Život je postao jeftina roba


Nasilje je izgleda postalo model rešavanja raznih konflikata u našem društvu. Sve je više onih koji bivaju prebijeni, izbodeni ili čak i upucani zbog jednog pogrešnog pogleda, svađe oko parkinga,a vrlo često i bez ikakvog povoda. Crne hronike dnevnih novina sve su crnje,a statistike su poražavajuće.Pomahnitalo izleću besni vozači,ljubomorni muževi i “opasni” momci urlajući, psujući majku i preteći. Nasrću na nezaštićene, a zbunjeni ljudi uplašeno izmiču pred naletom besa. Bez prevelikog potresanja, sve to posmatraju ljudi koji su sasvim slučajno zalutali baš tu i baš tada. I ništa. Ni trunke saosećanja niti bilo kakva želja da se slabijem pomogne! Jer ovakve scene nasilja i agresije deo su naše stvarnosti o kojoj se (na žalost) malo (ili nimalo) priča. Zbog jednog pogrešnog pogleda, svađe oko parkinga ili opomene nekome da Vas gazi u autobusu, u Srbiji danas možete biti vređani, prebijeni, izbodeni nožem ili čak i upucani. Sve je to već viđeno, ali u tzv. Američkim western filmovima u kojima su obično kauboji na ovakav način kinjili indijance. Danas se taj isti scenario daje uživo, tu pred našim nosevima,a mi i dalje verujemo da smo iz “nekog drugog filma”.

Statistike kažu da je broj prijavljenih slučajeva nasilja povećan tri puta.

Statistike kažu da je broj prijavljenih slučajeva nasilja povećan tri puta.

Košmarna vremena kroz koja su stasale današnje generacije izazvala su u ljudima demonsku i tamnu stranu ličnosti. Srušen je stari sistem vrednosti, a novi nije uspostavljen. Našli smo se u vakuumu, a to je najgore. Mi smo školski primer anomičnog društva u kojem vladaju anarhija,haos, nasilje i bezakonje. U osnovi nasilja je glupost koja proizilazi iz mržnje, a svo troje čine začarani trio koji vodi potpunoj autodestrukciji. Svi znamo za barem jedan slučaj da je neko nekoga udario. Neki su čak i na sopstvenoj koži osetili zlostavljanje. Snimak na kojem učenik deli šamare profesorki hemije samo je jedna kap u moru. Primer nasilja je i lečenje narkomanije metodom batinanja lopatom ali i za njega ćete od većine čuti da je ova metoda – opravdana. Zašto smo toliko agresivni? Činjenica je da je Srbija postala nasilno, nehumano i netolerantno društvo u kojem svaki pojedinac može svakog momenta da eksplodira. Ekonomska kriza, ratovi, inflacija, siromaštvo, besparica, sve ono što nam se događalo i što nam se događa, dovode do modela frustriranog čoveka kod koga se agresija naliva kao čaša i kada dođe do vrha – eksplodira.
Da zlo bude veće, nasilje se kod nas vrlo često „kontroliše“ pomoću alkohola, cigareta i opijata. Neko nađe „ventil“ u sportu, neko u učenju, ali oni čiji problem prevaziđe sve izduvne kanale negde moraju da ispolje svoj bes. Živimo u surovom svetu, nema posla, nema novca, nema sigurnosti ni u kojem smislu. Ljudi su nesigurni,uplašeni i frustrirani. Na licima im se zabrinutost,a neretko se sreću i oni koji pričaju sami sa sobom. Srbija je puna tempiranih bombi ! Čovek mora da vodi računa o svom mentalnom zdravlju, ali kod nas je psihijatar ili psiholog još uvek samo – tabu tema ! Prilično smo netolerantni prema sebi. Kada pred nama stoji problem, većina naših ljudi ga rešavamo tako što ode uveče u kafanu,napije se, a onda dođe kući i isprebija ženu !
Svaka treća žena u Srbiji trpi fizičko nasilje!

Svaka treća žena u Srbiji trpi fizičko nasilje!

Srbija je vrlo nehumano društvo i prema osobama sa nekom vrstom hendikepa,homoseksualcima, ženama i deci. Mržnja se sreće na svakom koraku. Prisutna je socijalna satanizaciju svega onoga što se iole razlikuje od nas i naših shvatanja, mrzimo svakog ko nije iz naše nacije ili političke partije.U svakome vidimo potecijalnu opasnost i nekoga koga „treba srediti“. Nismo više sigurni ni u kući, a ni ispred kuće. Ne treba da se zanosimo da su stvari u redu, da sanjamo o nekom ulasku u Evropsku Uniju, da se zanosimo praznim pričama o novim, boljim vremenima, jer činjenice govore upravo suprotno – mi nemamo sigurnost, ni materijalnu, ni emotivnu, a vlika većina građana u današnjoj Srbiji ponižena je i prestrašena. A nema goreg rušilačkog razloga za život od straha. Mi ćemo se plašiti i kada nema osnovanog razloga za to, jer su nasilnici postali gospodari naših života. Junaci naših vremena upravo su protagonisti gluposti, mržnje i nasilja. Upravo zbog toga, nasilje je postalo model rešavanja raznih konflikata u društvu.
65% učenika u Srbiji barem jednom je bilo žrtva nasilja svojih vršnjaka

65% učenika u Srbiji barem jednom je bilo žrtva nasilja svojih vršnjaka

Tranzicija,rat, pad standarda, porast nezaposlenosti, strah od gubitka posla i stanje opšte socijalne nesigurnosti generisali su brojne traume naših ljudi. U ovakvom okruženju ljudi su izgubili osnovne komunikacijske sposobnosti. Vrlo često, problem je nemoguće rešiti rečima,pa naš čovek lako pribegava nasilnom rešavanju konflikta. Nasilje je tako postalo deo našeg životnog stila u kome je poražena najosnovnija međuljudska komunikacija, a život je postao jeftina roba.Ili kako to kaže moj stari prijatelj – „vrediš jednako onoliko koliko košta jedan metak duge devetke!“

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: