Rok grupa Bolero


Muzička scena EX Jugoslavije osamdesetih godina prošlog veka bila je toliko raznovrsna i kvalitetna da je svaka nova grupa stvarno morala ponuditi nešto zaista vredno da bi se nosila sa jakom konkurencijom poput Ekatarine Velike, Azre, Zabranjenog Pušenja, Leb i sol i mnogih drugih rock bendova. Tada se činilo da loših grupa i nije bilo. Moglo je samo biti da ti se neka od njih više sviđa, a neka manje. U takvom okruženju pojavila se mala rok grupa „Bolero“ i za vrlo kratko vreme, svojim stilom i muzikom, pronašla put do srca mnogih od nas. Nakon dugih godina vežbanja u podrumu Doma „Vasa Pelagić“ na Grbavici, 1986. godine, grupa „Bolero“ prvi put je izašla u javnost sa svojom udarnom pesmom „Galebovi“. U vrlo kratkom vremenu pesma privlači pozornost publike i, na neki način, postaje himna ove sada već antologijske rok grupe. Karakterističan vokal pevača Mileta Anđelića i specifičan muzički izražaj frontmena Miše Miroslava Bartulice, ukomponovani u celinu nazvanu jednostavno „Bolero“, bili su nešto jedinstveno na prostorima bivše Jugoslavije. Romantične pesme blagih nota zadržavale su u sebi jak emocionalni naboj. Istovremeno, nosile su u sebi jedinstvenu snagu poleta koja jednostavno ima moć pokrenuti ‘ono „nešto“ u ljudima.Upravo kao takve, nastale su na njihovom prvom albumu „Na kraju slavlja“, objavljenom 1986. godine u izdanju Diskotona iz Sarajeva. Gotovo ceo materijal za prvi album iskristalizovao se tokom 1985. godine. Prvo je bio snimljen u demo verziji na mnogobrojnim probama grupe Bolero, a 1986. godine snimljen je prvi pravi album u studiju Brane Likića u Sarajevu. O popularnosti koju im je doneo album prvenac najbolje govori činjenica da je ceo tiraž u relativno kratkom roku jednostavno razgrabljen po prodavaonicama tadašnjih audio nosača. Pored udarne pesme „Galebovi“, put do srca publike našle su i numere „Sećanja“, „Dajana“, „Moja generacija“, „Društvo te čeka“ i „Misli na mene“.
Dve godine kasnije, 1988. godine, grupa Bolero snima svoj drugi album pod nazivom „O Jesenjinu“ kojim privlači još veću pozornost i pridobija još više fanova širom bivše Jugoslavije. Album je inspirisan životom i delom velikog ruskog pesnika Sergeja Aleksandroviča Jasenjina. Grupa „Bolero“ nastavlja u svom prepoznatljivom melanholičnom stilu izražavajući emocije do krajnosti kroz svoje pesme, ali ovaj put još snažnije, još dublje i još kvalitetnije.

Sergej Jasenjin i Rade Šerbedžija

Sergej Jasenjin i Rade Šerbedžija

Kao gost na ovom albumu pojavljuje se i Rade Šerbedžija. Inspiriran Jesenjinovom pesmom „Pismo majci“, frontmen grupe Miša Miroslav Bartulica stvara svoju pesmu sa istim nazivom koja je odlično prihvaćena od strane publike. U pesmi „Sviraj harmoniko, tugo, tugo “ upotrebljen je jedini Jesenjinov u celini. Svaka pesma na ovom albumu ima svoju priču i svaka od tih priča je na neki način vezana za Sergeja Jesenjina. Krčmarska Moskva, na primer, je pesma koja je nastala na osnovu impresija o jednom periodu Jesenjinovog raskalašenog načina života. Zbog svega toga ovaj album nosi ime „O Jesenjinu“. Bolero iza sebe ponovno ostavlja pesme koje se pamte, pesme koje lako pronalaze svoj put do dubine ljudskog bića i tu ostaju trajno sačuvane. Na ovom albumu se pojavljuje i antologijska numera „Jelena“ kojom grupa jednostavno pleni pozornost na sebe. Iako su mnogi od nas u stihovima poput „Nismo svi iz ljubavi stigli na ovaj svet“ i „Još postoje istine koje vole boleti“ pronalazili deo svoje lične biografije i pesmu poistovećivali sa velikim ljubavima u svom životu, pesma „Jelena“, u stvari, ima sasvim drugi motiv. Tužna i surovo realna, pesma „Jelena“ posvećena je majci jednog od članova benda kog je ostavila u sirotištu. Drugi album grupe „Bolero“ snimljen je u Studiu 1 RTV Sarajevo.
Zanimljivo je reći i to da grupa Bolero nikada nije snimila singl. Postoje tonski zapisi na privatnim snimcima, ali tu se više radi o pripremnim, demo snimcima. Takođe, iako veoma popularni osamdesetih godina, grupa Bolero imala je vrlo malo samostalnih živih nastupa. Uglavnom su sve svirke bile grupne. Imali su jedan veliki koncert pred katedralom u Sarajevu što je ujedno bila promocija njihovog drugog albuma i veliki samostalni koncert. S obzirom na to da nisu imali dovoljno svojih pesama, na samostalnim koncertima izvodili su i obrade tada popularne grupe Europe kao i pesme Billy-a Idol-a.
Nakon drugog albuma, grupa prestaje sa radom 1989.godine u nameri da sačeka neka „bolja vremena“. Ali, umesto njih ubrzo je usledila surova ratna stvarnost koja je prekinula sve muzičke aktivnosti grupe „Bolero“. Svojevremeno je frontmen grupe Miša Miroslav Bartulica izjavio : „Grupa se nikada nije definitivno raspala. Prestali smo raditi 1989. godine s namerom da sačekamo da se neke stvari poprave, pa da se snima treći album. Čizma je u Sarajevu. Nečko je u Americi. Graba je u Pragu. Mile je u Švajcarskoj, a ja sam u Livnu. Da se moglo doći do Marsa verovatno bi neko od nas bio i gore“. Od raspada grupe „Bolero“, jedino je on,na neki način,ostao u muzici. Nikada nije prestao pisati pesme, ali ih nije ni objavljivao, jer je mislio da ih više nema ko slušati u ona teška, ratna vremena. U jednom trenutku čak pisao je dečije pesme koje su mu pomagale da pobegne od surove stvarnosti. Ostali članovi grupe, rasuti na sve četiri strane sveta, još uvek čekaju „bolja vremena“ dok nama koji smo ih voleli ostaje nada da će ona, ipak, doći.

Bolero – Jelena

„Nismo svi iz ljubavi, stigli na ovaj svet
proplakan u času kad nema niko da te zavoli.
Još postoje istine koje vole boleti,
zbog mene nikad, nikad nećeš plakati.

Nikada se nismo sreli, vremena nismo imali,
da mi oči obrišeš, da mi ruke miluješ.

Jer, ja sam tugu kvasio tuđim suzama,
k’o nekad moja draga svojim očima.

Jelena, Jelena, eh, da su anđeli,
nosili krila rodama.
Jelena, Jelena, da su bar bogovi,
imali malo vremena.
Jelena, pomisli, da su bar ljudi svi,
rođeni pod srećnim zvezdama.

Jelena, Jelena.

A godine prolaze niz naše obraze,
vetrove prolećne starost umiruje.
Da l’ za tebe postoji neko sasvim drag i lep,
čije ruke tebi radost donose.

Jer, danas više nemam snage da te zavolim,
danas samo moram, moram, još jednom da te potražim.
Jer, ja sam tugu kvasio tuđim suzama,
zbog mene nikad, nikad nisi plakala.

Jelena, Jelena, eh, da su anđeli,
nosili krila rodama.
Jelena, Jelena, da su bar bogovi,
imali malo vremena.
Jelena, pomisli da su bar ljudi svi
rođeni pod srećnim zvezdama.
Možda ne bi..
Jelena, Jelena.“

Advertisements

4 reagovanja

  1. a zar je potreban komentar….?

  2. Rado slusaj ovaj zaista jedinstven i vrhunski bend, nacin na koji oni prenose osjecaj kroz glazbu je nesto prekrasno zivotopisno!

  3. Ovo je prejako. Mnogo snage i emocije pjesma nosi i ako se nevaram posvecena je njegovoj majci koja ga je kao malog napustila i nije nikad upoznala. Tuzna pjesma!

  4. Posto su pismo majci, sviri harmoniko tugo, tugo itd. prakticno obrade Jesenjinovih pesama, koja Jesenjinova pesma predstavlja pesmu Krcmarska Moskva? Ako uopste predstavlja neku. Pozdrav.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: