Ardipithecus ramidus, najstariji fosil ženke


„Before Lucy there was Ardi who, after 4.4-million years, is turning the anthropology world on its ear.“

Priča o razvoju ljudske vrste ovih dana dobija svoj epilog od gotovo milion godina više. Nedavno su naučnici objavili najnovija saznanja o Ardi, fosilu ženke koja je živela na prostorima današnje Etiopije pre oko 4,4 miliona godina.
Ardi je otkrivena na mestu gde je nađeno mnoštvo fosila drevnih biljaka i životinja. Izbačena donja vilica skeleta njenom je licu davala izgled sličan majmunima, ali su joj arkade potpuno drugačije od majmunskih. Baza lobanje pokazala je da je mozak Arde bio postavljen slično mozgu današnjih ljudi, ali je imala preduslov za intenzivan razvoj centra za vid i opažanje prostora. Njene šake i ručni zglobovi nisu imali ključne odlike potrebne za penjanje po drveću koje imaju šimpanze i gorile. Zato je morala pažljivo da se vere po drveću, jer nije imala anatomske karakteristike koje današnjim majmunima omogućavaju da se lako kreću kroz krošnje. Karlica i kukovi pokazuju da su mišići bili raspoređeni tako da je mogla da hoda uspravno, a njeno stopalo je bilo dovoljno čvrsto za hodanje. Pokretljiv nožni palac mogla je da koristi pri penjanju. Naučnici veruju da je Ardi najbliži znani predak i šimpanza i ljudi. Procenjuje se da je bila teška oko 50 kilograma, a visoka 1,2 metara.

Ardipithecus ramidus

Ardipithecus ramidus

Pronalazak ovog ženskog kostura daje novi uvid u istoriju ljudskog roda. Ardi je više od milion godina starija od Lusi, fosila ženke za koju se verovalo da je najstariji ljudski predak. Ardi, čije su prve kosti otkrivene 1994. godine, formalno je nazvana „Ardipithecus ramidus„, u slobodnom prevodu „prvi čovekoliki majmun sa tla“.
Novi nalazi pružaju dokaze da su ljudi i šimpanze evoluirali od davnašnjeg zajedničkog pretka, ali je svaka vrsta evoluirala i menjala se za sebe. To je u suprotnosti sa dosadašnjim stavom da su ljudi nastali od stvorenja nalik šimpanzama. Proučavanje skeleta Ardi pokazalo je da je ta vrsta živela u šumama i mogla da se vere po drveću. Na zemlji, ova vrsta mogla je da hoda uspravno, na dve noge.
Ovo je jedno od najznačajnijih otkrića u izučavanju humane evolucije. Skelet Arde je relativno potpun. Sačuvani su glava, šake, stopala i neki ključni delovi trupa.
Humana evolucija

Humana evolucija

Naučnici veruju da Ardipidekus predstavlja rod koji je verovatno prethodio australopitekusu, pretku roda homo, odnosno pretku današnjeg čoveka. Ardin skelet sastavljen je iz 125 delova. „Kada gledate Ardi od glave do pete, vidite jedno stvorenje koje nije ni šimpanza ni čovek, već ardipitekus“, izjavio je Tim Vajt, direktor centra za istraživanje humane evolucije na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: