Ardipithecus ramidus, najstariji fosil ženke

„Before Lucy there was Ardi who, after 4.4-million years, is turning the anthropology world on its ear.“

Priča o razvoju ljudske vrste ovih dana dobija svoj epilog od gotovo milion godina više. Nedavno su naučnici objavili najnovija saznanja o Ardi, fosilu ženke koja je živela na prostorima današnje Etiopije pre oko 4,4 miliona godina.
Ardi je otkrivena na mestu gde je nađeno mnoštvo fosila drevnih biljaka i životinja. Izbačena donja vilica skeleta njenom je licu davala izgled sličan majmunima, ali su joj arkade potpuno drugačije od majmunskih. Baza lobanje pokazala je da je mozak Arde bio postavljen slično mozgu današnjih ljudi, ali je imala preduslov za intenzivan razvoj centra za vid i opažanje prostora. Njene šake i ručni zglobovi nisu imali ključne odlike potrebne za penjanje po drveću koje imaju šimpanze i gorile. Zato je morala pažljivo da se vere po drveću, jer nije imala anatomske karakteristike koje današnjim majmunima omogućavaju da se lako kreću kroz krošnje. Karlica i kukovi pokazuju da su mišići bili raspoređeni tako da je mogla da hoda uspravno, a njeno stopalo je bilo dovoljno čvrsto za hodanje. Pokretljiv nožni palac mogla je da koristi pri penjanju. Naučnici veruju da je Ardi najbliži znani predak i šimpanza i ljudi. Procenjuje se da je bila teška oko 50 kilograma, a visoka 1,2 metara.

Ardipithecus ramidus

Ardipithecus ramidus

Pronalazak ovog ženskog kostura daje novi uvid u istoriju ljudskog roda. Ardi je više od milion godina starija od Lusi, fosila ženke za koju se verovalo da je najstariji ljudski predak. Ardi, čije su prve kosti otkrivene 1994. godine, formalno je nazvana „Ardipithecus ramidus„, u slobodnom prevodu „prvi čovekoliki majmun sa tla“.
Novi nalazi pružaju dokaze da su ljudi i šimpanze evoluirali od davnašnjeg zajedničkog pretka, ali je svaka vrsta evoluirala i menjala se za sebe. To je u suprotnosti sa dosadašnjim stavom da su ljudi nastali od stvorenja nalik šimpanzama. Proučavanje skeleta Ardi pokazalo je da je ta vrsta živela u šumama i mogla da se vere po drveću. Na zemlji, ova vrsta mogla je da hoda uspravno, na dve noge.
Ovo je jedno od najznačajnijih otkrića u izučavanju humane evolucije. Skelet Arde je relativno potpun. Sačuvani su glava, šake, stopala i neki ključni delovi trupa.
Humana evolucija

Humana evolucija

Naučnici veruju da Ardipidekus predstavlja rod koji je verovatno prethodio australopitekusu, pretku roda homo, odnosno pretku današnjeg čoveka. Ardin skelet sastavljen je iz 125 delova. „Kada gledate Ardi od glave do pete, vidite jedno stvorenje koje nije ni šimpanza ni čovek, već ardipitekus“, izjavio je Tim Vajt, direktor centra za istraživanje humane evolucije na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju.

Advertisements

Može li reinkarnacija ponuditi osećaj pravde u svetu u kome živimo?

Malo će biti teško opisati ovo što nameravam,jer ni ja sama još uvek nisam načisto sa sobom po pitanju duhovnih pojava poput inkarnacije i reainkarnacije. Možda će biti i onih koji me neće razumeti,ali…sasvim slučajno, čitajuci danas na jednom portalu neka sećanja ljudi na predhodne živote, prostrujalo mi je u mislima da bi možda bilo dobro napisati ovaj post.
Ljudi su se oduvek pitali šta sledi nakon što izgube svoje najdraže.Postoji li život posle smrti? Učenje o reinkarnaciji prvi put se javilo u Indiji oko 800. godine p.n.e.Ideja o reinkarnaciji duše nakon smrti tela bila je veoma rasprostranjena na zapadu u staro pagansko doba, pre nego što su je zamenile hrišćanske ideje. Međutim, njeno širenje u današnje vreme direktno je povezano sa uticajem hinduizma i budizma, u kojima je reinkarnacija opšta pojava. Prema učenju Hinduizma, svako rođeno stvorenje je večno postojeća duša koja, posle smrti tela, prelazi u drugo telo prema zakonu karme i reinkarnacije. Većina ljudi na Tibetu veruje u reinkarnaciju nakon smrti najsvetijih budističkih monaha, pa i samog vrhovnog budističkog sveštenika Dalaj Lame.

Može li reinkarnacija ponuditi osećaj pravde u svetu u kome živimo?

Može li reinkarnacija ponuditi osećaj pravde u svetu u kome živimo?

Reinkarnacija se javlja gotovo u svim većim religijama, u većoj ili manjoj meri. Čak i hrišćanstvo pominje Jovana Krstitelja kao inkarnaciju proroka Ilije.Takođe, nađeni su spisi koji nedvosmisleno upućuju na reinkarnaciju u kuranu kao i svetim knjigama skoro svih istočnjačkih civilizacija. Međutim, da li je smrt kraj čovekovog postojanja ili samo pauza između dva života?
Teorija reinkarnacije se zasniva na razdvajanju ličnosti (telo) od individue (duh). Ličnost je po toj teoriji smrtna, i sastoji se od energije, sećanja, snage karme, strahova i slabosti smrtnika. Energija je nepromenljiva, javlja se jednakog intenziteta pri rođenju i do trenutka smrti se ne menja. Sećanja mogu da premoste trenutak smrti i pojave se i u novoj inkarnaciji iste individue.Snaga karme je ona specifična harizma koja može da pokaže put kojim osoba treba da ide nakon smrti tela. Strahovi takođe mogu da preskoče barijeru smrtnosti, ali samo u slučaju nasilne smrti.Kažu da se oni reflektuju strahom u sledećem životu tj. ako se čovek u jednoj inkarnaciji udavi, u sledećoj će imati neobjašnjiv strah od vode. Slabosti su takođe vezane samo za ličnost, pa je (po zakonima reinkarnacije) totalna besmislica što se u hrišćanstvu u čistilištu odlučuje o sudbini duše na osnovu podleganja slabostima. Uostalom, poznajete li Vi nekoga ko nema apsolutno nikakve slabosti prema ničemu? Ja ne.
Za razliku od ličnosti individua je nedeljiva.Može se reći da je duh materija.Sastoji se iz delova ličnosti koji se prenose u drugu inkarnaciju i nastavljaju da žive kada fizički život prestane. Duh ili monad vremenom kroz inkarnacije postaje razvijen. Kada dostigne određen nivo te specifične razvijenosti prelazi u narednu inkarnaciju. Ako individua do kraja fizičkog života ne dostigne određen nivo razvijenosti, vraća se na niži nivo, pa se zato može desiti da se ponovo “rodi” u vidu životinje, biljke, pa čak i nežive prirode.
Daleko od toga da je ova teorija reinkarnacije savršena, ali bar uliva više nade od teorije o raju i paklu preko čistilišta … ipak, iako je raj (kako tvrde neki) savršenstvo u svakom smislu, nije baš prerspektivno razmišljati da celu večnost provedete na jednom mestu.
Većina onih koji čvrsto veruju u život nakon smrti kažu da reinkarnacija pruža nadu da stvari mogu biti bolje. Kažu da, ako ne uradimo nešto kako treba u ovom životu, imamo drugu šansu da to ispravimo u narednom životu. Ipak, većina priznaje i to da se veliki broj ljudi ne seća svojih prethodnih života. Kako onda da naučimo lekciju iz predhodnih grešaka u našim prethodnim životima ako se ne možemo setiti onoga šta smo učinili? Izgleda da iznova činimo iste greške i neprestalno se vrtimo u krug. Sa obzirom na moralni fijasko kroz ljudsku istoriju, postoji li makar jedan razlog za realnu nadu da će se sve uraditi ispravno u nekom budućem životu?
Zagovornici ideje o reinkarnaciji takođe tvrde da će reinkarnacija osigurati pravdu. Prema zakonu o karmi,u svakom životu dobijamo ono što i zaslužujemo. Naša dobra i loša dela daju dobre i loše rezultate od života do života. Sa karmom (navodno) ne postoji nepravedna patnja, jer niko nije nevin i svako nosi po neki greh. Mnogi tvrde da je svaka patnja zaslužena na osnovu loše karme. Svi mi nosimo zasluženu karmu u novi život. Nema milosti, oproštaja niti pomilovanja! Ne samo da ovo nije dobro za one koji su opterećeni teretom griže savesti već se karma sukobljava sa našim moralnim shvatanjem da određena patnja može biti nezaslužena i pojedinac koji pati zaslužuje naše sažaljenje.
Realno govoreći, može li reinkarnacija ponuditi ikakvu nadu i osećaj pravde u ovom nepravednom svetu u kome živimo?
Slično shvatanje o seobi duša nakon smrti tela imali su i grčki pesnik Pindar,kao i tragičari Eshil i Sofokle.U seobu duša verovali su i Pitagora i Platon. Po njihovom shvatanju, sila jednog učinjenog greha iz sadašnjeg života produžava da živi u sudbinama potomaka. Oni su osuđeni na kaznu zbog učinjenih grehova sopstvenih predaka. Primere takvog shvatanja srećemo i danas u našem narodu. Koliko ste puta čuli do sada da neko Vama poznat kaže da je posledica nečije patnje neki davni greh njegovih predaka?


Ja lično, ne verujem u život posle smrti.Verujem u energiju koja neprestalno kruži oko svih nas i jedino je ona stalna i nepromenjiva.Međutim, opet ostavljam neku dozu rezerve u sebi u stilu jednog dragog prijatelja koji ima običaj da kaže: „Ne verujem u reinkarnaciju. Ni u prošlom životu nisam verovao u nju.“.

Na rubu znanosti

Na rubu znanosti“ je hrvatska TV emisija koja je postala vrlo popularna upravo zbog toga što se bavi neobjašnjivim, paranormalnim fenomenima i misterijama.
Autor i voditelj, Krešimir Mišak, u emisiji govori o neobičnim i neobjašnjivim fenomenima u svetu.
Neki kritičari prigovaraju da emisija paranormalne teme previše okreće širokoj publici i da ih trivijalno obrađuje. Druga zamerka upućena je samim banalnim temama. U par emisija teme su bile „Hakeri“, „Geekovi“ i „Borilačke veštine“, što nema veze sa naslovom emisije.
Emisiju prati svojevrsni kult na raznim internet forumima, a ima i onih koji hvale emisiju zbog svežeg pristupa mnogim temama iz oblasti parapsihologije, tajnih oružja, svemira kao holograma i uvek mističnim piramidalnim strukturama.
U ovoj emisiji, emitovanoj 28.aprila 2008.godine, „Na rubu znanosti“ pokušava da razotkrije tajne kalendara Maja. Takođe, emisija pokušava da razreši misteriju 2012.godine.
U svakom slučaju, emisiju vredi pogledati.

Gde ima dima,ima i vatre

Dugo se na internetu pominje famozna 2012.godina i špekuliše na razne načine sa njom.Uglavnom, sve se priče završavaju isto-apokalipsom! Međutim,ima i mnogo onih koji sve ove teorije smatraju smešnima i o njima ne žele ni da razmišljaju. Ipak, da je ona naša stara uzrečica „Gde ima dima,ima i vatre“ tačna, potvrdio je ovih dana i ugledni časopis „New Scientist“. U svom štampanom izdanju za 23 mart 2009. godine, ovaj časopis prognozira da bi sledeća razorna solarna superoluja mogla da dovede do masovnog nestanka struje, kao i do masovnog prekida svih telekomunikacija i interneta na Zemlji., To bi rezultiralo teškim društvenim i ekonomskim potresima širom naše planete! Ta solarna superoluja je moguća već u septembru 2012. godine! Dakle, iste godine o kojoj se dugo već špekuliše. Prema naučnicima koji se bave istraživanjem kosmosa, 2012 godine se navršava ciklus od 11 godina na čijem vrhuncu Sunce izbacuje koronalnu masu i solarnim vetrom šalje geomagnetne oluje ka Zemlji.
Američka svemirska agencija NASA je, u izveštaju iz januara ove godine, navela da bi šteta od solarne oluje u prvih godinu dana nakon udara mogla da iznosi 20 puta više od posledica uragana „Katrina” iz 2005. godine. Ova agencija tvrdi i to da bi nova razorna solarna oluja mogla da ima daleko gore efekte od onih zabeleženih u 19. veku, kada su geomagnetne sile uništile telegrafske veze u Evropi i Severnoj Americi.


Prema nekim naučnicima, razorna snaga ove solarne superoluje ostavila bi bez struje 130 miliona ljudi u Severnoj Americi, a zalihe vode trajale bi samo nekoliko sati.
Solarna oluja iz maja 1989. godine, koja je bila prva u „svemirskom dobu” razvitka ljudske civilizacije, bila je relativno slaba. Međutim, ova superoluja je svojom snagom uspela da onesposobi transformatore u električnim centralama u Kanadi i šest miliona ljudi u regionu Kvibek ostavi bez električne energije! Mnogi se ovde,u Kvebeku,sa strahom sećaju tih dana i ledenog talasa koji je tri dana harao ovom kanadskom provincijom! Kažu da su strujni kablovi u tren oka pucali od naleta ledene kiše koja je brisala sve pred sobom. Ova superoluja iza sebe ostavila je pustoš u istočnom delu Kvebeka.
Mnogi se danas okreću ovom najnovijem naučnom otkriću i sve je manje onih koji ironično gledaju na famoznu 2012.godinu. Jedan od najčešćih scenarija koji se dovode u vezu sa ovom potencijalnom superolujom jeste upravo sledeći : solarna superoluja mogla bi da izazove nestanak električne energije na celom području Velike Britanije u roku od jednog sata. Usledio bi pad svih mreža za mobilnu telefoniju. Isključio bi se zemaljski i satelitski TV program, što bi izazvalo haos širom Evrope. Već narednog dana bilo bi svima jasno da naš “civilizovani” svet, koji neosporno zavisi od moderne tehnologije, tone u haos! Već u narednih nekoliko meseci veliki deo Evrope i Amerike našle bi se pred najvećom ekonomskom katastrofom ikada zabeleženom u istoriji. Apokaliptična verzija potencijalne solarne oluje predviđa da bi više od 100.000 Evropljana umrlo od gladi do kraja 2013. godine. Pojedini naučnici čak tvrde da bi za oporavak od ove,prve solarne superoluje u modernoj istoriji, trebalo proći barem 20 godina kako bi se planeta Zemlja, tehnološki, vratila u svoje prvobitno stanje.
Međutim, ima i onih koji tvrde da će izbacivanje koronalne mase prilikom solarne superoluje, iskriviti magnetno polje Zemlje. Šta će se, u tom slučaju, desiti sa planetom Zemljom, danas na žalost niko nije u mogućnosti da kaže.

Dokumentarac „Nepoznata planeta“

Dokumentarac “Alien Planet” (ili “Nepoznata planeta”) je 2005. godine premijerno prikazan na “Discovery Channel”-u. Kroz ovaj dokumentarni film, u neverovatnoj animiranoj formi, grupa uglednih naučnika predstavlja jednu od vizija buduće automatizovane i veštačkom inteligencijom upravljane misije koja istražuje planetu na kojoj je pronađen život u skoroj budućnosti. Film je baziran je na knjizi “Expedition” ili “Ekspedicija” autora Wayne.D.Barlowe-a.
“Alien Planet“ nastao je saradnjom vrhunskih naučnika, inženjera i umetnika koji su, uz pomoć kompjuterske animacije “Meteor Studios” iz Montreala, kreirali virtualnu misiju na Darwin-u IV koji je četvrta planeta u Binarnom sistemu. Darwin je od Zemlje udaljen 6,5 svetlosnih godina.
U svakom slučaju, dokumentarac treba pogledati. Nakon njega dugo ćete razmišljati samo o jednoj stvari – šta će se desi ako i kada otkrijemo život van našeg sistema?

Dokumentarac je na engleskom jeziku i (iskreno) ne znam da li se može naći online sa srpskim titlom 🙂