Ima ko da ih vozi kući

Postojanje žene-vozača u porodici je razlog više da se naši muškarci mirne savesti naliju na slavi, krštenju, svadbi… Kažu : “Ima ko da ih vozi kući!”. Ali…upravo takvi izgovori mogu doneti mnogo glavobolje slabijem polu. Naučno je dokazano da muškarci imaju bolje razvijen osećaj za koordinaciju i kada je u pitanju vožnja i (moram priznati) ipak su u prednosti. Naš osećaj za koordinaciju je (predispozicijama) slabiji, ali se takođe slažem sa činjenicom da su žene-vozači mnogo opreznije u vožnji.

Nebrojeno puta do sada čula sam priče kako su devojke generalno veći paničari po prirodi od muškaraca. Kažu, muškarac nikada neće pustiti volan u nekoj kriznoj situaciji, niti će krenuti da vrišti. Kažu da žene-vozači upravo tako reaguju u teškim situacijama. Lično,ne slažem se sa time. Uz pomoć vežbe i ovo se lako prevazilazi… Žene mogu biti jednako dobri vozači kao i muškarci samo je potrebno dosta truda uložiti u sebe. Upornost se, na kraju, isplati.
Nedavno sam (sasvim slučajno) na NET-u naišla na iskustvo jednog našeg vozača. Priča je sledeća :
“Jutros vozim na posao i imam šta da vidim – u traci pored mene žena vozi nov Focus, piči preko 80, sa nosom u retrovizoru. Šminka se!
Vratim pogled na put, al’ đavola – žena napola prešla u moju traku i ne prestaje da se šminka. Utronjao sam se živ! Ispadne mi mašina za brijanje na baterije i padne na burek koji mi je bio na drugom sedištu, pa se sve zajedno otkotrlja na pod. Pokušam kolenima da ispravim volan, al’ ispustim mobilni koji padne pravo u kafu (koja mi je bila među nogama!). Ošurim sebe, mobilni crk’o i još prekinuh važan razgovor. B.. ti zene vozače!”
Epilog cele ove priče bio bi – kako te žena može „provozati“ ne može NIKO!
Uostalom, i za to treba imati mozak, zar ne?