Razvod i kretenizam


Nekada je važilo pravilo koje je nalagalo ljudima da održe brak po svaku cenu. Zbog dece, familije, komšija, tradicije…Danas, međutim, čim se ljudi nađu ispred nekog problema u braku, sa svih strana stižu dobronamerni saveti : razvod, to je najpametnije!
Kad se žena žali prijateljici na svog muža, najčešći savet je : „Kakav kreten! Pa što se ne razvedeš?” Kad se čovek žali svom prijatelju na ženu, ovaj mu najčešće savetuje : „Ti si šonja, sam si kriv! Razvedi se.” Logičan zaključak može biti taj da je muškarac uvek loš i uvek kriv za svaku razmiricu u braku koja je, da se podsetimo, dobrovoljna zajednica DVOJE ljudi?!? Međutim, kako u braku postoje dvoje ljudi tako i u pričama o braku postoje dve ekstremne krajnosti – razvod i kretenizam. Svi ostali najčešće čuju samo jednu stranu te krajnosti što je, u većini slučajeva, dovoljno da pomisle da sve znaju. Posmatrači iz ugla tako postaju experti za bračne savete. I nije to tako samo u stvarnom komšijskom životu. Mnogi experti na raznoraznim internet mrežama prosto se utrkuju da vas savetuju čak i onda kada od njih ne tražite nikakav savet. A oni koji se nađu pred problemom dobijaju potvrdu svom subjektivizmu. Sebe predstavljaju kao velike žrtve tog “nemogućeg braka” tražeći pri tom da im neko kaže samo ono što su same već odlučile da urade – da se razvedu. Pitanje koje se namerno prećutkuje u takim situacijama jeste upravo ono koje je neophodno postaviti samom sebi u trenucima iskušenja. Koliko su one same doprinele takvoj situaciji?!? Činjenica da oni sami nisu preduzeli nikakve korake da se bilo šta promeni u bračnoj zajednici očigledno ni za koga ne pije vodu. Osim kukanja, nemilosrdnog blaćenja „kretena“ sa druge strane zajednice i upornog bežanja od problema, sve drugo je imaginarna zabluda u očima „velike“ žrtve.

Pametniji uvek popušta, ali nikada ne može popustiti onoliko koliko budala može zategnuti.

Pametniji uvek popušta, ali nikada ne može popustiti onoliko koliko budala može zategnuti.

Najapsurdniji primer toga kako se saveti lako dele žrtvama nedavno sam videla na delu u jednom tipično ženskom društvu u kome se, kako to već biva, razgovaralo i ogovaralo o raznim likovima, bitnim i nebitnim u životu svakog pojedinca u pomenutom društvu. Tema razgovora bila je jedna poznanica koja (naravno) nije bila prisutna, a koju ja (uz put) uopšte ne poznajem. Banalno i malograđanski, jedna od žena (bez imena) nekako je smatrala kao važnu temu za razgovor činjenicu da toj odsutnoj ženi muž nikada nije kupio cveće!?! „ Pa šta onda? Ni moj muž meni nikada nije kupio cveće.“ odgovorih ja pomalo revoltirana pričom o nekome ko uopšte nije tu. Zaprepaštena žena do mene pogleda me i odgovori u čudu : „ I ti to trpiš?! Ja bih se odmah razvela!” Ja sam je gledala ne mogavši da verujem u odgovor koji sam dobila bez da sam ga uopšte i tražila. I onda sam se bukvalno zagrcnula od smeha. Pobogu, pa šta je to „trpim”?!? Imam na raspolaganju zajednički bankovni račun i imam potpunu slobodu da uradim sve što poželim. To što moj muž nije naučio da ikome poklanja cveće, šta ja tu mogu? Neću se valjda zbog toga razvesti? On ni sebi ne kupuje ništa! Uvek kada mu bilo šta treba moram bukvalno za ruku da ga odvedem u prodavnicu i uz to još i da stražarim kraj njega kako ne bi kupio prve cipele koje vidi! Činjenica da je jedan nekupljeni buket cveća veliki razlog zbog koga se treba razvesti od nekoga kome ste se zakleli na vernost i poštovanje, toliko me je nasmejala da su mi suze same navrle na oči. A onda sam se setila jedne scene od pre par godina u Srbiji. Obična, bezazlena kafa kod koleginice u stanu. Sedimo u dnevnoj sobi i koleginica me zove u kuhinju kako bi mi pokazala novu mašinu za expresso. Uz put neobavezno razgovaramo i ona mi, u jednom trenutku, spomenu kako joj je muž nedavno kupio cveće, ono što je sada u dnevnoj sobi na stolu. Nakon toga, ja se vratih u tu istu dnevnu sobu da sačekam kafu smejući se šalama njenog „divnog“ supruga. On, tako veseo i brižan, već je krenuo da rasčišćava sto kako bi imalo mesta za kafu i u jednom trenutku kaže meni : „Daj uzmi ovu mirišljavu travu sa stola i stavi negde u ćošak. Izludi me ova moja donoseći svaki dan ovo smeće iz bolnice!”!?! Nasmejala sam se tada kretenizmu koji se krije u pozadini naizgled uspešnog braka. I oćutala sam činjenicu da je „mirišljava trava iz bolnice„ imaginarni poklon mojoj koleginici koja sebe, očigledno, voli da slaže kako ne bi morala da se suoči sa realnošću. I nisam dala nikakav „expertski“ savet, jer sam verovala da ga niko od njih nije ni tražio. Tada sam shvatila da pametniji uvek popušta.
Nedavna situacija u kojoj mi starija gospođa začuđeno odgovara kako bi se ona razvela ako joj muž ne bi kupio sveće navela me je na to da moje shvatanje stvari dobije svoj konačni epilog. Pametniji uvek popušta, ali nikada ne može popustiti onoliko koliko budala može zategnuti. Logičan zaključak cele priče ne može biti taj da je muškarac uvek loš i uvek kriv za svaku razmiricu u braku. Naprotiv. Za kretenizam je uvek potrebno – dvoje!

Advertisements

3 reagovanja

  1. Ja se odavno spremam da napisem nesto na sličnu temu i ovih dana ću valjda to i uraditi.
    Za kretenizam je skoro uvek potrebno dvoje ali u slučajevima kad je kretenizam samo sa jedne strane, ne mora da bude pravilo da je to uvek sa muške strane.

  2. I da dodam, čini mi se da je u velikoj većini slučajeva najveći kretenizam upravo os strane „brižnih“ savetodavaca.

  3. Ja sam skoro naucio jednu: Svako ima pravo da se krece; i da bude kreten.
    Odlican post moram da priznam 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: