Ljudska znatiželja nema granice : Ko vam je gledao profil na Facebooku?

Živimo u eri tehnologije u kojoj društvene mreže omogućavaju pregledavanje fotografija bližih i dalekih prijatelja, praćenje njihovih statusa, omiljenih linkova i još mnogo toga…Danas gotovo da i nema onog ko nije čuo za Fejsbuk ili nema otvoren profil na njemu. A ljudska znatiželja nema granica i svi mi ponekad poželimo da znamo ko nam gleda profil, zar ne? Hakeri godinama varaju korisnike Fejsbuka tako što im obećaju da „na lak i jednostavan način“ mogu da saznaju ko im gleda profil. Naravno da aplikacija za tako nešto još uvek ne postoji, ali postoji jedan vrlo jednostavan trik uz pomoć kojeg se može doći do ove željene informacije uz veoma malo truda. Pokušajte i može vam se desiti da otkrijete mnogo zanimljivih ljudi „sa one strane“ vaših profila.

Prvo što trebate da uradite je da učitate svoj profil i kliknete desnim klikom miša bilo gde na strani i izaberete opciju : „View page source.“ Prikazaće vam se HTML kod vašeg profila. Nemojte da se plašite, već pritisnite istovremeno „Ctrl“ i „F“ na vašoj tastaturi. U gornjem desnom uglu pojaviće vam se mali prozor za pretragu. Tu upišite „InitialChat“ i pritisnite „Enter“, pojaviće vam se reč kao u žutom krugu.

HTML kod profila

Selektujte prvi broj na listi (kao u u crvenom krugu) sve do „-2“ (taj -2 ne selektujete!). Kopirajte taj broj i zatim ga u novom prozoru nalepite iza URL adrese : http://www.facebook.com/xxxxxxx (gde je „xxxxxxx“ kopirani broj sa vaše liste). Kada iskopirate broj, pritisnite „Enter“ i pojaviće vam se profil osobe sa kojom ste razmenjivali poruke ovih dana na ovoj društvenoj mreži.

U principu, ako krenete od prvog broja u nizu pojavljivaće vam se profili prijatelja sa kojima najčešće razmenjujete poruke na Fejsbuku što je i osnovna vrednost „InitialChatList“-a. Međutim, nemojte nikako biti razočarani. Hakeri koji su otkrili ovo tvrde da, ako pregledate prvih 50 brojeva i pratite ih na nedeljnom nivou, pre ili kasnije pojaviće se i profil osobe sa kojom ne razmenjujete poruke, ali je ipak bila na vašem profilu. Po njima, to znači da vam upravo ta osoba gleda profil.

Idiokratija na delu

Jedan meni drag čovek nedavno mi je rekao : „Dobro mi i živimo koliko pameti imamo!“ Te su me njegove reči naterale da dobro razmislim o nama ljudima i našim ovozemaljskim životima koji, da budemo iskreni, sve više liče na robstvo, a sve manje na – život. Jer, ako se čovek oslobodi svih predrasuda i iskreno pogleda sam sebe i svoj odraz u ogledalu, lako shvati da svi mi danas živimo život poniženih čija je osnovna suština – novac. To je najpoganija i najgora stvar koju je čovek mogao da izmisli – nezaustavljivo zlo! Novac generiše mržnju među ljudima, izaziva bedu, dozvoljava glamur i opravdava zločin. On izaziva ratove i uzrok je mnogih masovnih pogibija samo radi njegovog sopstvenog umnožavanja. Ko ga nema – želi ga svim srcem; ko ga ima – želi ga još jače i još više! A kad novac bira čoveka, on nikada neće izabrati smerne, mudre i dobre ljude pune pozitivne energije. Ne! On obožava i uvek bira mutne ljude iz takozvane „sive zone“, one bez imalo časti i morala koji su spremni na sve samo zarad uvećanja svog sopstvenog prihoda.
Kada se osvrnemo oko sebe, vidimo poražavajuću činjenicu da svi mi udišemo kredite i umiremo od njih. Postao nam je preči kurs eura od sudbine naše sopstvene dece! Više važnosti pridajemo skupoj „originalnoj“ obući i odeći nego svom sopstvenom zdravlju! Mnogo nam je bitnije da imamo neki „besan“ auto, dobru kutiju cigareta i najnoviju generaciju nekog „pametnog“ mobilnog telefona od toga kakav nam je zaista kvalitet života! I uvek nam je više stalo do toga da budemo cenjeni po onome kako izgledamo i šta nosimo na sebi, a ne po onome ko smo i koliko stvarno vredimo u sebi! Inteligencija je nekako postala OUT u današnjem društvu istog onog trenutka kada je novac postao IN! Ljudski intelekt je toliko obezvređen da čovek ponekad zaista oseća stid, jer se školovao i usavršavao u želji da sazna više. Jednostavno se posrami kada se nađe licem u lice sa budalama. Pa, čak i kada izađemo u grad sa društvom, obavezno nosimo najnoviju kursnu listu sa sobom u džep.

„Ukupna količina inteligencije na planeti je konstantna, a broj stanovnika raste!“ – Marfi

Postali smo potrošačko društvo kome je novac jedina i nezamenjiva vrednost. To je vrednosni sistem koji smo dobrovoljno preuzeli sa zapada i time uništili vlastiti identitet. A pametni i mudri ljudi lepo su rekli – novac je prokletstvo ljudskog roda! On je ogledalo primitivizma i prostakluka jednog društva. Njega najviše imaju upravo oni koji najmanje vrede, oni koji su spremni i da ubiju i da se odreknu vlastite dece i porodice zarad njega. Novac je počast koja je uništila sve ljudske vrednosti u današnjem čoveku. U to smo imali prilike i da se uverimo nedavno na takozvanim „demokratskim“ izborima u Srbiji. Razmislite malo i pokušajte da pronađete odgovor na ovo prosto i laičko pitanje : „Šta je bio OSNOVNI MOTIV borbe na život i smrt na ovim proteklim izborima?!?“ Sigurno je da to nije bila borba za dobrobit naroda i naših pokoljenja, jer da jeste naše „mudre“ glave bi se lako međusobno dogovorile i napravile buduću vladu naspram dosadašnjih ostvarenih rezultata i sa onim ljudima koji zaista nešto vrede u našem društvu. I ne bi se uzaludno potrošila tolika suma novca od koje se prostom i običnom čoveku jednostavno zavrti u glavi. Ne, dragi moji! Osnovni motiv te prljave i neljudske borbe bio je opet – novac! Jer, oni koji ga imaju, ti imaju i moć da diktiraju našim životima. Idiokratija na delu! Lepo je to objasnio Marfi u jednom od svojih pravila : „Ukupna količina inteligencije na planeti je konstantna, a broj stanovnika raste!“ Poznajem na desetine ljudi koji bi se vrlo lako i brzo uklopili u ovaj zakon.
Nedavno sam rekla da, ako uopšte i dođe do tog „Trećeg svetskog rata“ na planeti o kome se toliko priča, biće to goli rat za preživljavanje između čoveka i bogataša! Nije uzaludno smišljena izreka da „ili si čovek ili bogataš„. I danas to isto tvrdim, jer sam uverena da sam u pravu. Ako pogledamo malo istoriju ljudske rase na Zemlji, videćemo da su oba svetska rata izazvali upravo oni koji su imali novac i želeli moć! I globalne ekonomske krize (uključujući i ovu koja još traje), opet su posledice nedostatka novca. Glad i svakodnevno masovno umiranje dece u svetu takođe su posledica nedostatka novca, ali i nedostatka humanosti kod onih koji taj novac imaju! I kako god se čovek okrene – novac je uvek taj koji je glavni krivac za svo zlo ovog sveta….kako na planeti, tako i kod nas u Srbiji!
A kada bi se, nekim čudom, on ukinuo i zauvek nestao iz naših života i kada bi svako od nas imao onoliko koliko mu stvarno treba, a ne koliko on sam želi da ima, ovaj svet bi bio toliko savršeno mesto za život da bi prevazišao viđenja nekih od najboljih naučno-fantastičnih filmova ikad snimljenih! Svi mi zaboravljamo jedno – ljudi su smrtna bića i svi (pre ili kasnije) umiru! Ja ne poznajem ni jednog jedinog čoveka koji je preživeo vlastitu smrt i živeo hiljadu godina, ali poznajem masu njih koji se čitavog života bore za goli opstanak sebe i svoje porodice. Opet sve zarad tog prljavog i prokletog novca!
Razmislite malo o tome…

Tiranin (ni)je to zaslužio

Kаdа su u Rumuniji brutalno streljali diktatora Nikolaja Čаušeskuа 1989.godine, mnoge svetske orgаnizаcije su rekle : “Ako je ovo početаk dаmokrаtije, biće to jаdnа demokrаtijа“. U godinama koje su došle nakon toga, svi smo imali prilike da se uverimo u istinitost ovih reči.
Danas je pao još jedan od velikih svetskih diktatora. Laici kažu – poslednji. Ceo demokratski svet je slavio brutalno ubistvo tiranina koji je imao toliko drskosti da kaže „NE!“ svetskim borcima za mir i vladavinu prava građana. Ona druga polovina planete, koja se još uvek mudro drži po strani, ostala je zaprepašćena i nema pred brutalnošću jadnih libijskih pobunjenika. Jer, ako ćemo o ljudskim pravima, čаk i nаjveći zločinci zаslužuju pošteno suđenje. A ovo što se dogodilo velikom tiraninu nikаko nije pohvаlno, bar ne za one koji još uvek razmišljaju sopstvenom glavom. Pogubili su gа bukvalno kаo psа pred očima čitave planete! Snimci koji su brzinom svetlosti obišli planetu jasno i bez ikakve sumnje pokazuju kako besne horde tuku jednog starog, nenaoružanog i bespomoćnog čoveka, kako ga muče i surovo ubijaju. „Tiranin je to zaslužio“ – kažu. Bez obzira na činjenicu da se upravo ovaj tiranin „odrekao oružja za masovno uništenje koje je posedovala Libija i pozvao međunarodne inspektore da utvrde da se drži date reči“ i to samo nekoliko dana nakon što su svetski policajci 2004. godine zarobili još jednog velikog diktatora – Sadama Huseina. Demokratski, nema šta. Baš kao i mirni protestantni prelazne vlade sa puškam i mitraljezima inostrane proizvodnje koji skaču po ljudskim skeletima i kradu televizore po razbijenim radnjama…

A stvarno su jadni bili libijci pod diktatorskom palicom tiranina. Obrazovanje nisu plaćali, obezbeđena im je bila stipendija za studiranje širom planete, imali su besplatno zdravstveno osiguranje. Još im je surovi diktator davao i stanove kao poklon za venčavanje! I 95% prihoda od njihove sopstvene nafte išlo je Libiji, a ne velikim korporacijama i naftnim kompanijama širom sveta. Pa, sram ga bilo! Od tih para tiranin je izgradio i jedan od najsavremenijih sistema navodnjavanja koji su mnogi smatrali jednim od svetskih čuda. Njegova Libija je bila jedna od najbogatijih i najbolje uređenih zemalja na afričkom kontinentu u koju su dolazile stotine hiljada radnika iz celog sveta da rade, zarađuju i žive kao normalni ljudi. Prema podacima međunarodnih organizacija, tokom njegove dugogodišnje vladavine mnogi od pokazatelja ljudskog razvoja su u Libiji znatno poboljšani. Dovoljno je reći da je Libija 2010.godine imala najviši ukupan dohodak po stanovniku u Africi, najveći indeks obrazovanja i indeks ljudskog razvoja, kao i najbolje pokazatelje o zdravstvenoj zaštiti na afričkom kontinentu. Ali, ni to nije bilo dovoljno. Trebao je tiranin da se stidi zbog toga što drži tuđu naftu na libijskoj teritoriji. Trebalo je da klekne i dobrovoljno ustupi 30 milijardi barela naftnih zaliha demokratama. E, to mu se nikako ne sme oprostiti! Šta će njemu diktatoru nafta da gradi tamo neke bolnice, stanove i sisteme za navodnjavanje kad ima neko drugi kome je to crno zlato mnogo potrebnije i ko će ga bolje iskoristiti? Pa, ne mogu planetarni čuvari reda i mira samo da gledaju svoje besne automobile kako prazni čuče na parkingu. I ne mogu da drže svoje prazne novčanike u džepovima skupih pantalona. To ne ide, zar ne? Ipak su oni borci za demokratiju i slobodu, a ta sloboda – košta! I tu slobodu je tiranin danas platio sopstvenom glavom…kao i mnogi drugi diktatori pre njega. I sad će konačno i jadnim libijcima da svane. Progledaće vrlo brzo bez svih ovih odvratnih stvari koje je radio ovaj besramni tiranin. A koliko će dobrog videti, vreme će pokazati. A naši borci za svetski mir i demokratiju? Ma, naći će oni uskoro nekog novog diktatora. Čak i ako ga baš i ne bude – izmisliće ga. Sve u ime demokratije i sve za slobodu naroda. To su na sopstvenoj koži osetili Afganistanci, pa Iračani i Srbi, a ubrzo će se i siroti libijci pridružiti ovoj veličanstvenoj trojci naivaca kojima je reč „sloboda“ relativan pojam. Novo razdobolje za Libiju je upravo počelo. Igra je tek sad krenula. Ali, niti je ovo kraj, niti početak. Ovo je početak kraja. Jer, teško onom kome američka istina služi kao osnov verovanja, a zapadna demokratija kao osnov društvenog uređenja.

„Just want to be famous“ Čelsi Hendler klan

Američka komičarka Čelsi Hendler posvetila je dobar deo svoje emisije nedavnom neslavnom koncertu Ejmi Vajnhaus na Kalemegdanu.


Međutim, kako bi ti trebalo da bude (a nije), ova komičarka tom tom prilikom nije kritikovala samo Ejmi, nego i srpsku publiku i ministra odbrane Dragana Šutanovca! U svojoj popularnoj emisiji Čelsi Hendler javno je izrazila čuđenje što Srbi imaju Fejsbuk i što im je uopšte dozvoljeno da posećuju koncerte! „Mislim da koncert nazivaju katastrofom u Srbiji. To je zemlja gde se dogodilo etničko čišćenje i genocid, a oni smatraju da je njen koncert gori od toga“ – ironično je dobacio jedan od gostujućih komičara u studiju, u želji da pokaže svoje „znanje“ o istoriji ratova na Balkanu. I Čelsi i ostali gosti u studiju veoma su oštro kritikovali srpsku publiku, podsećajući na zločine i etničko čišćenje koji su počinjeni tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Komičari su u emisiji izražavali čuđenje i što je Ejmi Vajnhaus odabrala Beograd za početak svoje evropske turneje, pa su se čak u jednom momentu zapitali da li je posle toga možda mislila da ide u Kazahstan. Čelsi Hendler je bilo posebno smešno to što je naš ministar posle nastupa Ejmi Vajnhaus na svom Fejsbuk profilu objavio komentar da je koncert sramotan i razočaravajući. „Znate šta, vaša zemlja je sramota i razočaranje!“ – odbrusila je komičarka. Izgovarajući ime srpskog ministra odbrane, Hendlerova je rekla da je Dragan veoma popularno „boljševičko ime„. U želji da se (valjda) i njegova reč čuje, drugi komičar u studiju upitao je da li je Dragan Šutanovac „onaj tip koji je prebio Rokija„, na šta je drugi gost u emisiji odgovorio da jeste. Iako je Ejmi Vajnhaus bila planirana meta napada komičarke, na kraju je čitav fokus emisije bio prebačen na Srbiju i vređanje Srba.
Uostalom, uverite se i sami…


Hmmm….Šta reći nakon ovoga, a ostati fin i kulturan za razliku od dotične „gospode“?!?
Recimo to ovako…
Nekoliko umišljenih pripadnika revolucionarnog američkog klana „Just want to be famous“ sede ispred kamera i ludo se zabavljaju pričajući o državi o kojoj ne znaju apsolutno ništa! A ta država Srbija,“sramotna i razočaravajuća„, o kojoj tako „humoristički“ pričaju bila je moćno carstvo na Balkanu još davne 1346. godine, u vreme kada na teritoriji SAD-a nije bilo ni jednog jedinog belog čoveka! Da se podsetimo, to je ono vreme kada su te prostore naseljavala samo indijanska plemena koja su, kasnije, bukvalno bila istrebljena od strane ovih istih „bledolikih“ koji se nama danas javno podsmevaju. Dakle, ljudi čija je čitava istorija stvorena na genocidu nad indijancima, danas se otvoreno sprdaju sa državom u kojoj je svaka seoska taraba mnogo starija od njihove čitave nacije.
Ha ha ha ha…..
E, to je već nešto čemu se zaista vredi nasmejati od srca.

Original falsifikata?!?

Stigla je nova godina, a sa njom i novi skandali režirani u domaćoj kuhinji. Ovog puta, epilog će imati mnogo veće posledice, jer je bruka dosegla internacionalni nivo. Pre samo četiri dana pisalo se o „svetskoj premijeri“, a danas bi moglo da se kaže – svetska sramota. Iako je „sa ponosom“ predstavljen kao „najnoviji hit male od skandala“, čini se da je „Muškarac koji mrzi žene“ ipak samo još jedan u nizu plagijata vrlo popularnog južnokoreanskog benda „Shinee“?!?

Da ironija bude veća, neverovatnu sličnost između domaćeg „Muškarca koji mrzi žene“ i koreanskog „Lucifera“ otkrili su upravo fanovi Jelene Karleuše na youtube-u! Malo nakon toga, „Muškarca koji mrzi žene“ otkrili su i brojni fanovi „Lucifera“ i krenuo je pravi verbalni okršaj na ovom popularnom sajtu.

Među brojnim komentarima, našli su se i oni koji su pokrenuli pitanje originalnosti i predhodnog hita Jelene Karleuše „Insomnia“, tvrdeći da je i ova pesma plagijat indijske numere „Dance Pe Chance“ koju izvode indijski umetnici Sunidhi Chauhan i Labh Janjuan?!? Ova numera komponovana je za indijsku romantičnu komediju pod nazivom „Rab Ne Bana Di Jodi“. Prema tvrdnjama nekih internet radio stanica, „Insomnia“ je čak i zabranjena za izvođenje zbog prijave i autorskih prava, što se (kako kažu) „mogli videti i na primeru neuvrštavanja iste na DVD sa koncerta u Areni.“

To je privuklo veliku planetarnu pažnju, a popularni azijski pop-sajt „Allkpop“ prvi je objavio vest da je „pesma „Muškarac koji mrzi žene“ plagijat kontraverzne srpske pevačice Jelene Karleuše“. Tim povodom danas se oglasila i izdavačka kuća „SM Entertainment“ koja je zvanični zastupnik južnokoreanaca i vlasnik „Lucifera“. Oni su izjavili da su, uz saglasnost sa američkim izdavačem, potvrdili da su narušena autorska prava pesme “Lucifer” i da će zbog toga preduzeti određene zakonske mere. Takođe, kako tvrdi ovaj popularni azijski pop-sajt, distribucija plagijata može znatno da ošteti originalnu kompoziciju s obzirom na to da najnoviji singl „Muškarac koji mrzi žene“ može besplatno da se downloaduje sa zvaničnog sajta Jelene Karleuše.
Podsećanja radi, spektakularna premijera novog singla Jelene Karleuše bila je u emisiji Ami G Show na televiziji Pink 4. januara, dok je spot južnokoreanaca za pesmu „Lucifer“ zvanično prikazan 19. jula 2010.godine i do sada ga je videlo 12 miliona ljudi širom planete. Bilo kako bilo, epilog ove „svetske premijere“ najnovijeg hita „male od skandala“ tek ćemo videti u narednim danima. Za to vreme, ostaje nam samo da pevušimo :

„Fantazija celog kraja bila je mala ta,
jednu noć na pogrešnog je ona naletela.
Od tad’ je puna fobija i ide kod psihologa,
al’ uzalud – nije se izlečila.“

Bila jednom jedna mala što je rano podivljala

Među komentarima na poslednju (skandaloznu) kolumnu Jelene Karleuše našao se i jedan čitalac koji se potpisao kao „sikter“ i koji je, umesto proze, napisao „biografsku pesmu“ posvećenu „neshvaćenoj“ i samoprozvanoj „Divi“.

“Bila jednom jedna mala
što je rano podivljala,
i pošto je od malena
želela da bude Brena,
prezrela je školske klupe
i otišla međ’ mangupe
da vulgarne stvari radi
u toj džungli na estradi.
Nije za nju bila škola,
htela je da bude gola.
Mala Džejka, puna duha,
iako bez trunke sluha
hrabro je na scenu stala
i k’o slavuj zapevala
bez obzira i bez srama,
jer je tako rekla mama…
A onda je slatka ćera
počela da tera kera.
Postala je k’o od šale
velemajstor za skandale.
Prvo reče da su drolje
sve koje su od nje bolje,
pa jurnuše istog dana
na nju koplja sa svih Strada.
Ali ona, željna svađe,
ne zapita „šta me snađe?“
nego mozgu reče „zdravo!“
i postade crni đavo!
Mislila je da je klasa
i tu nije bilo spasa.
Rešila je Džejka tada
da donese duh zapada
u krajeve ove naše
gde se ludih žena plaše,
da pokaže kako ona
može sve što i Madona,
pa se poput svog idola
slikala na drumu gola.
I tako je započela
prodavanje svoga tela.
Snimala je pesme strane,
uvek čudno potpisane,
pa bez dara, s’ puno žara,
pevala za mnogo para;
Prestala je da se skida
sa stranica tabloida,
čim poče da priča svakom
o romansi sa junakom.
A onda su tog junaka
progutale sile mraka.
Puna nekog čudnog besa
vinula se u nebesa.
Izmišljala je tiraže
i pričala da je traže,
da joj braća Grci kliču,
al’ odnese vrag tu priču
čim javiše iz Helade
da ne znaju to čeljade…
Naša Džejka ne zapali
već nastavi da se hvali.
Metnula je bez pardona
deset kila silikona
i maštala tih meseci
da preuzme presto Ceci.
Mislili smo da je luda,
ali eto nama novog čuda:
gola mala od skandala
lovatora upecala!
Al’ ne trpi maslo kuče,
pa veza iz bajke puče…
Najurena iz Edena,
nit’ devojka, niti žena
vratila se staroj nadi:
„Biću glavna na estradi“!
I po starom običaju
nastavi da laže raju,
al’ je niko više nije
gledao bez ironije.
Ciknula bi Džejka mala
da se nije preudala.
Morala je da se skrasi
i da grešnu dušu spasi,
a jedan je, srećom, hteo
da joj opet skine veo,
Pa je Džejka (alal vera!)
danas žena fudbalera
koji skroman život pruža,
ali barem ima muža!
Sad u dugovima pliva,
ali sebe zove „Diva“.
Na kraju ove balade
razumimo njene jade:
naša Džejka nije kriva
što je luda, što je Diva,
što veće od sebe dira
i što stalno fantazira.
Smilujmo se, jer se bori ona
protiv svog demona!
Bila jednom jedna mala,
što je rano poDIVljAla..”

Inače, ova biografska pesma o Divi objavljena je u najčitanijem showbiz portalu u regionu „Svet“-u.
Svaki komentar na ove stihove je suvišan, jer je u njima sve rečeno. Vrlo duhovito i sa veoma jasnom porukom. Svaka čast autoru:-)))

Kanada – obećana zemlja za svakog čoveka

Po prostranstvu, Kanada je jedna od najvećih zemalja na svetu (druga posle Rusije) i prostire se od Atlantskog okeana do Pacifika i Arktika na površini od 9,984,670 km2. Po zvaničnim statistikama iz 2010. godine, na tom ogromnom prostoru živi 34,275,000 stanovnika uglavnom engleskog i francuskog porekla sa velikim brojem doseljenika iz dugih evropskih i vanevropskih zemalja.

Francuski istrаživаč Žаk Kаrtije (1491.-1557.) bio je poznаt po jednom od nаjvećih istrаživаnjа Kаnаde, odnosno zаliva Sen Lorens i Reke svetog Lorencа. Ovaj regionа postаo je prvi zvanični prostor koji je pripаo današnjoj Kаnаdi.

Francuski istrаživаč Žаk Kаrtije (1491.-1557.) bio je poznаt po jednom od nаjvećih istrаživаnjа Kаnаde, odnosno zаliva Sen Lorens i Reke svetog Lorencа. Ovaj regionа postаo je prvi zvanični prostor koji je pripаo današnjoj Kаnаdi.

Istorija Kanade je vrlo kratka. Teritoriju dаnаšnje Kаnаde su, pre dolаskа Evropljаnа, nаseljаvаlа brojnа domorodаčkа plemenа. Krajem 15.veka, prve britаnske i frаncuske ekspedicije istrаživale su i nаselile аtlаntsku obаlu Kаnаde preuzevši zemlju od tada lokalnog stanovništa – indijanaca. U današnje vreme, starosedeoci Kanade nazivaju se „prvi narod“ ili „autošoni“ (u Kvebeku) i žive u nekoliko velikih rezervata širom zemlje. Prvа stаlnа evropskа nаseljа na ovim prostorima osnovana su 1605.godine u u Port Rojаlu i 1608.godine u Kvebeku od strane frаncuskog istrаživаča Sаmjuela de Šаmplena. Frаncuski kolonisti u takozvanoj „Novoj Frаncuskoj“ nаselili su se duž reke Sent Lorens i ovа nаseljа postаlа su prva sedištа tadašnje Kаnаde. Oko 1610.godine engleski kolonisti osnovаli su svoje prve ribаrske stаnice u Njufаundlendu.
Posle sedmogodišnjeg rаtа, jedinog na ovim prostorima, 1763. godine Frаncuskа je predаla svoje kolonije Velikoj Britаniji. Ujedinjenjem tri britаnske severnoаmeričke kolonije u federаlni dominion od četiri pokrаjine (Ontario, Kvebek, Novi Brunsvik ili Nju Brunsvik i Nova Škotska) 1867. godine osnovаnа je Kаnаdа. Ovim je zаpočelo istorijsko ujedinjenje kanadskih pokrаjinа, a samim tim i proces povećаvаnjа аutonomije od Ujedinjenog Krаljevstvа. Širokа аutonomijа Kanade proširenа je Vestminsterskim stаtutom iz 1931. godine, а kulminirаlа je Kаnаdskim zаkonom iz 1982. kojim su zvanično prekinute sve zаkonske zаvisnosti od britаnskog pаrlаmentа. Prvi doseljenici iz Engleske i Francuske dali su institucionalni simbol ovoj severnoameričkoj državi, kao i dva zvanična jezika koji se danas službeno koriste – engleski i francuski. Humanitarna i miroljubiva politika Kanade otvorila je vrata imigrantima sa svih kontinenata i stvorila multikulturni mozaik ove zemlje. Nekada poznata kao zemlja drvoseča, Kanada je vremenom postala internacionalni sinonim ekonomskog prosperiteta, besprekorne socijalne zaštite i ljudske tolerancije.

Kanada je zemlja koja danas ima 10 provincija i tri teritorije. Premа držаvnom uređenju je pаrlаmentаrnа demokrаtijа i ustаvnа monаrhijа sа krаljicom Elizаbetom II kаo vrhovnim suverenom. Glavni grad Kanade je Otava koja se nalazi u živopisnom predelu provincije Ontario. Toronto, glavni grad provincije Ontario i najveći grad u Kanadi, glavni je ekonomski centar Kanade. Montreal u provinciji Kvebek je najveći frankofoni gran u svetu. Oko 80 % ukupnog stanovnistva zivi u pojasu do 300 kilometara od granice sa Sjedinjenim Američkim Državama, a 89 % površine Kanade je nenaseljeno. Državne institucije Kanade formirane su na tri nivoa vlasti – federalnom, provincijalnom i opštinskom. Svaki nivo vlasti se finansira prihodom od poreza koji plaćaju građani. Federalne vlasti su odgovorne za spoljnu politiku zemlje, odbranu suvereniteta Kanade, bankarstvo i monetarnu politiku, krivično zakonodavstvo, imigraciju, kao i za međunarodnu trgovinu. Provincijalne vlasti su odgovorne za izvesne odredbe krivičnog i građanskog zakonodavstva, za pravo svojine, za školstvo i zdravstvo, za uslove rada i socijalne službe, kao i za provincijske vizne programe. Opštinske vlasti su odgovorne za stvari lokalnog karaktera kao što su održavanje puteva, ulične komunalije, javna čistoća, protivpožarna zaštita i drugo.

U Kаnаdi se može pronаći nekoliko tipovа klime čije prostirаnje zаvisi od geogrаfskog položаjа i klimаtoloških fаktorа koji deluju nа dаtom području. Premа Kepenovoj klаsifikаciji klimаtа, nаjveći deo Kаnаde imа vlаžnu boreаlnu klimu. Krаjnji jug Kаnаde uz grаnicu sа SAD (provincija Kvebek) imа vlаžnu boreаlnu klimu s toplim letom, dok se severnije nаlаzi poručje vlаže boreаlne klime sа svežim letom. Zime u Kanadi su oštre sa prosečnim dnevnim temperаturаmа od –15 °C, а ponekad se mogu spusti i ispod −40 °C.
Kanada je bogata prirodnim lepotama. Ogromne nenаseljene površine u plаninskim regionimа i severnim regionimа tundre, zаuzimаju oko 70% površine zemlje. Približno 42 % od ukupne površine držаve čine šume. U Kanadi se nalazi četvrtinа ritovа (bara i močvara) nа Zemlji, а trećа je po broju glečerа u svetu izа Antаrktikа i Grenlаndа. Skoro 9% obnovljivih vodotokovа u svetu nalazi se u ovoj severnoameričkoj zemlji. Kanada je, takođe, i jedna je od najrazvijenijih država sveta po standardu življenja. Vankuver je nekoliko puta do sada bio biran od strane važnih međunarodnih institucija za najbolje mesto življenja na svetu.
Danas u Kanadi živi oko 40% anglosaksonskog stanovništva i oko 27% stanovništva francuskog porekla. Ostalo stanovništvo je uglavnom poreklom iz Azije i ostalih delova sveta. Zanimljiva je činjenica da je Kanada jedna od retkih zemalja na planeti u kojoj žive predstavnici svih naroda sveta. Osnovno i srednje obrazovanje u Kanadi je besplatno, a školovanje na koledžima i fakultetima se plaća. Međutim, postoje mnogobrojni federalni i provincijalni programi školovanja i stipendije koji omogućavaju školovanje svakom pojedincu u Kanadi željnom učenja i stručnog usavršanja. Zdravstveni sistem Kanade jedan je od najmodernijih u svetu. Većina medicinskih usluga su besplatne i dostupne celokupnom stanovništvu na ovim prostorima. Naravno, neki specijalni zahtevi se naplaćuju poput estetske hirurgije. Socijalni sistem Kanade, zajedno sa švedskim socijalnim sistemom, najhumaniji je na svetu i obezbeđena je socijalna zaštita svim kategorijam stanovništva. U zavisnosti od provincije i teritorije, stopa nezaposlenosti varira između 8,9-11,5 %, a pri zapošljavanju uvek se stavlja akcenat na stručnosti svakog pojedinca i njegovoj spremnosti za stalno obrazovanje i usavršavanje. Najniža stopa nezaposlenosti od 1976.godine zabeležena je u maju 2000. godine, svega 6,8% odrasle populacije.

Po statistikama Ujedinjenih nacija, Kanada je tokom poslednjih decenija više puta bila proglašavana najboljom zemljom na svetu za život. Ujedinjene nacije su izvršile ovo rangiranje uzimajući u obzir 42 faktora među kojima su zdravstvo, obrazovanje, životna sredina, ekološka zaštita, sloboda mišljenja, akcija i kretanja, životni standard, prosperitet i sigurnost građana. Tako visok globalni rang Kanada je postigla zahvaljujući, pored ostalog, i svojoj strogoj selektivnoj imigracionoj politici. Kanada je zemlja imigranata, otvorena za svakoga ko je spreman da svojim emancipovanim nacionalnim identitetom upotpuni kosmopolitski multikuturalizam ove zemlje. Za razliku od velikog broja razvijenih zemalja, Kanada neguje kulturološki mozaik gde je svakom omogućeno da, bez straha od asimilacije, zadrži i bude ponosan na svoje poreklo. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu i veoma dobro razrađenim sistemima u sproveđenju imigracione politike, Kanada se od početka 20. veka od pet miliona stanovnika uvećala na skoro trideset četiri miliona stanovnika. Najveći broj imigranataiz različitih delova sveta pristigao je u periodu od 1954-1973.godine, u vreme njenog velikog ekonomskog rasta. Imigraciona politika Kanade je u nadležnosti federalne vlade sa posebnim izuzetkom Kvebeka, jedine francuske provincije na američkom kontinentu. Imigracionu politiku sprovode imigracioni centri u Kanadi (Immigration and Citizenship Centres) i imigraciona odeljenja diplomatsko-konzularnih predstavništva van Kanade.