Smehotresna olimpijada ili „Ljubice, ljubim ti haubice“

I taman kada čovek pomisli da ne može biti gore, odnekud se pojavi Grand mašinerija na čelu sa Goranom Bregovićem i rasprši svaku zabludu o pravom stanju stvari kulturnog duha Srbije. Kako to obično biva kod nas, šund i kič ponovo odnose pobedu nad intelektom i zdravim razumom. Grandiozno-skandalozno…ili (kako to reče pobednik) : „Ovo je Balkan“.
Naime, večeras je Srbija dobila predstavnika na takmičenju za Pesmu Evrovizije 2010 u Oslu. Između raznolikih i dubokoumnih stihova Marine Tucaković poput „Ding-dong“, „Hajde iš-iš-iš“, „Niže, niže“, „Vozi, vozi, vozi“, „Di-džej, duni u bratele“, „Predsedniče, brate“ i „Svi smo mi za ludnicu“, publika je ipak odlučila da nas, ove godine, Evropi predstave stihovi Milana Stankovića „Stisni me, kisni me“ i „Ljubice, grudi ti haubice“. Već nakon prve numere, u kojoj je Emina Jahović „iziškala malo mazanog, a malo namazanog“ i otkrila nam da je ljubav „musaka“, bilo je sasvim jasno da se Goran Bregović i ovog puta držao svog starog recepta : trubači i kafanski dernek, bez obzira na to o čemu se peva. A kada se na scenu pojavila mlada zvezda Granda i, uz dobro poznati turbo-folk ritam, zapevala „Op, op, op, ovo je Balkan, come on“ bilo je i više nego jasno da ovi iz Granda, gde god da se pojave, sigurno pobeđuju. Nišlija Oliver Katić došao je kao šlag na tortu svojim stihovima „Di-džej, duni u bikini“ i „Hej, predsedniče, uhvati anarhiju“ i zapečatio ovogodišnje takmičenje za Pesmu Evrovizije zakletvom da „svi smo mi za ludnicu“. Iako su organizatori tvrdili da sve tri kompozicije zrače vedrinom i osvajaju već na prvo slušanje, što (naravno) sasvim opravdava odluku da ovoga puta Goran Bregović bude alfa i omega čitave priče u vezi sa našim učešćem na Pesmi Evrovizije, slobodno možemo da kažemo da smo ponovo nadmašili sami sebe. Nakon Laneta, Ora i odlične pesme Marije Šerifović, Evropi smo poslali „Staru cipelu“ većinski ubeđeni da gore od toga ne može da bude….sve do večeras kada im šaljemo „Balavice“ i „Haubice“.


Na kraju svega, kada se sumiraju rezultati večerašnjeg SMS izbora za Pesmu Evrovizije 2010 u Oslu, jedino što se može zaključiti jeste da bi najbolje bilo da nas u Norvešku predstavlja uvodna pesma crtanog filma „Cipelići“ : „Šubi-dubi-du people“, jer nam je to najbolja garancija da će nas Evropa sigurno razumeti.

Toše Proeski – Još uvek sanjam da smo zajedno

Na dan kada je trebao da proslavi svoj rođendan, 25.januara, svetlost dana ugledao je novi album tragično preminulog makedonskog pevača Tošeta Proeskog. Album se zove „Još uvek sanjam da smo zajedno“ po naslovnoj numeri u izvođenju samog Tošeta Proeskog. Album sadrži dva CD-a. Pored Tošetove balade „Još uvek sanjam da smo zajedno“, na njemu se nalazi još osam numera u izvođenju njegovih prijatelja. Muziku za sve pesme napisao je Toše Proeski, a tekstove su uradili razni tekstopisci. Drugi CD sadrži instrumentalne verzije svih pesama sa prvog CD-a.
Inače, poslednji album Tošeta Proeskog zove se „Igra bez granica“ i sadrži pesme koje su mnogo ozbiljnije nego na prethodnim albumima. Za vrlo kratko vreme, ovaj album osvojio je srca slušaoca širom bivše Jugoslavije. Od prepeva na ovom kompakt disku nalaze se pesme „Feeling good“, „Nesanica“ i „Ostala si uvek ista“. Većinu pesama sa tog albuma napisala je hrvatska pevačica Antonija Šola, a album je zvanično pušten u prodaju 1.avgusta 2007.godine. Dva meseca nakon toga, 16.oktobra 2007.godine, Toše Proeski tragično je nastradao u saobraćajnoj nesreći na autoputu Zagreb – Lipovac blizu mesta Nova Gradiška. Prema informacijama koje su stizale putem svih velikih novinskih agencija širom bivše Jugoslavije, sumnja se da je uzrok nesreće bila neprilagođena brzina vozila. Toše Proeski je sahranjen u Kruševu, u Makedoniji, uz najveće državne počasti, a posthumno mu je dodeljena titula počasnog građanina Republike Makedonije. 15.decembra 2007.godine makedonska pošta u Kruševu predstavila je poštanske markice sa likom Tošeta Proeskog. Takođe, na Beoviziji 2008.godine posthumno mu je dodeljena nagrada za životno delo, a zatim je publika u Sava centru otpevala pesmu „Čija si“ uz instrumentalnu pratnju Tošetovog sastava. Ova pesma bila je prvi pobednik ovog festivala i jedna od najvećih hitova Tošeta Proeskog.

Toše Proeski – Još uvek sanjam da smo zajedno

„Od kad te nema ne mogu budan biti,
jer sve što želim u tome budeš i ti,
pa budan sanjam da snovi duže traju
u svakoj priči samo ti si mi na kraju.

Ti si početak i kraj.
Ti si tama i sjaj.
Svaku mi nadu deliš po pola.
Daješ mi mrvice sa svoga stola.
I znam
bez tebe ostaću sam.

Još uvek sanjam da smo zajedno
‘ko nekad davno ti i ja,
al’ jutro svaki put mi pokvari
tu slatku prevaru iz sna.
Jos uvek sanjam da smo zajedno
i da je sve ‘ko prvi put,
al’ jutro nosi golu istinu
da sve je bilo uzalud.

Od kad te nema, nema ni pola mene,
jer sve u meni od tog dana vene,
pa budan sanjam da snovi duže traju,
u svakoj priči samo ti si mi na kraju.

Ti si početak i kraj.
Ti si tama i sjaj.
Svaku mi nadu deliš po pola.
Daješ mi mrvice sa svoga stola.
I znam
bez tebe ostaću sam.

Još uvek sanjam da smo zajedno
‘ko nekad davno ti i ja,
al’ jutro svaki put mi pokvari
tu slatku prevaru iz sna.
Jos uvek sanjam da smo zajedno
i da je sve ‘ko prvi put,
al’ jutro nosi golu istinu
da sve je bilo uzalud.“

He is singing about shoes!?

Dakle…to je to. Marko Kon i Milan Nikolić predstavljaće Srbiju sa pesmom „Cipela“ na takmičenju za „Pesmu Evrovizije“ u Moskvi.


Iskreno, razočarana sam.
Kažu da je politika dvostrukih standarda u Srbiji, još jednom, dobila svoju potvrdu. Kažu da je naša stara, dobra navika veza i vezica ponovo pokazala svoje lice. Kažu da je ovo bio najgori mogući izbor ikada napravljen. Kažu da je OT band moralni pobednik “Beovizije”. Pa,čak je i Ana Nikolić naišla na ogromne simpatije u narodu iako (imam utisak) je velika većina njih gledala u njen donji veš, ne slušajući pri tom šta i kako peva. Još mnogo toga kažu…
Međutim, ono što meni uporno upada u oči (a i u uši) dok (po ko zna koji put) slušam “Cipelu”, jeste činjenica da neodoljivo podseća na turbo-folk. I to onaj koji (možda) prolazi na lokalnim veseljima, ali…ići u Evropu sa tim??!
Čak i smisao pesme jako mi je teško razumeti. OK, slažem se da je pesma zabavna…ako ništa drugo, lako je popiti po koju uz nju. Ritam je (u najmanju ruku) zanimljiv, ali onaj deo u kome Marko peva:
“Nije me htela sve dok pare ne skupim…dok se ne obogatim sasvim.”
i sam naziv pesme (“Cipela”!?) nekako mi ne idu jedno uz drugo. Šta je, uopšte, pesnik hteo da kaže sa tim?
Jedan od komentara sa zvaničnog sajta Eurovision-a koji mi je ostao kao najupečatljiviji jeste komentar koji dolazi iz Danske : “He is singing about shoes OH MY GOD!!!”
Dakle, sam naziv pesme izaziva reakciju kod ljudi. On peva o cipelama, napisao je čovek!
Kako će ga Evropa uopšte razumeti, kada ga ne razumemo mi?
Svaka čast liku i delu Marka Kona, ali ono što ne ide – ne ide.