„Just want to be famous“ Čelsi Hendler klan

Američka komičarka Čelsi Hendler posvetila je dobar deo svoje emisije nedavnom neslavnom koncertu Ejmi Vajnhaus na Kalemegdanu.


Međutim, kako bi ti trebalo da bude (a nije), ova komičarka tom tom prilikom nije kritikovala samo Ejmi, nego i srpsku publiku i ministra odbrane Dragana Šutanovca! U svojoj popularnoj emisiji Čelsi Hendler javno je izrazila čuđenje što Srbi imaju Fejsbuk i što im je uopšte dozvoljeno da posećuju koncerte! „Mislim da koncert nazivaju katastrofom u Srbiji. To je zemlja gde se dogodilo etničko čišćenje i genocid, a oni smatraju da je njen koncert gori od toga“ – ironično je dobacio jedan od gostujućih komičara u studiju, u želji da pokaže svoje „znanje“ o istoriji ratova na Balkanu. I Čelsi i ostali gosti u studiju veoma su oštro kritikovali srpsku publiku, podsećajući na zločine i etničko čišćenje koji su počinjeni tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Komičari su u emisiji izražavali čuđenje i što je Ejmi Vajnhaus odabrala Beograd za početak svoje evropske turneje, pa su se čak u jednom momentu zapitali da li je posle toga možda mislila da ide u Kazahstan. Čelsi Hendler je bilo posebno smešno to što je naš ministar posle nastupa Ejmi Vajnhaus na svom Fejsbuk profilu objavio komentar da je koncert sramotan i razočaravajući. „Znate šta, vaša zemlja je sramota i razočaranje!“ – odbrusila je komičarka. Izgovarajući ime srpskog ministra odbrane, Hendlerova je rekla da je Dragan veoma popularno „boljševičko ime„. U želji da se (valjda) i njegova reč čuje, drugi komičar u studiju upitao je da li je Dragan Šutanovac „onaj tip koji je prebio Rokija„, na šta je drugi gost u emisiji odgovorio da jeste. Iako je Ejmi Vajnhaus bila planirana meta napada komičarke, na kraju je čitav fokus emisije bio prebačen na Srbiju i vređanje Srba.
Uostalom, uverite se i sami…


Hmmm….Šta reći nakon ovoga, a ostati fin i kulturan za razliku od dotične „gospode“?!?
Recimo to ovako…
Nekoliko umišljenih pripadnika revolucionarnog američkog klana „Just want to be famous“ sede ispred kamera i ludo se zabavljaju pričajući o državi o kojoj ne znaju apsolutno ništa! A ta država Srbija,“sramotna i razočaravajuća„, o kojoj tako „humoristički“ pričaju bila je moćno carstvo na Balkanu još davne 1346. godine, u vreme kada na teritoriji SAD-a nije bilo ni jednog jedinog belog čoveka! Da se podsetimo, to je ono vreme kada su te prostore naseljavala samo indijanska plemena koja su, kasnije, bukvalno bila istrebljena od strane ovih istih „bledolikih“ koji se nama danas javno podsmevaju. Dakle, ljudi čija je čitava istorija stvorena na genocidu nad indijancima, danas se otvoreno sprdaju sa državom u kojoj je svaka seoska taraba mnogo starija od njihove čitave nacije.
Ha ha ha ha…..
E, to je već nešto čemu se zaista vredi nasmejati od srca.

Advertisements

Original falsifikata?!?

Stigla je nova godina, a sa njom i novi skandali režirani u domaćoj kuhinji. Ovog puta, epilog će imati mnogo veće posledice, jer je bruka dosegla internacionalni nivo. Pre samo četiri dana pisalo se o „svetskoj premijeri“, a danas bi moglo da se kaže – svetska sramota. Iako je „sa ponosom“ predstavljen kao „najnoviji hit male od skandala“, čini se da je „Muškarac koji mrzi žene“ ipak samo još jedan u nizu plagijata vrlo popularnog južnokoreanskog benda „Shinee“?!?

Da ironija bude veća, neverovatnu sličnost između domaćeg „Muškarca koji mrzi žene“ i koreanskog „Lucifera“ otkrili su upravo fanovi Jelene Karleuše na youtube-u! Malo nakon toga, „Muškarca koji mrzi žene“ otkrili su i brojni fanovi „Lucifera“ i krenuo je pravi verbalni okršaj na ovom popularnom sajtu.

Među brojnim komentarima, našli su se i oni koji su pokrenuli pitanje originalnosti i predhodnog hita Jelene Karleuše „Insomnia“, tvrdeći da je i ova pesma plagijat indijske numere „Dance Pe Chance“ koju izvode indijski umetnici Sunidhi Chauhan i Labh Janjuan?!? Ova numera komponovana je za indijsku romantičnu komediju pod nazivom „Rab Ne Bana Di Jodi“. Prema tvrdnjama nekih internet radio stanica, „Insomnia“ je čak i zabranjena za izvođenje zbog prijave i autorskih prava, što se (kako kažu) „mogli videti i na primeru neuvrštavanja iste na DVD sa koncerta u Areni.“

To je privuklo veliku planetarnu pažnju, a popularni azijski pop-sajt „Allkpop“ prvi je objavio vest da je „pesma „Muškarac koji mrzi žene“ plagijat kontraverzne srpske pevačice Jelene Karleuše“. Tim povodom danas se oglasila i izdavačka kuća „SM Entertainment“ koja je zvanični zastupnik južnokoreanaca i vlasnik „Lucifera“. Oni su izjavili da su, uz saglasnost sa američkim izdavačem, potvrdili da su narušena autorska prava pesme “Lucifer” i da će zbog toga preduzeti određene zakonske mere. Takođe, kako tvrdi ovaj popularni azijski pop-sajt, distribucija plagijata može znatno da ošteti originalnu kompoziciju s obzirom na to da najnoviji singl „Muškarac koji mrzi žene“ može besplatno da se downloaduje sa zvaničnog sajta Jelene Karleuše.
Podsećanja radi, spektakularna premijera novog singla Jelene Karleuše bila je u emisiji Ami G Show na televiziji Pink 4. januara, dok je spot južnokoreanaca za pesmu „Lucifer“ zvanično prikazan 19. jula 2010.godine i do sada ga je videlo 12 miliona ljudi širom planete. Bilo kako bilo, epilog ove „svetske premijere“ najnovijeg hita „male od skandala“ tek ćemo videti u narednim danima. Za to vreme, ostaje nam samo da pevušimo :

„Fantazija celog kraja bila je mala ta,
jednu noć na pogrešnog je ona naletela.
Od tad’ je puna fobija i ide kod psihologa,
al’ uzalud – nije se izlečila.“

Kanada – obećana zemlja za svakog čoveka

Po prostranstvu, Kanada je jedna od najvećih zemalja na svetu (druga posle Rusije) i prostire se od Atlantskog okeana do Pacifika i Arktika na površini od 9,984,670 km2. Po zvaničnim statistikama iz 2010. godine, na tom ogromnom prostoru živi 34,275,000 stanovnika uglavnom engleskog i francuskog porekla sa velikim brojem doseljenika iz dugih evropskih i vanevropskih zemalja.

Francuski istrаživаč Žаk Kаrtije (1491.-1557.) bio je poznаt po jednom od nаjvećih istrаživаnjа Kаnаde, odnosno zаliva Sen Lorens i Reke svetog Lorencа. Ovaj regionа postаo je prvi zvanični prostor koji je pripаo današnjoj Kаnаdi.

Francuski istrаživаč Žаk Kаrtije (1491.-1557.) bio je poznаt po jednom od nаjvećih istrаživаnjа Kаnаde, odnosno zаliva Sen Lorens i Reke svetog Lorencа. Ovaj regionа postаo je prvi zvanični prostor koji je pripаo današnjoj Kаnаdi.

Istorija Kanade je vrlo kratka. Teritoriju dаnаšnje Kаnаde su, pre dolаskа Evropljаnа, nаseljаvаlа brojnа domorodаčkа plemenа. Krajem 15.veka, prve britаnske i frаncuske ekspedicije istrаživale su i nаselile аtlаntsku obаlu Kаnаde preuzevši zemlju od tada lokalnog stanovništa – indijanaca. U današnje vreme, starosedeoci Kanade nazivaju se „prvi narod“ ili „autošoni“ (u Kvebeku) i žive u nekoliko velikih rezervata širom zemlje. Prvа stаlnа evropskа nаseljа na ovim prostorima osnovana su 1605.godine u u Port Rojаlu i 1608.godine u Kvebeku od strane frаncuskog istrаživаča Sаmjuela de Šаmplena. Frаncuski kolonisti u takozvanoj „Novoj Frаncuskoj“ nаselili su se duž reke Sent Lorens i ovа nаseljа postаlа su prva sedištа tadašnje Kаnаde. Oko 1610.godine engleski kolonisti osnovаli su svoje prve ribаrske stаnice u Njufаundlendu.
Posle sedmogodišnjeg rаtа, jedinog na ovim prostorima, 1763. godine Frаncuskа je predаla svoje kolonije Velikoj Britаniji. Ujedinjenjem tri britаnske severnoаmeričke kolonije u federаlni dominion od četiri pokrаjine (Ontario, Kvebek, Novi Brunsvik ili Nju Brunsvik i Nova Škotska) 1867. godine osnovаnа je Kаnаdа. Ovim je zаpočelo istorijsko ujedinjenje kanadskih pokrаjinа, a samim tim i proces povećаvаnjа аutonomije od Ujedinjenog Krаljevstvа. Širokа аutonomijа Kanade proširenа je Vestminsterskim stаtutom iz 1931. godine, а kulminirаlа je Kаnаdskim zаkonom iz 1982. kojim su zvanično prekinute sve zаkonske zаvisnosti od britаnskog pаrlаmentа. Prvi doseljenici iz Engleske i Francuske dali su institucionalni simbol ovoj severnoameričkoj državi, kao i dva zvanična jezika koji se danas službeno koriste – engleski i francuski. Humanitarna i miroljubiva politika Kanade otvorila je vrata imigrantima sa svih kontinenata i stvorila multikulturni mozaik ove zemlje. Nekada poznata kao zemlja drvoseča, Kanada je vremenom postala internacionalni sinonim ekonomskog prosperiteta, besprekorne socijalne zaštite i ljudske tolerancije.

Kanada je zemlja koja danas ima 10 provincija i tri teritorije. Premа držаvnom uređenju je pаrlаmentаrnа demokrаtijа i ustаvnа monаrhijа sа krаljicom Elizаbetom II kаo vrhovnim suverenom. Glavni grad Kanade je Otava koja se nalazi u živopisnom predelu provincije Ontario. Toronto, glavni grad provincije Ontario i najveći grad u Kanadi, glavni je ekonomski centar Kanade. Montreal u provinciji Kvebek je najveći frankofoni gran u svetu. Oko 80 % ukupnog stanovnistva zivi u pojasu do 300 kilometara od granice sa Sjedinjenim Američkim Državama, a 89 % površine Kanade je nenaseljeno. Državne institucije Kanade formirane su na tri nivoa vlasti – federalnom, provincijalnom i opštinskom. Svaki nivo vlasti se finansira prihodom od poreza koji plaćaju građani. Federalne vlasti su odgovorne za spoljnu politiku zemlje, odbranu suvereniteta Kanade, bankarstvo i monetarnu politiku, krivično zakonodavstvo, imigraciju, kao i za međunarodnu trgovinu. Provincijalne vlasti su odgovorne za izvesne odredbe krivičnog i građanskog zakonodavstva, za pravo svojine, za školstvo i zdravstvo, za uslove rada i socijalne službe, kao i za provincijske vizne programe. Opštinske vlasti su odgovorne za stvari lokalnog karaktera kao što su održavanje puteva, ulične komunalije, javna čistoća, protivpožarna zaštita i drugo.

U Kаnаdi se može pronаći nekoliko tipovа klime čije prostirаnje zаvisi od geogrаfskog položаjа i klimаtoloških fаktorа koji deluju nа dаtom području. Premа Kepenovoj klаsifikаciji klimаtа, nаjveći deo Kаnаde imа vlаžnu boreаlnu klimu. Krаjnji jug Kаnаde uz grаnicu sа SAD (provincija Kvebek) imа vlаžnu boreаlnu klimu s toplim letom, dok se severnije nаlаzi poručje vlаže boreаlne klime sа svežim letom. Zime u Kanadi su oštre sa prosečnim dnevnim temperаturаmа od –15 °C, а ponekad se mogu spusti i ispod −40 °C.
Kanada je bogata prirodnim lepotama. Ogromne nenаseljene površine u plаninskim regionimа i severnim regionimа tundre, zаuzimаju oko 70% površine zemlje. Približno 42 % od ukupne površine držаve čine šume. U Kanadi se nalazi četvrtinа ritovа (bara i močvara) nа Zemlji, а trećа je po broju glečerа u svetu izа Antаrktikа i Grenlаndа. Skoro 9% obnovljivih vodotokovа u svetu nalazi se u ovoj severnoameričkoj zemlji. Kanada je, takođe, i jedna je od najrazvijenijih država sveta po standardu življenja. Vankuver je nekoliko puta do sada bio biran od strane važnih međunarodnih institucija za najbolje mesto življenja na svetu.
Danas u Kanadi živi oko 40% anglosaksonskog stanovništva i oko 27% stanovništva francuskog porekla. Ostalo stanovništvo je uglavnom poreklom iz Azije i ostalih delova sveta. Zanimljiva je činjenica da je Kanada jedna od retkih zemalja na planeti u kojoj žive predstavnici svih naroda sveta. Osnovno i srednje obrazovanje u Kanadi je besplatno, a školovanje na koledžima i fakultetima se plaća. Međutim, postoje mnogobrojni federalni i provincijalni programi školovanja i stipendije koji omogućavaju školovanje svakom pojedincu u Kanadi željnom učenja i stručnog usavršanja. Zdravstveni sistem Kanade jedan je od najmodernijih u svetu. Većina medicinskih usluga su besplatne i dostupne celokupnom stanovništvu na ovim prostorima. Naravno, neki specijalni zahtevi se naplaćuju poput estetske hirurgije. Socijalni sistem Kanade, zajedno sa švedskim socijalnim sistemom, najhumaniji je na svetu i obezbeđena je socijalna zaštita svim kategorijam stanovništva. U zavisnosti od provincije i teritorije, stopa nezaposlenosti varira između 8,9-11,5 %, a pri zapošljavanju uvek se stavlja akcenat na stručnosti svakog pojedinca i njegovoj spremnosti za stalno obrazovanje i usavršavanje. Najniža stopa nezaposlenosti od 1976.godine zabeležena je u maju 2000. godine, svega 6,8% odrasle populacije.

Po statistikama Ujedinjenih nacija, Kanada je tokom poslednjih decenija više puta bila proglašavana najboljom zemljom na svetu za život. Ujedinjene nacije su izvršile ovo rangiranje uzimajući u obzir 42 faktora među kojima su zdravstvo, obrazovanje, životna sredina, ekološka zaštita, sloboda mišljenja, akcija i kretanja, životni standard, prosperitet i sigurnost građana. Tako visok globalni rang Kanada je postigla zahvaljujući, pored ostalog, i svojoj strogoj selektivnoj imigracionoj politici. Kanada je zemlja imigranata, otvorena za svakoga ko je spreman da svojim emancipovanim nacionalnim identitetom upotpuni kosmopolitski multikuturalizam ove zemlje. Za razliku od velikog broja razvijenih zemalja, Kanada neguje kulturološki mozaik gde je svakom omogućeno da, bez straha od asimilacije, zadrži i bude ponosan na svoje poreklo. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu i veoma dobro razrađenim sistemima u sproveđenju imigracione politike, Kanada se od početka 20. veka od pet miliona stanovnika uvećala na skoro trideset četiri miliona stanovnika. Najveći broj imigranataiz različitih delova sveta pristigao je u periodu od 1954-1973.godine, u vreme njenog velikog ekonomskog rasta. Imigraciona politika Kanade je u nadležnosti federalne vlade sa posebnim izuzetkom Kvebeka, jedine francuske provincije na američkom kontinentu. Imigracionu politiku sprovode imigracioni centri u Kanadi (Immigration and Citizenship Centres) i imigraciona odeljenja diplomatsko-konzularnih predstavništva van Kanade.

Neverovatan snimak pokušaja oživljavanja povređene mačke

Neverovatan snimak iz Turske obišao je svet ovih dana. Mačka je stradala od udarca automobila i ostala bespomoćno da leži. U pomoć joj je priskočila druga mačka, koja je dugo pokušala da je oživi. Više od dva sata masirala joj je srce i gurkala je glavom u nadi da će oživeti. Povremeno bi čak legla kraj nje i lizala je po njuškici. Ovu dirljivu scenu uočili su i prolaznici, koji su sve to snimili, ali mačka nije dozvolila nikome da se približi ranjenoj prijateljici. Na kraju je stigao i veterinar, ali nažalost, povređena mačka nije preživela.

Neverovatno, ali i istinito! Šta drugo reći osim da među životinjama postoji takva solidarnost kakva bi postidela većinu ljudi na planeti.

BBC:Hrišćanska Srbija održava svoju veru u folkloru

Britanski reporter Mark Louen (Mark Lowen) posetio je nedavno Beograd i (kako sam kaže) ostao zapanjen količinom sujeverja i tradicije koja postoji u našoj zemlji. U svom tekstu Hrišćanska Srbija održava svoju veru u folkloru (Originalni naslov:“Christian Serbia maintains its faith in folklore“) koji je nedavno emitovan na engleskom BBC radiju, Louen opisuje srpski narod kao duboko religiozan i sujeveran narod koji veruje u mitove i bapske priče. Svoju reportažu iz Srbije započeo je posetom Sabornoj crkvi i ustoličenjem patrijarha Irineja, ali su mu pažnju daleko više privukla srpska folklorna obeležja. Pišući o verovanjima u našem narodu, ovaj britanac kaže da su srednjovekovne vojne pobede deo života svakog Srbina i da je na ovim prostorima oduvek bilo jasno da „ako si Srbin, onda si pravoslavac, a ako si Hrvat, onda si katolik„.
"Čak i danas, opsesija legendama i mitovima znači da se Srbi često okreću prošlosti, radije nego budućnosti, tražeći izgubljenu moć i prestiž."
Reporter britanske nacionalne televizije napomenuo je Britancima i to da se naročito paze promaje kada stupe na srpsko tle, jer se kod nas veruje da žene koje imaju go stomak tokom hladnijih dana neće moći da rode, a onaj koji bude stalno sedeo pored otvorenog prozora imaće večno ukočen vrat. Po njemu, čak i leti Srbi drže zatvorene prozore, jer kažu da su mnogi umrli od promaje, ali niko nije skončao zbog smrada. Još neka od navedenih srpskih sujeverja, po Marku Louenu, jesu upravo neki od saveta koje smo svi mi kao deca slušali od svojih baka i majki. Nikada se nećete venčati ako sedite na ćošku stola; Za novorođenče obavezno kažite da je ružno da ga ne bi pratio baksuz; Dobićete zapaljenje mozga ako izađete napolje s mokrom kosom i žene koje s otkrivenim stomacima šetaju po hladnom vremenu zaradiće upalu jajnika i neće moći da imaju dece. Britanski reporter nije propustio ni priliku da obavesti svoje sugrađane da će biti bez prebijene pare ako torbu ostavljaju na podu i da će ih pratiti baksuz ako nekome poklone prazan novčanik. Kakva god bila, nijedna priča iz Srbije ne može se završiti bez čuvenog pripovedanja o tome kako se još u 12. veku u Evropi jelo masnim prstima, dok se na srpskom dvoru meso nabadalo viljuškom. Svoj prilog o Srbiji ovaj novinar vodi i kroz vladavinu Slobodana Miloševića i njegovo evociranje mitova i legendi vezanih za Kosovski boj. „Čak i danas, opsesija legendama i mitovima znači da se oni često okreću prošlosti, radije nego budućnosti, tražeći izgubljenu moć i prestiž“, zaključuje Louen i dodaje da sujeverna verovanja, mitovi i legende u Srbiji predstavljaju „utehu za ovaj ponosni narod„. On, takođe, tvrdi i to da su se Srbi po izbijanju epidemije svinjskog gripa okrenuli tradicionalnom narodnom leku – belom luku, što objašnjava ukorenjenim srpskim legendama o vampirima. „Možda je zato i lako razumeti zašto se horde Srba okreću TV ekranima kada na njima nastupa bizarni transvestit Kleopatra, koja je postala poznata predviđajući sve, od razvoda do NATO bombardovanja i rata na Kosovu.“ – kaže u svom prilogu britanski reporter Mark Louen. S obzirom na sve iznete činjenice, uopšte ne bi bilo preterano reći da je u ovom tekstu BBC-ja srpski narod predstavljen kao divlje pleme koje živi van svih tokova civilizacije u „civilizovanoj“ Evropi. Iako Mark Louen navodi da mu „nije bila namera da uvredi srpski narod„(?!?), prosečan čitalac koji nema predstavu o Srbiji iz ovog teksta lako može steći vrlo pogrešnu sliku o Srbima. Tekst Hrišćanska Srbija održava svoju veru u folkloru bi možda mogao biti i pozitivan i duhovit samo da je Mark Louen na kraju napisao: „Uprkos svemu, Srbi su zabavan narod, a Srbija atraktivna destinacija sa dobrim provodom“. Iako je većina ovih tradicionalnih sujeverja tačna, britanski reporter je zaboravio da podseti javnost na činjenicu da bi i dalje sedeli u mraku u „civilizovanoj“ Evropi budući da je i struju izmislio Srbin Nikola Tesla. Spomenuti Nađu Higl, Milorada Čavića ili Novaka Đokovića očigledno je bilo previše za ovog reportera čiji je osnovni radni zadatak da edukuje Britance koji još uvek tvrde da su lazanje njihovo nacionalno jelo i veruju da sir prave patke.
E, sad, kako ne bi bilo neke zamerke na ovaj tekst, dodaću još samo to da i ja volim London i Englesku, jednako kao što Mark Louen voli Beograd i Srbiju. I ukoliko nekome smeta činjenica da su lazanje nacionalno jelo Italije i da se sir dobija od mleka krave, koze ili ovce, u tom slučaju, nemojte se buniti, jer (kako reče Louen) sve je ovo jedan veliki nesporazum.

„Hit The Bitch“ kampanja protiv nasilja nad ženama?!?

U Danskoj je nedavno pokrenuta velika internet kampanja koja bi trebalo da skrene pažnju na sve prisutnije nasilje među mladim parovima. Za tu svrhu, napravljena je kompjuterska igrica pod nazivom „Udri kučku“. Cilj ove igrice je da se virtuelnom rukom, koja se pokreće mišem na računaru, udara žena koja je prikazana na ekranu. Svakim udarcem skupljaju se poeni u igrici. Članovi Nevladine organizacije „Deca i omladina – Nasilne porodice“ kažu da očekuju da će ova nova video-igra pokrenuti dijalog o nasilju među mladim parovima?!?
„Kada dečaci igraju tu igricu, oni razgovaraju jedni sa drugima u stilu:“Hej, jesi li video ovo?“ i na taj način se otvara dijalog između dečaka. Nadamo se da ćemo stoga dopreti i do onih koji udaraju svoje devojke.“ – izjavila je Kirsten Hermansen, član ove nevladine organizacije.

Igra se nalazi na internetu nedelju dana i do sada je preuzeta preko 600.000 puta. Zbog velikog interesovanja za ovu igricu, sajt „Hit The Bitch“ ograničen je samo za danske korisnike. Nakon ove kampanje i ovakvih izjava članova danske Nevladine organizacije „Deca i omladina – Nasilne porodice“, kao žena, pitam se da li ove „mudre“ glave nasilje nad ženama doživljavaju kao problem… ili možda kao dobru zabavu?!?

Razvod i kretenizam

Nekada je važilo pravilo koje je nalagalo ljudima da održe brak po svaku cenu. Zbog dece, familije, komšija, tradicije…Danas, međutim, čim se ljudi nađu ispred nekog problema u braku, sa svih strana stižu dobronamerni saveti : razvod, to je najpametnije!
Kad se žena žali prijateljici na svog muža, najčešći savet je : „Kakav kreten! Pa što se ne razvedeš?” Kad se čovek žali svom prijatelju na ženu, ovaj mu najčešće savetuje : „Ti si šonja, sam si kriv! Razvedi se.” Logičan zaključak može biti taj da je muškarac uvek loš i uvek kriv za svaku razmiricu u braku koja je, da se podsetimo, dobrovoljna zajednica DVOJE ljudi?!? Međutim, kako u braku postoje dvoje ljudi tako i u pričama o braku postoje dve ekstremne krajnosti – razvod i kretenizam. Svi ostali najčešće čuju samo jednu stranu te krajnosti što je, u većini slučajeva, dovoljno da pomisle da sve znaju. Posmatrači iz ugla tako postaju experti za bračne savete. I nije to tako samo u stvarnom komšijskom životu. Mnogi experti na raznoraznim internet mrežama prosto se utrkuju da vas savetuju čak i onda kada od njih ne tražite nikakav savet. A oni koji se nađu pred problemom dobijaju potvrdu svom subjektivizmu. Sebe predstavljaju kao velike žrtve tog “nemogućeg braka” tražeći pri tom da im neko kaže samo ono što su same već odlučile da urade – da se razvedu. Pitanje koje se namerno prećutkuje u takim situacijama jeste upravo ono koje je neophodno postaviti samom sebi u trenucima iskušenja. Koliko su one same doprinele takvoj situaciji?!? Činjenica da oni sami nisu preduzeli nikakve korake da se bilo šta promeni u bračnoj zajednici očigledno ni za koga ne pije vodu. Osim kukanja, nemilosrdnog blaćenja „kretena“ sa druge strane zajednice i upornog bežanja od problema, sve drugo je imaginarna zabluda u očima „velike“ žrtve.

Pametniji uvek popušta, ali nikada ne može popustiti onoliko koliko budala može zategnuti.

Pametniji uvek popušta, ali nikada ne može popustiti onoliko koliko budala može zategnuti.

Najapsurdniji primer toga kako se saveti lako dele žrtvama nedavno sam videla na delu u jednom tipično ženskom društvu u kome se, kako to već biva, razgovaralo i ogovaralo o raznim likovima, bitnim i nebitnim u životu svakog pojedinca u pomenutom društvu. Tema razgovora bila je jedna poznanica koja (naravno) nije bila prisutna, a koju ja (uz put) uopšte ne poznajem. Banalno i malograđanski, jedna od žena (bez imena) nekako je smatrala kao važnu temu za razgovor činjenicu da toj odsutnoj ženi muž nikada nije kupio cveće!?! „ Pa šta onda? Ni moj muž meni nikada nije kupio cveće.“ odgovorih ja pomalo revoltirana pričom o nekome ko uopšte nije tu. Zaprepaštena žena do mene pogleda me i odgovori u čudu : „ I ti to trpiš?! Ja bih se odmah razvela!” Ja sam je gledala ne mogavši da verujem u odgovor koji sam dobila bez da sam ga uopšte i tražila. I onda sam se bukvalno zagrcnula od smeha. Pobogu, pa šta je to „trpim”?!? Imam na raspolaganju zajednički bankovni račun i imam potpunu slobodu da uradim sve što poželim. To što moj muž nije naučio da ikome poklanja cveće, šta ja tu mogu? Neću se valjda zbog toga razvesti? On ni sebi ne kupuje ništa! Uvek kada mu bilo šta treba moram bukvalno za ruku da ga odvedem u prodavnicu i uz to još i da stražarim kraj njega kako ne bi kupio prve cipele koje vidi! Činjenica da je jedan nekupljeni buket cveća veliki razlog zbog koga se treba razvesti od nekoga kome ste se zakleli na vernost i poštovanje, toliko me je nasmejala da su mi suze same navrle na oči. A onda sam se setila jedne scene od pre par godina u Srbiji. Obična, bezazlena kafa kod koleginice u stanu. Sedimo u dnevnoj sobi i koleginica me zove u kuhinju kako bi mi pokazala novu mašinu za expresso. Uz put neobavezno razgovaramo i ona mi, u jednom trenutku, spomenu kako joj je muž nedavno kupio cveće, ono što je sada u dnevnoj sobi na stolu. Nakon toga, ja se vratih u tu istu dnevnu sobu da sačekam kafu smejući se šalama njenog „divnog“ supruga. On, tako veseo i brižan, već je krenuo da rasčišćava sto kako bi imalo mesta za kafu i u jednom trenutku kaže meni : „Daj uzmi ovu mirišljavu travu sa stola i stavi negde u ćošak. Izludi me ova moja donoseći svaki dan ovo smeće iz bolnice!”!?! Nasmejala sam se tada kretenizmu koji se krije u pozadini naizgled uspešnog braka. I oćutala sam činjenicu da je „mirišljava trava iz bolnice„ imaginarni poklon mojoj koleginici koja sebe, očigledno, voli da slaže kako ne bi morala da se suoči sa realnošću. I nisam dala nikakav „expertski“ savet, jer sam verovala da ga niko od njih nije ni tražio. Tada sam shvatila da pametniji uvek popušta.
Nedavna situacija u kojoj mi starija gospođa začuđeno odgovara kako bi se ona razvela ako joj muž ne bi kupio sveće navela me je na to da moje shvatanje stvari dobije svoj konačni epilog. Pametniji uvek popušta, ali nikada ne može popustiti onoliko koliko budala može zategnuti. Logičan zaključak cele priče ne može biti taj da je muškarac uvek loš i uvek kriv za svaku razmiricu u braku. Naprotiv. Za kretenizam je uvek potrebno – dvoje!