Beograd i Srbiju. I ukoliko nekome smeta činjenica da su lazanje nacionalno jelo Italije i da se sir dobija od mleka krave, koze ili ovce, u tom slučaju, nemojte se buniti, jer (kako reče Louen) sve je ovo jedan veliki nesporazum.

Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle : dobrota i mudrost

Postoje ljudi koji samim činom svog postojanja povezuju čitav jedan narod. Jedan od njih bio je patrijarh srpski gospodin Pavle koji je svojim savetima, pravednim i pravičnim, umeo da pruži utehu svim sinovima i kćerima naše svete pravoslane crkve u ovim teškim vremenima.

Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle

Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle

Uvek je isticao da se iza ekonomske skriva duhovna, moralna i politčka kriza kao i kriza same čovečnosti, a da su njene posledice nepoštovanje međunarodnih prava, gaženje pravde i opšti finansijski haos. Govorio je da „radi vlastoljublja i ekonomskih interesa, gazi se pravo i pravda, Božija i ljudska, a u tragičnom slučaju naše zemlje i srpskog naroda ogleda se interes moćnika koji svoje globalnosebične interese stavljaju iznad pravde i ljudskih prava“. Podsećao je na neprevaziđenu vrednost rađanja i nezamislivo odricanje od materinstva i prihvatanje čedomorstva koje se, nažalost, često događa u modernim brakovima. „Neka se Gospod smiluje svim majkama čedomorkama koje u svojoj samoživosti žrtvuju ono najsvetije što im Bog daruje i koje time pretvaraju materinsku utrobu koja nosi život-u radionicu smrti i ništavila“. Smatrao je da savremeni čovek, osvajajući svojom tehnikom spoljne prostore, ugrožava time životni prostor drugih bića. „Namesto da se okrene beskrajnim unutarnjim duhovnim prostorima koji nikoga ne ugrožavaju i svemu daju punoću, čovek se okreće onome što je po prirodi ograničeno i prolazno, postajući tako i sam ograničen i sakat“, poručio je u svojoj Božićnoj poslanici januara 2008.godine. Učio nas je da je rođenjem Isusa Hrista ostvarena pobeda nad nesavršenstvom, grehom i smrću i da svet više nije i ne može biti ono što je bio od dana Hristovog rođenja. Slušali smo ga, voleli i poštovali kao mudrog i duhovnog čoveka koji je još za života postao svetac. Patrijarh srpski gospodin Pavle imao je ogroman ugled i u čitavom hrišćanskom svetu. Uživao je veliko poštovanje moskovskog patrijarha i samog rimskog pape. Njegovom smrću, čitav pravoslavni svet izgubio jednog od svojih najvećih duhovnika i vernika. Smrt njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla ogroman je i nenadoknadiv gubitak za ceo srpski naorod.


Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle, na krštenju Gojko Stojčević, rođen je 11. septembra 1914. u selu Kućanci u srezu Donji Miholjac u Slavoniji, u porodici zemljoradnika. Rano je ostao bez roditelja. Od treće godine života o njemu je brinula tetka koja ga je zbog slabog zdravlja štedela seoskih poslova i omogućila mu da se školuje. U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a nižu gimnaziju u Tuzli. Ispit zrelosti položio je u Šestoj muškoj gimnaziji u Beogradu koju je pohađao vanredno kako bi mogao da upiše i Medicinski fakultet. Šestorazrednu bogosloviju završio je u Sarajevu 1936, a Bogoslovski fakultet u Beogradu, nakon što je prethodno završio dve godine Medicinskog fakulteta. Drugi svetski rat zatekao ga je na odsluženju vojnog roka. Kao izbeglica boravio je u manastiru Sveta Trojica u Ovčaru. Od 1944. godine bio je veroučitelj za decu u izbeglištvu u Banji Koviljači. Tu su mu lekari otkrili tuberkulozu i predvideli još tri meseca života. Zbog zdravstvenih problema, odatle je otišao u manastir Vujan, u selu Prislonica između Čačka i Gornjeg Milanovca, gde je ostao do 1945.godine. Posle čudesnog izlečenja doneo je odluku da se posveti monaškom životu. Kažu da se u manastiru Vujan i danas čuva drveni krst koji je svojom rukom izradio iskušenik Gojko. Uoči praznika Blagovesti 1946.godine, u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri, jeromonah Julijan zamonašio ga je kao Pavla. Iste godine, rukopoložen je za jerođakona. U periodu od 1949. do 1955. bio je sabrat manastira Rače vršeći razna poslušaja, a u čin jeromonaha unapređen je 1954. Postdiplomske studije završio je na Bogoslovskom fakultetu u Atini gde je boravio od Božića 1955. do maja 1957. posvetivši se proučavanju Novog Zaveta i liturgike. Godina 1957. zabeležena je kao početak Pavlovog arhijerejstva. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja, a 22. septembra ga je, u Sabornoj crkvi u Prizrenu hirotonisao tadašnji srpski patrijarh Vikentije. Godine 2007. u Srpskoj patrijaršiji, u kapeli Svetog Simeona Mirotočivog molitveno je obeleženo pola veka arhijerejske službe patrijarha Pavla i njegovog života po Jevandljeju između Eparhije raško-prizrenske i trona Svetog Save u Srpskoj patrijaršiji. Službovanje u Eparhiji raško-prizrenskoj, koje je često pominjao sa patrijarškog trona, posvetio je izgradnji i obnovi crkava i manastira i posebno obnovi monaškog života u cilju očuvanja pravoslavne vere i tradicije. Prvog decembra 1990. godine episkop Pavle je imenovan za 44. srpskog patrijarha nasledivši na tronu Svetog Save patrijarha Germana. Bavio se naučnim radom, a među njegovim objavljenim delima je „Monografija o manastiru Deviču“ i „Studija iz liturgike“ objavljene 1972. godine u Glasniku Srpske Pravoslavne Crkve. U zasluge patrijarha Pavla ubraja se i rad na obnovi i osnivanju novih eparhija, obnovi Bogoslovije na Cetinju,kao i otvaranje Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju. U njegovo vreme osnovana je Akademija Srpske Pravoslavne Crkve za umetnost i konzervaciju, vraćena je veronauka u javne škole, a Bogoslovski fakuletet u okrilje Beogradskog univerziteta. Bogoslovski fakultet Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu, dodelio mu je 1998.godine zvanje počasnog doktora bogoslovlja.


Patrijarh Pavle se lečio na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu od 13. novembra 2007.godine. O njegovom zdravlju brinuo je tim lekara specijalista koji su svakodnevno izveštavali Sveti sinod o stanju poglavara Srpske Pravoslavne Crkve. Krajem oktobra 2008.godine, patrijarh Pavle uputio je pismo u kome umoljava arhijereje Srpske Pravoslavne Crkve da mu se, zbog lošeg zdravstvenog stanja, odobri povlačenje sa trona Svetog Save. Odluka o molbi patrijarha Pavla odložena je za redovno prolećno zasedanje najvišeg tela Srpske Pravoslavne Crkve koje je počelo 14. maja 2009. godine i na kome je doneta odluka da se patrijarh srpski gospodin Pavle umoli da doživotno ostane poglavar Srpske Pravoslavne Crkve. Patrijarh Pavle je ovu molbu uvažio. U njegovom odsustvu, poslove poglavara Srpske Pravoslavne Crkve preuzeo je najstariji član Sinoda po rukopoloženju, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.


Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle : „Dok anđeli spavaju“ 3.deo
Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle : „Dok anđeli spavaju“ 4.deo
Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle : „Dok anđeli spavaju“ 5.deo
Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle : „Dok anđeli spavaju“ 6.deo

Patrijarh Pavle bio je na svetosavskom tronu Srpske Pravoslavne Crkve punih 19. godina. Njegova svetost, patrijarh srpski gospodin Pavle, preminuo je danas u snu, u 10h45 u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Povodom smrti Njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla, u Srbiji je proglašena trodnevna žalost. Mnogi svetski mediji preneli su vest da je danas u Beogradu preminuo patrijarh Srpske pravolavne crkve gosodin Pavle ističući da je njegova najveća vrlina bila skromnost. Njegov odlazak je lični gubitak za svakog od nas koji smo verovali u ono što nam je mudro propovedao. Dobrota i mudrost patrijarha Pavla biće upamćeni ne samo među srpskim narodom i vernicima Srpske Pravoslavne Crkve, već i u celom hrišćanskom svetu širom planete. Iako je svima nama zemaljski život prolazan, trag koji je Njegova svetost, patrijarh srpski gospodin Pavle, ostavio u istoriji našeg naroda živeće večno. Kao hrišćanka i pravoslavka, molim se Gospodu da podari večni mir ovom mudrom i velikom čoveku. Neka mu je večna slava.

Digitalna Narodna biblioteka Srbije

Konačno jedna lepa vest za sve ljubitelje srpske književnosti…. Vredni ćirilski rukopisi, zajedno sa Miroslavljevim jevanđeljem iz 1180.godine, stare i retke štampane knjige, novine i časopisi, atlasi i mape, grafike, fotografije, kao i mnoge retke ploče iz prve polovine prošlog veka napokon su postale dostupne za čitanje, gledanje i preuzimanje na sajtu Digitalne Narodne biblioteke Srbije. Ukupno million i po vrednih dokumenata iz Srpske kulturne baštine!
U digitalnoj kolekciji Narodne biblioteke Srbije nalaze se i spisi manastira sa Kosova, Pećke patrijaršije i Dečana, koje su bile na čuvanju u ovim manastirima, kao i dosta rukopisa Srpske pravoslavne crkve. Tu sui neprocenjivo vredne zbirke Vuka Stefanovića Karadžića, Dositeja Obradovića, Njegoša, Đure Daničića, Jovana Sterije Popovića, knjige Milutina Milankovića, Slobodana Jovanovića i Save Dečanca. Tu je i Zoran Đinđić.

Karađorđeva, nekadašnja lepotica Beograda

Karađorđeva, nekadašnja lepotica Beograda

Među likovnim materijalima treba izdvojiti zbirku starih grafika i razglednica Beograda, Beograd na fotografijama našeg poznatog fotografa Branimira Debeljkovića, zatim grafike Anastasa Jovanovića, 170 grafika sa Svete gore, zbirka fotodokumenata „Znameniti Srbi 19.veka“, fotografije Balkanskog rata i Prvog svetskog rata, kolekcija plakata, među kojima su i oko 600 pozorišnih plakata od sredine 19. veka do 1941. godine i stare hartije od vrednosti. Vrednu zbirku predstavljaju i digitalne ploče, njih 800 na 78 obrtaja. Te ploče su veoma krte i bilo je neophodno da se one digitalizuju kako bi se sačuvale od vremena. Trenutno je 150 njih dostupno na portalu Digitalne Narodne biblioteke Srbije. Takođe, na sajtu narodne biblioteke mogu se čitati i dnevne novine „Politika“ od prvog broja koji je izašao davne 1904. godine, kao i „Zenit“, avangardni časopis iz oblasti kulture, koji je izlazio od 1921. do 1926. godine.
Posetiocima sajta je ponuđeno da izlistaju pomenuta dokumenta, ali i svaki od njih može biti u potpunosti preuzet sa portala.
Ovo je zaista dobra vest za sve one koji vole srpsku književnost i još uvek nose u sebi želju za proširenjem sopstvenih saznanja, jer kulturna baština jednog naroda čini taj narod bogatim. Ako ništa drugo, bar imamo istoriju, kulturu i tradiciju na kojima bi nam mnogi zavideli….

Hristos vaskrese!

Pravoslavni vernici danas slave Vaskrs, najsvečaniji hrišćanski praznik.
Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio vrata raja. Vaskrs je najvažniji praznik kod hrišćana, jer suština hrišćanskog učenja označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.
Po crkvenom učenju, Isus Hrist je raspet u petak i taj dan je u crkvenom kalendaru obeležen kao Veliki petak. Subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob Isusov. Stražari koji su čuvali grob od straha su popadali kao mrtvi, a Isus Hrist je vaskrsao.
Na Vaskrs je, po crkvenom verovanju, prvo Marija Magdalena srela Isusa Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nijeo poverovao da je Hristos vaskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otud u narodu i uzrečica: „Neverni Toma“. Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa:“Mir Božji, Hristos vaskrese“, a odgovara se: „Vaistinu vaskrese“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja i tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Vaskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Paše i posle prvog punog meseca. U 16. i 17. veku crkveni kalendari su reformisani, pa je nastala razlika u slavljenju hrišćanskih praznika između katoličke i pravoslavne vere. Katolici uvek slave Uskrs pre pravoslavaca.
Vaskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može „pasti“ u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena. Srpska pravoslavna crkva vreme računa po starom – julijanskom kalendaru, a država Srbija po novom gregorijanskom kalendaru. Otuda i razlika u datumima.

Mir Božji.Hristos vaskrese!

Mir Božji.Hristos vaskrese!

Na veliki petak, jaja se boje crvenom bojom i drugim jarkim bojama. Veliki petak je uvek postan i tada se jede riba ili druga posna jela. U nedelju na Uskrs farbana jaja poklanjaju se prijateljima. Jaje ima simboličko značenje jer se iz njega radja život.Veruje se da prvo ofarbano jaje mora biti crvene boje i ono ostaje u kući do sledećeg Uskrsa. Za ovaj praznik sprema se kolač koji domaćin za vreme ručka lomi zajedno sa decom. Porodica je tog dana na okupu uz svečanu trpezu pripremljenu od tradicionalnih srpskih jela. Vaskrs hrišćani slave tri dana i u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi su Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.

Vaskrs je najsrećniji dan u godini, jer nas on čini ljude punim vere i nade. Poglavar Srpske Pravoslavne crkve Patrijarh Pavle, u svojoj tradicionalnoj Uskršnjoj poslanici, rekao je da je naše doba suočeno sa materijalnom krizom, ali da je još prisutnija kriza morala i karaktera.
Draga braćo pravoslavci i sestre pravoslavke, od srca Vam želim srećan Vaskrs i da postanemo bolji ljudi. Da se trudimo da vaskrsnemo našu majku Srbiju ne zaboravljajući na učenje Isusa Hrista. Verujem da se to može postići samo srpskim i pravoslavnim jedinstvom ne zaboravljajući našeg velikomučenika koji je naše grehe sprao svojom sopstvenom krvlju.
Mir Božji.
Hristos vaskrese.