„Just want to be famous“ Čelsi Hendler klan

Američka komičarka Čelsi Hendler posvetila je dobar deo svoje emisije nedavnom neslavnom koncertu Ejmi Vajnhaus na Kalemegdanu.


Međutim, kako bi ti trebalo da bude (a nije), ova komičarka tom tom prilikom nije kritikovala samo Ejmi, nego i srpsku publiku i ministra odbrane Dragana Šutanovca! U svojoj popularnoj emisiji Čelsi Hendler javno je izrazila čuđenje što Srbi imaju Fejsbuk i što im je uopšte dozvoljeno da posećuju koncerte! „Mislim da koncert nazivaju katastrofom u Srbiji. To je zemlja gde se dogodilo etničko čišćenje i genocid, a oni smatraju da je njen koncert gori od toga“ – ironično je dobacio jedan od gostujućih komičara u studiju, u želji da pokaže svoje „znanje“ o istoriji ratova na Balkanu. I Čelsi i ostali gosti u studiju veoma su oštro kritikovali srpsku publiku, podsećajući na zločine i etničko čišćenje koji su počinjeni tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Komičari su u emisiji izražavali čuđenje i što je Ejmi Vajnhaus odabrala Beograd za početak svoje evropske turneje, pa su se čak u jednom momentu zapitali da li je posle toga možda mislila da ide u Kazahstan. Čelsi Hendler je bilo posebno smešno to što je naš ministar posle nastupa Ejmi Vajnhaus na svom Fejsbuk profilu objavio komentar da je koncert sramotan i razočaravajući. „Znate šta, vaša zemlja je sramota i razočaranje!“ – odbrusila je komičarka. Izgovarajući ime srpskog ministra odbrane, Hendlerova je rekla da je Dragan veoma popularno „boljševičko ime„. U želji da se (valjda) i njegova reč čuje, drugi komičar u studiju upitao je da li je Dragan Šutanovac „onaj tip koji je prebio Rokija„, na šta je drugi gost u emisiji odgovorio da jeste. Iako je Ejmi Vajnhaus bila planirana meta napada komičarke, na kraju je čitav fokus emisije bio prebačen na Srbiju i vređanje Srba.
Uostalom, uverite se i sami…


Hmmm….Šta reći nakon ovoga, a ostati fin i kulturan za razliku od dotične „gospode“?!?
Recimo to ovako…
Nekoliko umišljenih pripadnika revolucionarnog američkog klana „Just want to be famous“ sede ispred kamera i ludo se zabavljaju pričajući o državi o kojoj ne znaju apsolutno ništa! A ta država Srbija,“sramotna i razočaravajuća„, o kojoj tako „humoristički“ pričaju bila je moćno carstvo na Balkanu još davne 1346. godine, u vreme kada na teritoriji SAD-a nije bilo ni jednog jedinog belog čoveka! Da se podsetimo, to je ono vreme kada su te prostore naseljavala samo indijanska plemena koja su, kasnije, bukvalno bila istrebljena od strane ovih istih „bledolikih“ koji se nama danas javno podsmevaju. Dakle, ljudi čija je čitava istorija stvorena na genocidu nad indijancima, danas se otvoreno sprdaju sa državom u kojoj je svaka seoska taraba mnogo starija od njihove čitave nacije.
Ha ha ha ha…..
E, to je već nešto čemu se zaista vredi nasmejati od srca.

Original falsifikata?!?

Stigla je nova godina, a sa njom i novi skandali režirani u domaćoj kuhinji. Ovog puta, epilog će imati mnogo veće posledice, jer je bruka dosegla internacionalni nivo. Pre samo četiri dana pisalo se o „svetskoj premijeri“, a danas bi moglo da se kaže – svetska sramota. Iako je „sa ponosom“ predstavljen kao „najnoviji hit male od skandala“, čini se da je „Muškarac koji mrzi žene“ ipak samo još jedan u nizu plagijata vrlo popularnog južnokoreanskog benda „Shinee“?!?

Da ironija bude veća, neverovatnu sličnost između domaćeg „Muškarca koji mrzi žene“ i koreanskog „Lucifera“ otkrili su upravo fanovi Jelene Karleuše na youtube-u! Malo nakon toga, „Muškarca koji mrzi žene“ otkrili su i brojni fanovi „Lucifera“ i krenuo je pravi verbalni okršaj na ovom popularnom sajtu.

Među brojnim komentarima, našli su se i oni koji su pokrenuli pitanje originalnosti i predhodnog hita Jelene Karleuše „Insomnia“, tvrdeći da je i ova pesma plagijat indijske numere „Dance Pe Chance“ koju izvode indijski umetnici Sunidhi Chauhan i Labh Janjuan?!? Ova numera komponovana je za indijsku romantičnu komediju pod nazivom „Rab Ne Bana Di Jodi“. Prema tvrdnjama nekih internet radio stanica, „Insomnia“ je čak i zabranjena za izvođenje zbog prijave i autorskih prava, što se (kako kažu) „mogli videti i na primeru neuvrštavanja iste na DVD sa koncerta u Areni.“

To je privuklo veliku planetarnu pažnju, a popularni azijski pop-sajt „Allkpop“ prvi je objavio vest da je „pesma „Muškarac koji mrzi žene“ plagijat kontraverzne srpske pevačice Jelene Karleuše“. Tim povodom danas se oglasila i izdavačka kuća „SM Entertainment“ koja je zvanični zastupnik južnokoreanaca i vlasnik „Lucifera“. Oni su izjavili da su, uz saglasnost sa američkim izdavačem, potvrdili da su narušena autorska prava pesme “Lucifer” i da će zbog toga preduzeti određene zakonske mere. Takođe, kako tvrdi ovaj popularni azijski pop-sajt, distribucija plagijata može znatno da ošteti originalnu kompoziciju s obzirom na to da najnoviji singl „Muškarac koji mrzi žene“ može besplatno da se downloaduje sa zvaničnog sajta Jelene Karleuše.
Podsećanja radi, spektakularna premijera novog singla Jelene Karleuše bila je u emisiji Ami G Show na televiziji Pink 4. januara, dok je spot južnokoreanaca za pesmu „Lucifer“ zvanično prikazan 19. jula 2010.godine i do sada ga je videlo 12 miliona ljudi širom planete. Bilo kako bilo, epilog ove „svetske premijere“ najnovijeg hita „male od skandala“ tek ćemo videti u narednim danima. Za to vreme, ostaje nam samo da pevušimo :

„Fantazija celog kraja bila je mala ta,
jednu noć na pogrešnog je ona naletela.
Od tad’ je puna fobija i ide kod psihologa,
al’ uzalud – nije se izlečila.“

Bila jednom jedna mala što je rano podivljala

Među komentarima na poslednju (skandaloznu) kolumnu Jelene Karleuše našao se i jedan čitalac koji se potpisao kao „sikter“ i koji je, umesto proze, napisao „biografsku pesmu“ posvećenu „neshvaćenoj“ i samoprozvanoj „Divi“.

“Bila jednom jedna mala
što je rano podivljala,
i pošto je od malena
želela da bude Brena,
prezrela je školske klupe
i otišla međ’ mangupe
da vulgarne stvari radi
u toj džungli na estradi.
Nije za nju bila škola,
htela je da bude gola.
Mala Džejka, puna duha,
iako bez trunke sluha
hrabro je na scenu stala
i k’o slavuj zapevala
bez obzira i bez srama,
jer je tako rekla mama…
A onda je slatka ćera
počela da tera kera.
Postala je k’o od šale
velemajstor za skandale.
Prvo reče da su drolje
sve koje su od nje bolje,
pa jurnuše istog dana
na nju koplja sa svih Strada.
Ali ona, željna svađe,
ne zapita „šta me snađe?“
nego mozgu reče „zdravo!“
i postade crni đavo!
Mislila je da je klasa
i tu nije bilo spasa.
Rešila je Džejka tada
da donese duh zapada
u krajeve ove naše
gde se ludih žena plaše,
da pokaže kako ona
može sve što i Madona,
pa se poput svog idola
slikala na drumu gola.
I tako je započela
prodavanje svoga tela.
Snimala je pesme strane,
uvek čudno potpisane,
pa bez dara, s’ puno žara,
pevala za mnogo para;
Prestala je da se skida
sa stranica tabloida,
čim poče da priča svakom
o romansi sa junakom.
A onda su tog junaka
progutale sile mraka.
Puna nekog čudnog besa
vinula se u nebesa.
Izmišljala je tiraže
i pričala da je traže,
da joj braća Grci kliču,
al’ odnese vrag tu priču
čim javiše iz Helade
da ne znaju to čeljade…
Naša Džejka ne zapali
već nastavi da se hvali.
Metnula je bez pardona
deset kila silikona
i maštala tih meseci
da preuzme presto Ceci.
Mislili smo da je luda,
ali eto nama novog čuda:
gola mala od skandala
lovatora upecala!
Al’ ne trpi maslo kuče,
pa veza iz bajke puče…
Najurena iz Edena,
nit’ devojka, niti žena
vratila se staroj nadi:
„Biću glavna na estradi“!
I po starom običaju
nastavi da laže raju,
al’ je niko više nije
gledao bez ironije.
Ciknula bi Džejka mala
da se nije preudala.
Morala je da se skrasi
i da grešnu dušu spasi,
a jedan je, srećom, hteo
da joj opet skine veo,
Pa je Džejka (alal vera!)
danas žena fudbalera
koji skroman život pruža,
ali barem ima muža!
Sad u dugovima pliva,
ali sebe zove „Diva“.
Na kraju ove balade
razumimo njene jade:
naša Džejka nije kriva
što je luda, što je Diva,
što veće od sebe dira
i što stalno fantazira.
Smilujmo se, jer se bori ona
protiv svog demona!
Bila jednom jedna mala,
što je rano poDIVljAla..”

Inače, ova biografska pesma o Divi objavljena je u najčitanijem showbiz portalu u regionu „Svet“-u.
Svaki komentar na ove stihove je suvišan, jer je u njima sve rečeno. Vrlo duhovito i sa veoma jasnom porukom. Svaka čast autoru:-)))

Srbi – nаrod koji nestаje

“Srbi – nаrod koji nestаje“ je dokumentаrni film koji predstаvljа živo svedočаnstvo o trаgičnoj demogrаfskoj stvаrnosti srpske držаve i nаrodа, svedočаnstvo koje nedvosmisleno otkrivа trаgičnu i tužnu istinu dа je srpski nаrod nа prаgu svog istorijskog nestаjаnjа. Srbijа je dаnаs zemljа stаrosti; zemljа u kojoj je stаrаčko roptаnje sve glаsnije, а dečjа grаjа sve tišа i nečujnijа. Srbijа je dаnаs smežurаnа stаricа, izmoždenа, vešаnа, streljаnа, bombаrdovаnа, ubijana i od neprijаteljа i od lаžnih prijаteljа, аli i od sopstvene dece. Ceo protekli vek predstаvljа svojevrsnu istorijsku retrospektivu zаtirаnjа srpskog nаrodа kroz genocide vršene nаd njim; rаtove u kojimа je srpski nаrod bio prinuđen dа brаni ono nаjosnovnije – prаvo nа život. Srbijа je zemljа kojа je u proteklom veku prošlа kroz osаm rаtovа plаtivši previsoku cenu od više od četiri milionа životа.

Neodvojivi uzrok nestаjаnjа srpskog nаrodа su i аsimilаtivni procesi koji su ovde pаli nа plodno tle više nego kod drugih nаrodа u okruženju i to, kаko kroz dаlju istoriju kаo rezultаt nаsilnih i političkih procesа, tаko i u sаvremenom dobu kroz ekonomski motivisаne i uzrokovаne prinude. Tendencije sаvremenog svetа koji se masovno globаlizuje, perfidnost i brutаlnost materijalizovanog sveta i profitokratije, sаvremene društvene bolesti kаo što su nаrkomаnijа, аlkoholizаm i izopаčenjа ljudske prirode, društveni inženjering, preoblikovаnje identitetа nаrodа i dirigovano formiranje potrošаčke mаse opšti su okvir u kojem se nаšlo i nаše društvo i koje dodаtno pritiska naš već dovoljno izmoren nаrod. Individuаlizаcijа i duhovno osiromаšenje kidаju ionаko tаnke veze koje održаvаju ljudsku zаjednicu. Višedecenijsko odstupаnje od pravoslavne vere i udаljаvаnje od Isusa Hristа i njegove crkve, po mnogima, ključni su uzroci oslаbljenosti nаšeg nаrodа kojoj plаćаmo previsoku cenu.
Međutim, nаjužаsnijа rаnа nа telu srpskog nаrodа je ubijаnje budućnosti kroz još nerođeno potomstvo. Utrobno čedomorstvo ili dobrovoljni abortus svаke godine u nepovrаt odnese grаd veličine Novog Sаdа. Premа stаtisitikama, Srbijа u ovome drži neslаvni rekord među evropskim nаrodimа.
O ovim i mnogim drugim činjenicаmа svedoče pripаdnici srpske duhovne i intelektuаlne elite koji su svoje nаučne stаvove, sаznаnjа i rezulаtete istrаživаnjа ponudili nа uvid srpskoj jаvnosti širom planete : njegovа svetost Pаtrijаrh srpski Irinej, аkаdemici Vаsilije Krestić i Smiljа Avrаmov, Rаdovаn Tvrdišić iz Dveri Srpskih, protojerej-stаvrofor dr Miloš Vesin, publicistkinjа Biljаnа Spаsić, profesor nа Univerzitetu u Kembridžu Nebojšа Rаdić, profesor Mаrko Mlаdenović, sveštenici Željko Lаtinović i Brаnko Ćurčin, аli i mnogobrojni obični ljudi iz nаrodа, seljаci i mučenici…



Ovaj dokumentarni film, prvi ovakve vrste kod nas, projekаt je fondаcije “Prijаtelj Božji“ i njene filmske produkcije. Film je motivisаn željom dа se njime opomene nа trаgičnu stvаrnost nаšeg nаrodа i potrebom dа se ukаže nа put zа njeno prevаzilаženje, nа pokаjаnje i vrаćаnje Isusu Hristu kroz crkvu njegovu kаo jedinom putu kа ponovnom ostvаrenju duhovnih vrednosti, jer su jedino duhovne vrednosti temelj postojаnjа i opаstаjаnjа svаkog naroda, pа i srpskog.

„Srbi – narod koji nestaje“ 4.deo
„Srbi – narod koji nestaje“ 5.deo
„Srbi – narod koji nestaje“ 6.deo
„Srbi – narod koji nestaje“ 7.deo
„Srbi – narod koji nestaje“ 8.deo
„Srbi – narod koji nestaje“ 9. deo
U svakom slučaju, odličan film koji Vas možda neće naterati da budete veliki vernici, ali će Vas sigurno naterati da dobro razmislite o svojim postupcima, promenite način zivota i ispravite sve ono što ste dosad loše radili.

Smehotresna olimpijada ili „Ljubice, ljubim ti haubice“

I taman kada čovek pomisli da ne može biti gore, odnekud se pojavi Grand mašinerija na čelu sa Goranom Bregovićem i rasprši svaku zabludu o pravom stanju stvari kulturnog duha Srbije. Kako to obično biva kod nas, šund i kič ponovo odnose pobedu nad intelektom i zdravim razumom. Grandiozno-skandalozno…ili (kako to reče pobednik) : „Ovo je Balkan“.
Naime, večeras je Srbija dobila predstavnika na takmičenju za Pesmu Evrovizije 2010 u Oslu. Između raznolikih i dubokoumnih stihova Marine Tucaković poput „Ding-dong“, „Hajde iš-iš-iš“, „Niže, niže“, „Vozi, vozi, vozi“, „Di-džej, duni u bratele“, „Predsedniče, brate“ i „Svi smo mi za ludnicu“, publika je ipak odlučila da nas, ove godine, Evropi predstave stihovi Milana Stankovića „Stisni me, kisni me“ i „Ljubice, grudi ti haubice“. Već nakon prve numere, u kojoj je Emina Jahović „iziškala malo mazanog, a malo namazanog“ i otkrila nam da je ljubav „musaka“, bilo je sasvim jasno da se Goran Bregović i ovog puta držao svog starog recepta : trubači i kafanski dernek, bez obzira na to o čemu se peva. A kada se na scenu pojavila mlada zvezda Granda i, uz dobro poznati turbo-folk ritam, zapevala „Op, op, op, ovo je Balkan, come on“ bilo je i više nego jasno da ovi iz Granda, gde god da se pojave, sigurno pobeđuju. Nišlija Oliver Katić došao je kao šlag na tortu svojim stihovima „Di-džej, duni u bikini“ i „Hej, predsedniče, uhvati anarhiju“ i zapečatio ovogodišnje takmičenje za Pesmu Evrovizije zakletvom da „svi smo mi za ludnicu“. Iako su organizatori tvrdili da sve tri kompozicije zrače vedrinom i osvajaju već na prvo slušanje, što (naravno) sasvim opravdava odluku da ovoga puta Goran Bregović bude alfa i omega čitave priče u vezi sa našim učešćem na Pesmi Evrovizije, slobodno možemo da kažemo da smo ponovo nadmašili sami sebe. Nakon Laneta, Ora i odlične pesme Marije Šerifović, Evropi smo poslali „Staru cipelu“ većinski ubeđeni da gore od toga ne može da bude….sve do večeras kada im šaljemo „Balavice“ i „Haubice“.


Na kraju svega, kada se sumiraju rezultati večerašnjeg SMS izbora za Pesmu Evrovizije 2010 u Oslu, jedino što se može zaključiti jeste da bi najbolje bilo da nas u Norvešku predstavlja uvodna pesma crtanog filma „Cipelići“ : „Šubi-dubi-du people“, jer nam je to najbolja garancija da će nas Evropa sigurno razumeti.

Bahatost srpskih „satelita“

Šokantno je kakvih sve „savesnih“ vozača ima u Srbiji!?! Pa,posle kažu – gine se na svakom koraku!
Iako srpska javnost na sve načine pokušava da odvikne naše vozače od vožnje u pijanom stanju, to izgleda baš i nije tako jednostavno učiniti. Srbija je to…
Dokaz je ovaj Beograđanin koji je nedavno zaspao za volanom u svojim kolima i to na sred raskrsnice!?!


Uporna zvonjava telefona, drmanje, cerekanje, simulacija sudara kao i petarda bačena pored auta, nisu mogli da probude ovog „savesnog“ vozača! A da su ga kojim slučajem i probudili, jedan od mogućih scenario bio bi ovakav…


Pitanje : “Da li ste možda popili nešto večeras?” izgleda besmisleno pred činjenicom da zbog savesti ovakvih vozača u Srbiji ljudi svakodnevno ginu na putevima. E, sada…kada je u prestonici ovako, mogu samo da zamislim kako sve to izgleda u unutrašnjosti gde je savest mnogih vozača na nivou nindža kornjača i gde vladaju neki lokalni “momci” čiji je glavni “trip” da popiju koju i odglume “dase” pred okolinom. Iritirajuće je saznanje da čak ni javnost ne može da dopre do njihovih mozgova i natera ih, pre svega, da poštuju sebe u saobraćaju kako bi ispoštovali i druge. Izgleda da ni jedan zakon ne može regulisati samovolju i bahatost ovih „satelita“ kojima se drumovi Srbije čine velikim kao svemir.
Podaci Nacionalne vozačke akademije pokazuju da prekršajnu kaznu godišnje plati više od polovine vozača. Najčešće je reč o prekoračenju brzine i skretanju u nedozvoljenom smeru, ali to čine (kako kažu) kada su sigurni da “nema policije ili opasnosti po druge učesnike u saobraćaju“. A gde je u svemu tome vožnja u pijanom stanju kao težak prekršaj u saobraćaju?!? Pitam se, koliko njih bi ostalo bez vozačke dozvole ukoliko bi se kojim slučajem u Srbiji uveo zakon sličan kanadskom? Za vožnju u pijanom stanju ovaj zakon kaže da je gubitak dozvole – trajan! Tolerancija na alkohol u saobraćaju je nula! Uz sve to ide redovna poseta psihijatru u trajanju od najmanje 2 godine i još million psiho-testova pride! Čini mi se da, ako bi nekome i palo na pamet da pokrene takvu akciju u Srbiji, ogromna većina „satelita“ ostala bi bez svog „svemira“. Spavali bi, naravno, po parkovima i trgovima širom Srbije, ali bi sasvim sigurno poštedeli živote mnogih od nas.
U svakom slučaju, vredi razmisliti o tome…