Reč dve o sreći…


Reč dve o sreći ili priča za „laku noć“ mom anđelu…kad je bila mala.

Spletkarenje sa sopstvenom dušom

Spletkarenje sa sopstvenom dušom

– Nekada davno živela je jedna tužna devojka….
– A zašto je bila tužna?
– Polako nemoj me odmah prekidati, sve ću ti ispričati po redu. Zato što je bila usamljena i bez ikog svog na svetu…
– Ni mamu nije imala?
– Nije imala nikog. Sama samcata. Sedela je jednog dana ta tužna devojka na obali sinjeg mora.
– A zašto sinjeg, mama, kad je more plavo?
– Dobro, plavog mora…kad je ugleda Bog sa nebesa i sažali se na nju. Kako se ona igrala kamenčićima, on reši da jedan pretvori u kamen sreće. Iznenada, kamenčić koji je ona uzela snažno je zasijao na njenom dlanu. Lepše od bilo kog dragulja.
– A ona?
– Silno se obradovala, ali je pomislila da možda ima još ovakvog čarobnog kamenja na plaži, pa je pažljivo spustila svoj i krenula da traži drugi.
– I onda?
– Išla je tako dugo. Spustio se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini i da je pravljen samo za nju, pa brže potrči nazad. Ali nije mogla da ga nađe.
Mojoj curici već podrhtava brada.
– A sutra kad je bio dan,mama? Je li ga našla?
– Nije, srećo. More ga je odnelo sa sobom.
Suzice se skupljaju, jer bajka treba srećno da se završi, zar ne?)
– A zašto ga je more odnelo, mama?
– Zato što nije bila dovoljno dobra. Bog joj je spustio sreću u ruke, ali ona nije znala da je zadrži. Polakomila se i htela je više. Ali, tu nije kraj bajke. More još čuva taj kamenčić sreće i izbaciće ga pred neku drugu devojku, koja ga bude zaslužila. Devojku koja će znati da ga čuva.
– Meni je ipak žao one devojke što ga je izgubila, mama. – kaže nežan i pospani glasić.
– I meni je. – pomislih ja setno.
– Šta je dalje bilo sa njom, mamice?
– Ne znam, ali nije ni važno. Samo ti lepo spavaj i lepo sanjaj, anđele moj.
Usnule okice tonu u sam, a ja razmišljam o bajci i srećnom kraju. I duboko u sebi znam šta bilo sa tom devojkom. Ostala je na obali sinjeg mora. I još moli more da joj vrati njen izgubljeni dragi kamen.

Advertisements

2 reagovanja

  1. Divna priča…I prava bajka.Bajke i jesu pune borbi, suza, nesrećnih očiju, ali sve to vodi sreći, zar ne?)))

  2. Случајно пронашла причу. Одушевила ме лакоћом. Морала сам да је ставим на свој профил фб.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: