Idiokratija na delu

Jedan meni drag čovek nedavno mi je rekao : „Dobro mi i živimo koliko pameti imamo!“ Te su me njegove reči naterale da dobro razmislim o nama ljudima i našim ovozemaljskim životima koji, da budemo iskreni, sve više liče na robstvo, a sve manje na – život. Jer, ako se čovek oslobodi svih predrasuda i iskreno pogleda sam sebe i svoj odraz u ogledalu, lako shvati da svi mi danas živimo život poniženih čija je osnovna suština – novac. To je najpoganija i najgora stvar koju je čovek mogao da izmisli – nezaustavljivo zlo! Novac generiše mržnju među ljudima, izaziva bedu, dozvoljava glamur i opravdava zločin. On izaziva ratove i uzrok je mnogih masovnih pogibija samo radi njegovog sopstvenog umnožavanja. Ko ga nema – želi ga svim srcem; ko ga ima – želi ga još jače i još više! A kad novac bira čoveka, on nikada neće izabrati smerne, mudre i dobre ljude pune pozitivne energije. Ne! On obožava i uvek bira mutne ljude iz takozvane „sive zone“, one bez imalo časti i morala koji su spremni na sve samo zarad uvećanja svog sopstvenog prihoda.
Kada se osvrnemo oko sebe, vidimo poražavajuću činjenicu da svi mi udišemo kredite i umiremo od njih. Postao nam je preči kurs eura od sudbine naše sopstvene dece! Više važnosti pridajemo skupoj „originalnoj“ obući i odeći nego svom sopstvenom zdravlju! Mnogo nam je bitnije da imamo neki „besan“ auto, dobru kutiju cigareta i najnoviju generaciju nekog „pametnog“ mobilnog telefona od toga kakav nam je zaista kvalitet života! I uvek nam je više stalo do toga da budemo cenjeni po onome kako izgledamo i šta nosimo na sebi, a ne po onome ko smo i koliko stvarno vredimo u sebi! Inteligencija je nekako postala OUT u današnjem društvu istog onog trenutka kada je novac postao IN! Ljudski intelekt je toliko obezvređen da čovek ponekad zaista oseća stid, jer se školovao i usavršavao u želji da sazna više. Jednostavno se posrami kada se nađe licem u lice sa budalama. Pa, čak i kada izađemo u grad sa društvom, obavezno nosimo najnoviju kursnu listu sa sobom u džep.

„Ukupna količina inteligencije na planeti je konstantna, a broj stanovnika raste!“ – Marfi

Postali smo potrošačko društvo kome je novac jedina i nezamenjiva vrednost. To je vrednosni sistem koji smo dobrovoljno preuzeli sa zapada i time uništili vlastiti identitet. A pametni i mudri ljudi lepo su rekli – novac je prokletstvo ljudskog roda! On je ogledalo primitivizma i prostakluka jednog društva. Njega najviše imaju upravo oni koji najmanje vrede, oni koji su spremni i da ubiju i da se odreknu vlastite dece i porodice zarad njega. Novac je počast koja je uništila sve ljudske vrednosti u današnjem čoveku. U to smo imali prilike i da se uverimo nedavno na takozvanim „demokratskim“ izborima u Srbiji. Razmislite malo i pokušajte da pronađete odgovor na ovo prosto i laičko pitanje : „Šta je bio OSNOVNI MOTIV borbe na život i smrt na ovim proteklim izborima?!?“ Sigurno je da to nije bila borba za dobrobit naroda i naših pokoljenja, jer da jeste naše „mudre“ glave bi se lako međusobno dogovorile i napravile buduću vladu naspram dosadašnjih ostvarenih rezultata i sa onim ljudima koji zaista nešto vrede u našem društvu. I ne bi se uzaludno potrošila tolika suma novca od koje se prostom i običnom čoveku jednostavno zavrti u glavi. Ne, dragi moji! Osnovni motiv te prljave i neljudske borbe bio je opet – novac! Jer, oni koji ga imaju, ti imaju i moć da diktiraju našim životima. Idiokratija na delu! Lepo je to objasnio Marfi u jednom od svojih pravila : „Ukupna količina inteligencije na planeti je konstantna, a broj stanovnika raste!“ Poznajem na desetine ljudi koji bi se vrlo lako i brzo uklopili u ovaj zakon.
Nedavno sam rekla da, ako uopšte i dođe do tog „Trećeg svetskog rata“ na planeti o kome se toliko priča, biće to goli rat za preživljavanje između čoveka i bogataša! Nije uzaludno smišljena izreka da „ili si čovek ili bogataš„. I danas to isto tvrdim, jer sam uverena da sam u pravu. Ako pogledamo malo istoriju ljudske rase na Zemlji, videćemo da su oba svetska rata izazvali upravo oni koji su imali novac i želeli moć! I globalne ekonomske krize (uključujući i ovu koja još traje), opet su posledice nedostatka novca. Glad i svakodnevno masovno umiranje dece u svetu takođe su posledica nedostatka novca, ali i nedostatka humanosti kod onih koji taj novac imaju! I kako god se čovek okrene – novac je uvek taj koji je glavni krivac za svo zlo ovog sveta….kako na planeti, tako i kod nas u Srbiji!
A kada bi se, nekim čudom, on ukinuo i zauvek nestao iz naših života i kada bi svako od nas imao onoliko koliko mu stvarno treba, a ne koliko on sam želi da ima, ovaj svet bi bio toliko savršeno mesto za život da bi prevazišao viđenja nekih od najboljih naučno-fantastičnih filmova ikad snimljenih! Svi mi zaboravljamo jedno – ljudi su smrtna bića i svi (pre ili kasnije) umiru! Ja ne poznajem ni jednog jedinog čoveka koji je preživeo vlastitu smrt i živeo hiljadu godina, ali poznajem masu njih koji se čitavog života bore za goli opstanak sebe i svoje porodice. Opet sve zarad tog prljavog i prokletog novca!
Razmislite malo o tome…

Tiranin (ni)je to zaslužio

Kаdа su u Rumuniji brutalno streljali diktatora Nikolaja Čаušeskuа 1989.godine, mnoge svetske orgаnizаcije su rekle : “Ako je ovo početаk dаmokrаtije, biće to jаdnа demokrаtijа“. U godinama koje su došle nakon toga, svi smo imali prilike da se uverimo u istinitost ovih reči.
Danas je pao još jedan od velikih svetskih diktatora. Laici kažu – poslednji. Ceo demokratski svet je slavio brutalno ubistvo tiranina koji je imao toliko drskosti da kaže „NE!“ svetskim borcima za mir i vladavinu prava građana. Ona druga polovina planete, koja se još uvek mudro drži po strani, ostala je zaprepašćena i nema pred brutalnošću jadnih libijskih pobunjenika. Jer, ako ćemo o ljudskim pravima, čаk i nаjveći zločinci zаslužuju pošteno suđenje. A ovo što se dogodilo velikom tiraninu nikаko nije pohvаlno, bar ne za one koji još uvek razmišljaju sopstvenom glavom. Pogubili su gа bukvalno kаo psа pred očima čitave planete! Snimci koji su brzinom svetlosti obišli planetu jasno i bez ikakve sumnje pokazuju kako besne horde tuku jednog starog, nenaoružanog i bespomoćnog čoveka, kako ga muče i surovo ubijaju. „Tiranin je to zaslužio“ – kažu. Bez obzira na činjenicu da se upravo ovaj tiranin „odrekao oružja za masovno uništenje koje je posedovala Libija i pozvao međunarodne inspektore da utvrde da se drži date reči“ i to samo nekoliko dana nakon što su svetski policajci 2004. godine zarobili još jednog velikog diktatora – Sadama Huseina. Demokratski, nema šta. Baš kao i mirni protestantni prelazne vlade sa puškam i mitraljezima inostrane proizvodnje koji skaču po ljudskim skeletima i kradu televizore po razbijenim radnjama…

A stvarno su jadni bili libijci pod diktatorskom palicom tiranina. Obrazovanje nisu plaćali, obezbeđena im je bila stipendija za studiranje širom planete, imali su besplatno zdravstveno osiguranje. Još im je surovi diktator davao i stanove kao poklon za venčavanje! I 95% prihoda od njihove sopstvene nafte išlo je Libiji, a ne velikim korporacijama i naftnim kompanijama širom sveta. Pa, sram ga bilo! Od tih para tiranin je izgradio i jedan od najsavremenijih sistema navodnjavanja koji su mnogi smatrali jednim od svetskih čuda. Njegova Libija je bila jedna od najbogatijih i najbolje uređenih zemalja na afričkom kontinentu u koju su dolazile stotine hiljada radnika iz celog sveta da rade, zarađuju i žive kao normalni ljudi. Prema podacima međunarodnih organizacija, tokom njegove dugogodišnje vladavine mnogi od pokazatelja ljudskog razvoja su u Libiji znatno poboljšani. Dovoljno je reći da je Libija 2010.godine imala najviši ukupan dohodak po stanovniku u Africi, najveći indeks obrazovanja i indeks ljudskog razvoja, kao i najbolje pokazatelje o zdravstvenoj zaštiti na afričkom kontinentu. Ali, ni to nije bilo dovoljno. Trebao je tiranin da se stidi zbog toga što drži tuđu naftu na libijskoj teritoriji. Trebalo je da klekne i dobrovoljno ustupi 30 milijardi barela naftnih zaliha demokratama. E, to mu se nikako ne sme oprostiti! Šta će njemu diktatoru nafta da gradi tamo neke bolnice, stanove i sisteme za navodnjavanje kad ima neko drugi kome je to crno zlato mnogo potrebnije i ko će ga bolje iskoristiti? Pa, ne mogu planetarni čuvari reda i mira samo da gledaju svoje besne automobile kako prazni čuče na parkingu. I ne mogu da drže svoje prazne novčanike u džepovima skupih pantalona. To ne ide, zar ne? Ipak su oni borci za demokratiju i slobodu, a ta sloboda – košta! I tu slobodu je tiranin danas platio sopstvenom glavom…kao i mnogi drugi diktatori pre njega. I sad će konačno i jadnim libijcima da svane. Progledaće vrlo brzo bez svih ovih odvratnih stvari koje je radio ovaj besramni tiranin. A koliko će dobrog videti, vreme će pokazati. A naši borci za svetski mir i demokratiju? Ma, naći će oni uskoro nekog novog diktatora. Čak i ako ga baš i ne bude – izmisliće ga. Sve u ime demokratije i sve za slobodu naroda. To su na sopstvenoj koži osetili Afganistanci, pa Iračani i Srbi, a ubrzo će se i siroti libijci pridružiti ovoj veličanstvenoj trojci naivaca kojima je reč „sloboda“ relativan pojam. Novo razdobolje za Libiju je upravo počelo. Igra je tek sad krenula. Ali, niti je ovo kraj, niti početak. Ovo je početak kraja. Jer, teško onom kome američka istina služi kao osnov verovanja, a zapadna demokratija kao osnov društvenog uređenja.