Ardipithecus ramidus, najstariji fosil ženke

„Before Lucy there was Ardi who, after 4.4-million years, is turning the anthropology world on its ear.“

Priča o razvoju ljudske vrste ovih dana dobija svoj epilog od gotovo milion godina više. Nedavno su naučnici objavili najnovija saznanja o Ardi, fosilu ženke koja je živela na prostorima današnje Etiopije pre oko 4,4 miliona godina.
Ardi je otkrivena na mestu gde je nađeno mnoštvo fosila drevnih biljaka i životinja. Izbačena donja vilica skeleta njenom je licu davala izgled sličan majmunima, ali su joj arkade potpuno drugačije od majmunskih. Baza lobanje pokazala je da je mozak Arde bio postavljen slično mozgu današnjih ljudi, ali je imala preduslov za intenzivan razvoj centra za vid i opažanje prostora. Njene šake i ručni zglobovi nisu imali ključne odlike potrebne za penjanje po drveću koje imaju šimpanze i gorile. Zato je morala pažljivo da se vere po drveću, jer nije imala anatomske karakteristike koje današnjim majmunima omogućavaju da se lako kreću kroz krošnje. Karlica i kukovi pokazuju da su mišići bili raspoređeni tako da je mogla da hoda uspravno, a njeno stopalo je bilo dovoljno čvrsto za hodanje. Pokretljiv nožni palac mogla je da koristi pri penjanju. Naučnici veruju da je Ardi najbliži znani predak i šimpanza i ljudi. Procenjuje se da je bila teška oko 50 kilograma, a visoka 1,2 metara.

Ardipithecus ramidus

Ardipithecus ramidus

Pronalazak ovog ženskog kostura daje novi uvid u istoriju ljudskog roda. Ardi je više od milion godina starija od Lusi, fosila ženke za koju se verovalo da je najstariji ljudski predak. Ardi, čije su prve kosti otkrivene 1994. godine, formalno je nazvana „Ardipithecus ramidus„, u slobodnom prevodu „prvi čovekoliki majmun sa tla“.
Novi nalazi pružaju dokaze da su ljudi i šimpanze evoluirali od davnašnjeg zajedničkog pretka, ali je svaka vrsta evoluirala i menjala se za sebe. To je u suprotnosti sa dosadašnjim stavom da su ljudi nastali od stvorenja nalik šimpanzama. Proučavanje skeleta Ardi pokazalo je da je ta vrsta živela u šumama i mogla da se vere po drveću. Na zemlji, ova vrsta mogla je da hoda uspravno, na dve noge.
Ovo je jedno od najznačajnijih otkrića u izučavanju humane evolucije. Skelet Arde je relativno potpun. Sačuvani su glava, šake, stopala i neki ključni delovi trupa.
Humana evolucija

Humana evolucija

Naučnici veruju da Ardipidekus predstavlja rod koji je verovatno prethodio australopitekusu, pretku roda homo, odnosno pretku današnjeg čoveka. Ardin skelet sastavljen je iz 125 delova. „Kada gledate Ardi od glave do pete, vidite jedno stvorenje koje nije ni šimpanza ni čovek, već ardipitekus“, izjavio je Tim Vajt, direktor centra za istraživanje humane evolucije na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju.

Može li reinkarnacija ponuditi osećaj pravde u svetu u kome živimo?

Malo će biti teško opisati ovo što nameravam,jer ni ja sama još uvek nisam načisto sa sobom po pitanju duhovnih pojava poput inkarnacije i reainkarnacije. Možda će biti i onih koji me neće razumeti,ali…sasvim slučajno, čitajuci danas na jednom portalu neka sećanja ljudi na predhodne živote, prostrujalo mi je u mislima da bi možda bilo dobro napisati ovaj post.
Ljudi su se oduvek pitali šta sledi nakon što izgube svoje najdraže.Postoji li život posle smrti? Učenje o reinkarnaciji prvi put se javilo u Indiji oko 800. godine p.n.e.Ideja o reinkarnaciji duše nakon smrti tela bila je veoma rasprostranjena na zapadu u staro pagansko doba, pre nego što su je zamenile hrišćanske ideje. Međutim, njeno širenje u današnje vreme direktno je povezano sa uticajem hinduizma i budizma, u kojima je reinkarnacija opšta pojava. Prema učenju Hinduizma, svako rođeno stvorenje je večno postojeća duša koja, posle smrti tela, prelazi u drugo telo prema zakonu karme i reinkarnacije. Većina ljudi na Tibetu veruje u reinkarnaciju nakon smrti najsvetijih budističkih monaha, pa i samog vrhovnog budističkog sveštenika Dalaj Lame.

Može li reinkarnacija ponuditi osećaj pravde u svetu u kome živimo?

Može li reinkarnacija ponuditi osećaj pravde u svetu u kome živimo?

Reinkarnacija se javlja gotovo u svim većim religijama, u većoj ili manjoj meri. Čak i hrišćanstvo pominje Jovana Krstitelja kao inkarnaciju proroka Ilije.Takođe, nađeni su spisi koji nedvosmisleno upućuju na reinkarnaciju u kuranu kao i svetim knjigama skoro svih istočnjačkih civilizacija. Međutim, da li je smrt kraj čovekovog postojanja ili samo pauza između dva života?
Teorija reinkarnacije se zasniva na razdvajanju ličnosti (telo) od individue (duh). Ličnost je po toj teoriji smrtna, i sastoji se od energije, sećanja, snage karme, strahova i slabosti smrtnika. Energija je nepromenljiva, javlja se jednakog intenziteta pri rođenju i do trenutka smrti se ne menja. Sećanja mogu da premoste trenutak smrti i pojave se i u novoj inkarnaciji iste individue.Snaga karme je ona specifična harizma koja može da pokaže put kojim osoba treba da ide nakon smrti tela. Strahovi takođe mogu da preskoče barijeru smrtnosti, ali samo u slučaju nasilne smrti.Kažu da se oni reflektuju strahom u sledećem životu tj. ako se čovek u jednoj inkarnaciji udavi, u sledećoj će imati neobjašnjiv strah od vode. Slabosti su takođe vezane samo za ličnost, pa je (po zakonima reinkarnacije) totalna besmislica što se u hrišćanstvu u čistilištu odlučuje o sudbini duše na osnovu podleganja slabostima. Uostalom, poznajete li Vi nekoga ko nema apsolutno nikakve slabosti prema ničemu? Ja ne.
Za razliku od ličnosti individua je nedeljiva.Može se reći da je duh materija.Sastoji se iz delova ličnosti koji se prenose u drugu inkarnaciju i nastavljaju da žive kada fizički život prestane. Duh ili monad vremenom kroz inkarnacije postaje razvijen. Kada dostigne određen nivo te specifične razvijenosti prelazi u narednu inkarnaciju. Ako individua do kraja fizičkog života ne dostigne određen nivo razvijenosti, vraća se na niži nivo, pa se zato može desiti da se ponovo “rodi” u vidu životinje, biljke, pa čak i nežive prirode.
Daleko od toga da je ova teorija reinkarnacije savršena, ali bar uliva više nade od teorije o raju i paklu preko čistilišta … ipak, iako je raj (kako tvrde neki) savršenstvo u svakom smislu, nije baš prerspektivno razmišljati da celu večnost provedete na jednom mestu.
Većina onih koji čvrsto veruju u život nakon smrti kažu da reinkarnacija pruža nadu da stvari mogu biti bolje. Kažu da, ako ne uradimo nešto kako treba u ovom životu, imamo drugu šansu da to ispravimo u narednom životu. Ipak, većina priznaje i to da se veliki broj ljudi ne seća svojih prethodnih života. Kako onda da naučimo lekciju iz predhodnih grešaka u našim prethodnim životima ako se ne možemo setiti onoga šta smo učinili? Izgleda da iznova činimo iste greške i neprestalno se vrtimo u krug. Sa obzirom na moralni fijasko kroz ljudsku istoriju, postoji li makar jedan razlog za realnu nadu da će se sve uraditi ispravno u nekom budućem životu?
Zagovornici ideje o reinkarnaciji takođe tvrde da će reinkarnacija osigurati pravdu. Prema zakonu o karmi,u svakom životu dobijamo ono što i zaslužujemo. Naša dobra i loša dela daju dobre i loše rezultate od života do života. Sa karmom (navodno) ne postoji nepravedna patnja, jer niko nije nevin i svako nosi po neki greh. Mnogi tvrde da je svaka patnja zaslužena na osnovu loše karme. Svi mi nosimo zasluženu karmu u novi život. Nema milosti, oproštaja niti pomilovanja! Ne samo da ovo nije dobro za one koji su opterećeni teretom griže savesti već se karma sukobljava sa našim moralnim shvatanjem da određena patnja može biti nezaslužena i pojedinac koji pati zaslužuje naše sažaljenje.
Realno govoreći, može li reinkarnacija ponuditi ikakvu nadu i osećaj pravde u ovom nepravednom svetu u kome živimo?
Slično shvatanje o seobi duša nakon smrti tela imali su i grčki pesnik Pindar,kao i tragičari Eshil i Sofokle.U seobu duša verovali su i Pitagora i Platon. Po njihovom shvatanju, sila jednog učinjenog greha iz sadašnjeg života produžava da živi u sudbinama potomaka. Oni su osuđeni na kaznu zbog učinjenih grehova sopstvenih predaka. Primere takvog shvatanja srećemo i danas u našem narodu. Koliko ste puta čuli do sada da neko Vama poznat kaže da je posledica nečije patnje neki davni greh njegovih predaka?


Ja lično, ne verujem u život posle smrti.Verujem u energiju koja neprestalno kruži oko svih nas i jedino je ona stalna i nepromenjiva.Međutim, opet ostavljam neku dozu rezerve u sebi u stilu jednog dragog prijatelja koji ima običaj da kaže: „Ne verujem u reinkarnaciju. Ni u prošlom životu nisam verovao u nju.“.

Na rubu znanosti

Na rubu znanosti“ je hrvatska TV emisija koja je postala vrlo popularna upravo zbog toga što se bavi neobjašnjivim, paranormalnim fenomenima i misterijama.
Autor i voditelj, Krešimir Mišak, u emisiji govori o neobičnim i neobjašnjivim fenomenima u svetu.
Neki kritičari prigovaraju da emisija paranormalne teme previše okreće širokoj publici i da ih trivijalno obrađuje. Druga zamerka upućena je samim banalnim temama. U par emisija teme su bile „Hakeri“, „Geekovi“ i „Borilačke veštine“, što nema veze sa naslovom emisije.
Emisiju prati svojevrsni kult na raznim internet forumima, a ima i onih koji hvale emisiju zbog svežeg pristupa mnogim temama iz oblasti parapsihologije, tajnih oružja, svemira kao holograma i uvek mističnim piramidalnim strukturama.
U ovoj emisiji, emitovanoj 28.aprila 2008.godine, „Na rubu znanosti“ pokušava da razotkrije tajne kalendara Maja. Takođe, emisija pokušava da razreši misteriju 2012.godine.
U svakom slučaju, emisiju vredi pogledati.