I can’t live if living is without you

Stara grčka legenda kaže da su svet stvorili bogovi, a bogove – ljubav. Ona je praiskonsko osećanje čoveka i jedna od osnovnih pokretačkih snaga održanja vrste i njenog napretka. Za ljubav nema objašnjenja.To je plemenito osećanje koje dolazi iznenada, ni sa čim izazvano i bez pravog razloga ili interesa. Ako je prava, ona traje čak i onda kada nije uzvraćena. A živeti bez ljubavi, isto je što i živeti bez života.
Iako su velika imena poput Leone Lewis i Kelly Clarkson pevale o njoj, niko nije bolje opisao teško osećanje tuge u životu bez ljubavi kao Marija Keri. Balada „Without You“ jednostavno oduzima dah sećajući na one koje smo voleli.


Mariah Carey – Without You

„No I can’t forget this evening
Or your face as you were leaving
But I guess that’s just the way
The story goes
You always smile but in your eyes
Your sorrow shows
Yes it shows
No I can’t forget tomorrow
When I think of all my sorrow
When I had you there
But then I let you go
And now it’s only fair
That I should let you know
What you should know

I can’t live
If living is without you
I can’t live
I can’t give anymore
I can’t live
If living is without you
I can’t give
I can’t give anymore

Well I can’t forget this evening
Or your face as you were leaving
But I guess that’s just the way
The story goes
You always smile but in your eyes
Your sorrow shows
Yes it shows

I can’t live
If living is without you
I can’t give
I can’t give anymore
I can’t live
If living is without you
I can’t give
I can’t give anymore.“

Cirrusi koje smo nekada voleli

Od kako je prvi put održana davne 1966.godine, Zaječarska Gitarijada afirmisala je mnoge domaće bendove. Za one koji su se nalazili na samom početku muzičke karijere, Gitarijada je bila veliki izazov, jer su kao pobednici ovog festivala imali mogućnost da snime svoja prva izdanja i dobiju odgovarajuću medijsku podršku. Mnogo je bendova čiji su počeci nastali upravo na Gitarijadi. Rok grupa Cirrusi iz Negotina jedan je od tih bendova koji su rođeni upravo zahvaljujući ovoj tada najvećoj muzičkoj manifestaciji rok muzike na prostorima EX Jugoslavije.
Nakon niza uspešnih nastupa krajem osamdesetih godina, Cirrusi osvajaju 1.nagradu na Borskom festu. Ubrzo nakon toga, 1991.godine, dobijaju i 1.nagradu publike na Zaječarskoj gitarijadi, a pesma „Marija“ postaje pravi hit.


Kao mlad i perspektivan rok bend koji je osvojio simpatije više publike, Cirrusi snimaju prve probne demo snimke u RTS-u, a zatim i prvi album „Pustite nas, neka, neka“ (1993) u studiju 6 i 13. Izdavanje ovog albuma preuzima „Sorabia Disk“ iz Niša, jedna od vodećih izdavačkih kuća sredinom ’90-ih. U to vreme, bend je imao mnogo koncerata širom stare Jugoslavije i lagano se penjao u sam vrh EX YU rok scene.
Imali su pripremljen i drugo album ali on nikad nije realizovan pošto je u to nesrećno vreme malo ko mislio na muziku. Građanski rat ,raspad Jugoslavije i nezamisliva hiperinflacija naglo su prekinuli zlatni uspon Cirrusa.
Kroz ovaj bend prošlo je dosta lokalnih muzičara, a prvi album „Pustite nas, neka, neka…“ izdat je u sastavu :
Slobodan Boban Rogožinarević – vokal, solo gitara
Ljubomir Zajka Milojica – ritam gitara i prateći vokal
Saša Sale Stamenković – klavijature i prateći vokal
Dejan Milićko Milićević – bas gitara i prateći vokal
Željko Zeka Milicević – bubnjevi
Po raspadu Cirrusa, oformljen je bend „Brandon Walsh“ u kome je svirao bubnjar Željko Zeka Milicević, ali grupa nikada nije dostigla staru slavu Cirrusa.


Danas su skoro svi članovi benda okupljeni oko projekta KUM – „Krajinsko udruženje muzičara„. Snimljen je i DVD Cirrusa „Kada more slome struje“ sa koncert u Negotinskoj hali sportova. Na ovom DVD izdanju nalaze se 29 pesama Cirrusa izvedenih uživo. Na ovom koncertu gostovali su Dejan iz grupe Harizma i Dejan Cukić. Na DVD-ju je i video zapis snimanja albuma u studiju RTS-a, promo spotovi Cirrusa, kao i zapisi sa Zaječarske Gitarijade 1991 i 1992.godine.
Pesme u mp3 formatu sa albuma „Pustite nas neka, neka“, snimljenog početkom 1993.godine, možete preuzeti OVDE.

Priča o velikoj grupi iz malog grada

Talas rokenrola zahvatio je Zaječar šezdesetih godina prošloga veka. Retki su bili ljudi koji su mogli sebi da priušte gramofon i ploče,jer se teško dolazilo do njih. Zaječarci su slušali radio i odlazili na igranke u tada čuvena mesta. Glavna mesta na kojima su organizovane igranke bili su stari Dom omladine, Dom JNA i mnoge bašte i terase u gradu. Slušali su se hitovi Elvisa Prislija, Džeri Li Luisa i Čak Berija. Po gradu su kružile priče da su vlasnici pojedinih lokala kupovali ploče čak iz Londona i da su često dolazili u beogradski aerodrom da bi sačekali svoju dragocenu pošiljku koja je značila dobru zabavu za ceo grad. Sve ovo uticalo je na tadašnju omladinu. Grad je polako počinjao da diše u ritmu rokenrola. Prvi bendovi nastali su sredinom 60-tih godina. Bilo ih je mnogo, ali jedan od njih ostavio je trajni pečat u muzici šezdesetih. Bend „Zlatni prsti nastao je krajem šezdesetih godina i svirao je do početka 80-tih.
O tome kako je došlo do stvaranja grupe koja je tih godina otišla najdalje, pevač, kompozitor i gitarista Momčilo Radenković, ispričao je nedavno za list Timočanin: „Gitare smo počeli da sviramo jer smo želeli da se dopadnemo devojčicama. Prve akorde mi je pokazao Zoran Aleksić, član grupe „Apoloni“, a pesmu „Mramor kamen i željezo“, Mirko Radić. Ideja o grupi „Zlatni prsti“, seća se Moša, nastala je na putu za Partijsku školu, današnji Menadžment. Šetao sam se sa Branislavom Blažićem, koji je poznatiji kao Bane Kengur. Govorili smo o tome da napravimo orkestar. Dogovorili smo se da ja sviram gitaru, a on bubnjeve. U to vreme bio je popularan film „Gold fingers“, po kome je naš bend dobio ime „Zlatni prsti“. On je udarao u kutiju od cipela , a ja sam svirao na svojoj gitari. Vežbali smo na tavanu kuće doktora Flajsiga u kojoj su oni živeli kao podstanari. Pamtim da je tamo bilo dvadeset pet santimetara prašine. Kengur je imao sestru Cecu Tapirku, valjda je još uvek živa, koja je u to vreme bila IN. Ona je sve pratila i slušala, a pored nje i mi. Prilikom jedne od proba Ceca se popela gore i rekla:“Ako ovako ružno nastavite da svirate „Mighty Queen“, ja ću da vas pobijem.“. Apoloni su prestali da postoje, mi smo uzeli bubnjara Trajka i Jovu Rašića koji nije dugo bio sa nama u grupi. Tako je sve počelo.“

Od tada, mnogo je muzičara prošlo kroz ,,Grupu iz malog grada“, kako su sebe nazivali, braća Momčilo i Slobodan Radenković, Dragan Trajković-Trajko, Dragan Batalo, Jovan Nikolić, Maslać , Jova Rašić i drugi. Pažnju na sebe privukli su na igrankama gde su svirali svoje pesme. Svirali su često , a novac koji su zarađivali koristili su za kupovanje opreme koja je za to vreme bila jako savremena. Disciplinovani i talentovani muzičari , kvalitetni instrumenti, mikseta sa dvanaest kanala, ozvučenje od 1000 vati, svetlo i veliki rad su bili ono što je bilo potrebno da se kreativni naboj koji su imali pretoči u dobre pesme koje su postale veliki hitovi. Tokom decenije rada „Zlatni prsti “su izdali osam singla i dve LP ploče, kao i nekoliko kompilacija, a bili su i prateći bend na ,,singlicama “ Mirka Radića i Srđana Marjanovića .
Priča Momčila Radenkovića o počecima benda vrlo je zanimljiva. ,,Štedeli smo novac koji smo zarađivali na igrankama. Plaćali smo ljude koji su stajali na ulazu. Mi međusobom nismo ništa delili, već smo kupovali instrumente. Prvo bubanj, pa razglas, pa bas pojačalo i solo pojačalo. Roditelji za tako nešto nisu imali novca. Znam da mi je otac kupio gitaru i pojačalo, mom bratu Banetu bas gitaru bez pojačala. Interesantno je da nas je odmah posle godinu dana terao da mu vratimo pare, jer po njemu orkestar bez harmonike nije orkestar. Bili smo veliki radnici, među nama je vladala spartanska disciplina. Nije bilo izgovora za nedolazak na probu, vežbalo se svaki dan od 4 popodne do 7 uveče. Sve ostalo išlo je nakon probe.“

Prve veće nastupe ,,Prstići“ su imali na festivalu „Omladina ’75“ u Subotici i Bum festivalu. O tome koliko su bili zauzeti govori i podatak da su opremili sopstveni autobus kojim su putovali na gostovanja. Nastupali su širom nekadašnje Jugoslavije. Snimali su za Jugoton, Diskos i PGP. Tokom višegodišnjeg rada suočavali su se sa mnogim problemima. Svirali su često i ostali su dosledni svom prepoznatljivom stilu. Prestanak rada benda uslovila je smrt tadašnjeg predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza Tita i političke prilike u kojima se našla država. Počeli su da se otkazuju nastupi. Kao profesionalni muzičari koji su živeli od svoje muzike, u vremenima kada je bilo sve manje para, ,,Prstići“ nisu mogli da opstanu i bend je jednostavo prestao sa radom.
Tada popularni, bili su jedan od retkih bendova u EX YU koji su uspeli da se ,,probiju“ iz provincije i snime nekoliko singlova i LP ploča za tadašnje vodeće izdavačke kuće. Ono što je najvažnije, ,, Zlatni prsti“ ostali su i danas upamćeni po dobrim svirkama i odličnim pesmama. ,,Nokaut“, ,,Superfinale“, ,,Igraj rege“, ,,Prsti od plastike“, ,,Žuti taksi“ samo su neke od mnogih pesama zaječarskih ,,Prstića“ uz koje mnoge generacije.
Za mnoge od nas, legendarna pesma ,,Zbogom, mila moja“ snimljena daleke 1979.godine i danas je jedna od najlepših i najboljih EX YU rok balada.


„Zbogom ostaj, mila moja,ti si jedina koju toliko znam.
Ti si jedino biće na svetu koje tako zovem
i nikoga više posle tebe tako ne mogu zvati.
Koliko ću dugo dozivati tebe
i ono što si mogla da mi pružiš to ne znam,
ali one dane kad sam gubio svest ljubeći te
čuvaću večno, to znam, kao dragu uspomenu.

Zbogom ostaj, mila moja,
nikad više ti ne pitaj gde sam ja
nisam znao da je tako
tako teško kad se odlazi zauvek
ti i ja.

Molim te uzmi samo deo
našeg nesrećnog života i idi
i idi, molim te.
Suviše je bilo lepo da bi večno moglo da traje
morali smo takvi biti ti i ja.“