„Just want to be famous“ Čelsi Hendler klan

Američka komičarka Čelsi Hendler posvetila je dobar deo svoje emisije nedavnom neslavnom koncertu Ejmi Vajnhaus na Kalemegdanu.


Međutim, kako bi ti trebalo da bude (a nije), ova komičarka tom tom prilikom nije kritikovala samo Ejmi, nego i srpsku publiku i ministra odbrane Dragana Šutanovca! U svojoj popularnoj emisiji Čelsi Hendler javno je izrazila čuđenje što Srbi imaju Fejsbuk i što im je uopšte dozvoljeno da posećuju koncerte! „Mislim da koncert nazivaju katastrofom u Srbiji. To je zemlja gde se dogodilo etničko čišćenje i genocid, a oni smatraju da je njen koncert gori od toga“ – ironično je dobacio jedan od gostujućih komičara u studiju, u želji da pokaže svoje „znanje“ o istoriji ratova na Balkanu. I Čelsi i ostali gosti u studiju veoma su oštro kritikovali srpsku publiku, podsećajući na zločine i etničko čišćenje koji su počinjeni tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Komičari su u emisiji izražavali čuđenje i što je Ejmi Vajnhaus odabrala Beograd za početak svoje evropske turneje, pa su se čak u jednom momentu zapitali da li je posle toga možda mislila da ide u Kazahstan. Čelsi Hendler je bilo posebno smešno to što je naš ministar posle nastupa Ejmi Vajnhaus na svom Fejsbuk profilu objavio komentar da je koncert sramotan i razočaravajući. „Znate šta, vaša zemlja je sramota i razočaranje!“ – odbrusila je komičarka. Izgovarajući ime srpskog ministra odbrane, Hendlerova je rekla da je Dragan veoma popularno „boljševičko ime„. U želji da se (valjda) i njegova reč čuje, drugi komičar u studiju upitao je da li je Dragan Šutanovac „onaj tip koji je prebio Rokija„, na šta je drugi gost u emisiji odgovorio da jeste. Iako je Ejmi Vajnhaus bila planirana meta napada komičarke, na kraju je čitav fokus emisije bio prebačen na Srbiju i vređanje Srba.
Uostalom, uverite se i sami…


Hmmm….Šta reći nakon ovoga, a ostati fin i kulturan za razliku od dotične „gospode“?!?
Recimo to ovako…
Nekoliko umišljenih pripadnika revolucionarnog američkog klana „Just want to be famous“ sede ispred kamera i ludo se zabavljaju pričajući o državi o kojoj ne znaju apsolutno ništa! A ta država Srbija,“sramotna i razočaravajuća„, o kojoj tako „humoristički“ pričaju bila je moćno carstvo na Balkanu još davne 1346. godine, u vreme kada na teritoriji SAD-a nije bilo ni jednog jedinog belog čoveka! Da se podsetimo, to je ono vreme kada su te prostore naseljavala samo indijanska plemena koja su, kasnije, bukvalno bila istrebljena od strane ovih istih „bledolikih“ koji se nama danas javno podsmevaju. Dakle, ljudi čija je čitava istorija stvorena na genocidu nad indijancima, danas se otvoreno sprdaju sa državom u kojoj je svaka seoska taraba mnogo starija od njihove čitave nacije.
Ha ha ha ha…..
E, to je već nešto čemu se zaista vredi nasmejati od srca.

Original falsifikata?!?

Stigla je nova godina, a sa njom i novi skandali režirani u domaćoj kuhinji. Ovog puta, epilog će imati mnogo veće posledice, jer je bruka dosegla internacionalni nivo. Pre samo četiri dana pisalo se o „svetskoj premijeri“, a danas bi moglo da se kaže – svetska sramota. Iako je „sa ponosom“ predstavljen kao „najnoviji hit male od skandala“, čini se da je „Muškarac koji mrzi žene“ ipak samo još jedan u nizu plagijata vrlo popularnog južnokoreanskog benda „Shinee“?!?

Da ironija bude veća, neverovatnu sličnost između domaćeg „Muškarca koji mrzi žene“ i koreanskog „Lucifera“ otkrili su upravo fanovi Jelene Karleuše na youtube-u! Malo nakon toga, „Muškarca koji mrzi žene“ otkrili su i brojni fanovi „Lucifera“ i krenuo je pravi verbalni okršaj na ovom popularnom sajtu.

Među brojnim komentarima, našli su se i oni koji su pokrenuli pitanje originalnosti i predhodnog hita Jelene Karleuše „Insomnia“, tvrdeći da je i ova pesma plagijat indijske numere „Dance Pe Chance“ koju izvode indijski umetnici Sunidhi Chauhan i Labh Janjuan?!? Ova numera komponovana je za indijsku romantičnu komediju pod nazivom „Rab Ne Bana Di Jodi“. Prema tvrdnjama nekih internet radio stanica, „Insomnia“ je čak i zabranjena za izvođenje zbog prijave i autorskih prava, što se (kako kažu) „mogli videti i na primeru neuvrštavanja iste na DVD sa koncerta u Areni.“

To je privuklo veliku planetarnu pažnju, a popularni azijski pop-sajt „Allkpop“ prvi je objavio vest da je „pesma „Muškarac koji mrzi žene“ plagijat kontraverzne srpske pevačice Jelene Karleuše“. Tim povodom danas se oglasila i izdavačka kuća „SM Entertainment“ koja je zvanični zastupnik južnokoreanaca i vlasnik „Lucifera“. Oni su izjavili da su, uz saglasnost sa američkim izdavačem, potvrdili da su narušena autorska prava pesme “Lucifer” i da će zbog toga preduzeti određene zakonske mere. Takođe, kako tvrdi ovaj popularni azijski pop-sajt, distribucija plagijata može znatno da ošteti originalnu kompoziciju s obzirom na to da najnoviji singl „Muškarac koji mrzi žene“ može besplatno da se downloaduje sa zvaničnog sajta Jelene Karleuše.
Podsećanja radi, spektakularna premijera novog singla Jelene Karleuše bila je u emisiji Ami G Show na televiziji Pink 4. januara, dok je spot južnokoreanaca za pesmu „Lucifer“ zvanično prikazan 19. jula 2010.godine i do sada ga je videlo 12 miliona ljudi širom planete. Bilo kako bilo, epilog ove „svetske premijere“ najnovijeg hita „male od skandala“ tek ćemo videti u narednim danima. Za to vreme, ostaje nam samo da pevušimo :

„Fantazija celog kraja bila je mala ta,
jednu noć na pogrešnog je ona naletela.
Od tad’ je puna fobija i ide kod psihologa,
al’ uzalud – nije se izlečila.“

Kanada – obećana zemlja za svakog čoveka

Po prostranstvu, Kanada je jedna od najvećih zemalja na svetu (druga posle Rusije) i prostire se od Atlantskog okeana do Pacifika i Arktika na površini od 9,984,670 km2. Po zvaničnim statistikama iz 2010. godine, na tom ogromnom prostoru živi 34,275,000 stanovnika uglavnom engleskog i francuskog porekla sa velikim brojem doseljenika iz dugih evropskih i vanevropskih zemalja.

Francuski istrаživаč Žаk Kаrtije (1491.-1557.) bio je poznаt po jednom od nаjvećih istrаživаnjа Kаnаde, odnosno zаliva Sen Lorens i Reke svetog Lorencа. Ovaj regionа postаo je prvi zvanični prostor koji je pripаo današnjoj Kаnаdi.

Francuski istrаživаč Žаk Kаrtije (1491.-1557.) bio je poznаt po jednom od nаjvećih istrаživаnjа Kаnаde, odnosno zаliva Sen Lorens i Reke svetog Lorencа. Ovaj regionа postаo je prvi zvanični prostor koji je pripаo današnjoj Kаnаdi.

Istorija Kanade je vrlo kratka. Teritoriju dаnаšnje Kаnаde su, pre dolаskа Evropljаnа, nаseljаvаlа brojnа domorodаčkа plemenа. Krajem 15.veka, prve britаnske i frаncuske ekspedicije istrаživale su i nаselile аtlаntsku obаlu Kаnаde preuzevši zemlju od tada lokalnog stanovništa – indijanaca. U današnje vreme, starosedeoci Kanade nazivaju se „prvi narod“ ili „autošoni“ (u Kvebeku) i žive u nekoliko velikih rezervata širom zemlje. Prvа stаlnа evropskа nаseljа na ovim prostorima osnovana su 1605.godine u u Port Rojаlu i 1608.godine u Kvebeku od strane frаncuskog istrаživаča Sаmjuela de Šаmplena. Frаncuski kolonisti u takozvanoj „Novoj Frаncuskoj“ nаselili su se duž reke Sent Lorens i ovа nаseljа postаlа su prva sedištа tadašnje Kаnаde. Oko 1610.godine engleski kolonisti osnovаli su svoje prve ribаrske stаnice u Njufаundlendu.
Posle sedmogodišnjeg rаtа, jedinog na ovim prostorima, 1763. godine Frаncuskа je predаla svoje kolonije Velikoj Britаniji. Ujedinjenjem tri britаnske severnoаmeričke kolonije u federаlni dominion od četiri pokrаjine (Ontario, Kvebek, Novi Brunsvik ili Nju Brunsvik i Nova Škotska) 1867. godine osnovаnа je Kаnаdа. Ovim je zаpočelo istorijsko ujedinjenje kanadskih pokrаjinа, a samim tim i proces povećаvаnjа аutonomije od Ujedinjenog Krаljevstvа. Širokа аutonomijа Kanade proširenа je Vestminsterskim stаtutom iz 1931. godine, а kulminirаlа je Kаnаdskim zаkonom iz 1982. kojim su zvanično prekinute sve zаkonske zаvisnosti od britаnskog pаrlаmentа. Prvi doseljenici iz Engleske i Francuske dali su institucionalni simbol ovoj severnoameričkoj državi, kao i dva zvanična jezika koji se danas službeno koriste – engleski i francuski. Humanitarna i miroljubiva politika Kanade otvorila je vrata imigrantima sa svih kontinenata i stvorila multikulturni mozaik ove zemlje. Nekada poznata kao zemlja drvoseča, Kanada je vremenom postala internacionalni sinonim ekonomskog prosperiteta, besprekorne socijalne zaštite i ljudske tolerancije.

Kanada je zemlja koja danas ima 10 provincija i tri teritorije. Premа držаvnom uređenju je pаrlаmentаrnа demokrаtijа i ustаvnа monаrhijа sа krаljicom Elizаbetom II kаo vrhovnim suverenom. Glavni grad Kanade je Otava koja se nalazi u živopisnom predelu provincije Ontario. Toronto, glavni grad provincije Ontario i najveći grad u Kanadi, glavni je ekonomski centar Kanade. Montreal u provinciji Kvebek je najveći frankofoni gran u svetu. Oko 80 % ukupnog stanovnistva zivi u pojasu do 300 kilometara od granice sa Sjedinjenim Američkim Državama, a 89 % površine Kanade je nenaseljeno. Državne institucije Kanade formirane su na tri nivoa vlasti – federalnom, provincijalnom i opštinskom. Svaki nivo vlasti se finansira prihodom od poreza koji plaćaju građani. Federalne vlasti su odgovorne za spoljnu politiku zemlje, odbranu suvereniteta Kanade, bankarstvo i monetarnu politiku, krivično zakonodavstvo, imigraciju, kao i za međunarodnu trgovinu. Provincijalne vlasti su odgovorne za izvesne odredbe krivičnog i građanskog zakonodavstva, za pravo svojine, za školstvo i zdravstvo, za uslove rada i socijalne službe, kao i za provincijske vizne programe. Opštinske vlasti su odgovorne za stvari lokalnog karaktera kao što su održavanje puteva, ulične komunalije, javna čistoća, protivpožarna zaštita i drugo.

U Kаnаdi se može pronаći nekoliko tipovа klime čije prostirаnje zаvisi od geogrаfskog položаjа i klimаtoloških fаktorа koji deluju nа dаtom području. Premа Kepenovoj klаsifikаciji klimаtа, nаjveći deo Kаnаde imа vlаžnu boreаlnu klimu. Krаjnji jug Kаnаde uz grаnicu sа SAD (provincija Kvebek) imа vlаžnu boreаlnu klimu s toplim letom, dok se severnije nаlаzi poručje vlаže boreаlne klime sа svežim letom. Zime u Kanadi su oštre sa prosečnim dnevnim temperаturаmа od –15 °C, а ponekad se mogu spusti i ispod −40 °C.
Kanada je bogata prirodnim lepotama. Ogromne nenаseljene površine u plаninskim regionimа i severnim regionimа tundre, zаuzimаju oko 70% površine zemlje. Približno 42 % od ukupne površine držаve čine šume. U Kanadi se nalazi četvrtinа ritovа (bara i močvara) nа Zemlji, а trećа je po broju glečerа u svetu izа Antаrktikа i Grenlаndа. Skoro 9% obnovljivih vodotokovа u svetu nalazi se u ovoj severnoameričkoj zemlji. Kanada je, takođe, i jedna je od najrazvijenijih država sveta po standardu življenja. Vankuver je nekoliko puta do sada bio biran od strane važnih međunarodnih institucija za najbolje mesto življenja na svetu.
Danas u Kanadi živi oko 40% anglosaksonskog stanovništva i oko 27% stanovništva francuskog porekla. Ostalo stanovništvo je uglavnom poreklom iz Azije i ostalih delova sveta. Zanimljiva je činjenica da je Kanada jedna od retkih zemalja na planeti u kojoj žive predstavnici svih naroda sveta. Osnovno i srednje obrazovanje u Kanadi je besplatno, a školovanje na koledžima i fakultetima se plaća. Međutim, postoje mnogobrojni federalni i provincijalni programi školovanja i stipendije koji omogućavaju školovanje svakom pojedincu u Kanadi željnom učenja i stručnog usavršanja. Zdravstveni sistem Kanade jedan je od najmodernijih u svetu. Većina medicinskih usluga su besplatne i dostupne celokupnom stanovništvu na ovim prostorima. Naravno, neki specijalni zahtevi se naplaćuju poput estetske hirurgije. Socijalni sistem Kanade, zajedno sa švedskim socijalnim sistemom, najhumaniji je na svetu i obezbeđena je socijalna zaštita svim kategorijam stanovništva. U zavisnosti od provincije i teritorije, stopa nezaposlenosti varira između 8,9-11,5 %, a pri zapošljavanju uvek se stavlja akcenat na stručnosti svakog pojedinca i njegovoj spremnosti za stalno obrazovanje i usavršavanje. Najniža stopa nezaposlenosti od 1976.godine zabeležena je u maju 2000. godine, svega 6,8% odrasle populacije.

Po statistikama Ujedinjenih nacija, Kanada je tokom poslednjih decenija više puta bila proglašavana najboljom zemljom na svetu za život. Ujedinjene nacije su izvršile ovo rangiranje uzimajući u obzir 42 faktora među kojima su zdravstvo, obrazovanje, životna sredina, ekološka zaštita, sloboda mišljenja, akcija i kretanja, životni standard, prosperitet i sigurnost građana. Tako visok globalni rang Kanada je postigla zahvaljujući, pored ostalog, i svojoj strogoj selektivnoj imigracionoj politici. Kanada je zemlja imigranata, otvorena za svakoga ko je spreman da svojim emancipovanim nacionalnim identitetom upotpuni kosmopolitski multikuturalizam ove zemlje. Za razliku od velikog broja razvijenih zemalja, Kanada neguje kulturološki mozaik gde je svakom omogućeno da, bez straha od asimilacije, zadrži i bude ponosan na svoje poreklo. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu i veoma dobro razrađenim sistemima u sproveđenju imigracione politike, Kanada se od početka 20. veka od pet miliona stanovnika uvećala na skoro trideset četiri miliona stanovnika. Najveći broj imigranataiz različitih delova sveta pristigao je u periodu od 1954-1973.godine, u vreme njenog velikog ekonomskog rasta. Imigraciona politika Kanade je u nadležnosti federalne vlade sa posebnim izuzetkom Kvebeka, jedine francuske provincije na američkom kontinentu. Imigracionu politiku sprovode imigracioni centri u Kanadi (Immigration and Citizenship Centres) i imigraciona odeljenja diplomatsko-konzularnih predstavništva van Kanade.