Može li reinkarnacija ponuditi osećaj pravde u svetu u kome živimo?


Malo će biti teško opisati ovo što nameravam,jer ni ja sama još uvek nisam načisto sa sobom po pitanju duhovnih pojava poput inkarnacije i reainkarnacije. Možda će biti i onih koji me neće razumeti,ali…sasvim slučajno, čitajuci danas na jednom portalu neka sećanja ljudi na predhodne živote, prostrujalo mi je u mislima da bi možda bilo dobro napisati ovaj post.
Ljudi su se oduvek pitali šta sledi nakon što izgube svoje najdraže.Postoji li život posle smrti? Učenje o reinkarnaciji prvi put se javilo u Indiji oko 800. godine p.n.e.Ideja o reinkarnaciji duše nakon smrti tela bila je veoma rasprostranjena na zapadu u staro pagansko doba, pre nego što su je zamenile hrišćanske ideje. Međutim, njeno širenje u današnje vreme direktno je povezano sa uticajem hinduizma i budizma, u kojima je reinkarnacija opšta pojava. Prema učenju Hinduizma, svako rođeno stvorenje je večno postojeća duša koja, posle smrti tela, prelazi u drugo telo prema zakonu karme i reinkarnacije. Većina ljudi na Tibetu veruje u reinkarnaciju nakon smrti najsvetijih budističkih monaha, pa i samog vrhovnog budističkog sveštenika Dalaj Lame.

Može li reinkarnacija ponuditi osećaj pravde u svetu u kome živimo?

Može li reinkarnacija ponuditi osećaj pravde u svetu u kome živimo?

Reinkarnacija se javlja gotovo u svim većim religijama, u većoj ili manjoj meri. Čak i hrišćanstvo pominje Jovana Krstitelja kao inkarnaciju proroka Ilije.Takođe, nađeni su spisi koji nedvosmisleno upućuju na reinkarnaciju u kuranu kao i svetim knjigama skoro svih istočnjačkih civilizacija. Međutim, da li je smrt kraj čovekovog postojanja ili samo pauza između dva života?
Teorija reinkarnacije se zasniva na razdvajanju ličnosti (telo) od individue (duh). Ličnost je po toj teoriji smrtna, i sastoji se od energije, sećanja, snage karme, strahova i slabosti smrtnika. Energija je nepromenljiva, javlja se jednakog intenziteta pri rođenju i do trenutka smrti se ne menja. Sećanja mogu da premoste trenutak smrti i pojave se i u novoj inkarnaciji iste individue.Snaga karme je ona specifična harizma koja može da pokaže put kojim osoba treba da ide nakon smrti tela. Strahovi takođe mogu da preskoče barijeru smrtnosti, ali samo u slučaju nasilne smrti.Kažu da se oni reflektuju strahom u sledećem životu tj. ako se čovek u jednoj inkarnaciji udavi, u sledećoj će imati neobjašnjiv strah od vode. Slabosti su takođe vezane samo za ličnost, pa je (po zakonima reinkarnacije) totalna besmislica što se u hrišćanstvu u čistilištu odlučuje o sudbini duše na osnovu podleganja slabostima. Uostalom, poznajete li Vi nekoga ko nema apsolutno nikakve slabosti prema ničemu? Ja ne.
Za razliku od ličnosti individua je nedeljiva.Može se reći da je duh materija.Sastoji se iz delova ličnosti koji se prenose u drugu inkarnaciju i nastavljaju da žive kada fizički život prestane. Duh ili monad vremenom kroz inkarnacije postaje razvijen. Kada dostigne određen nivo te specifične razvijenosti prelazi u narednu inkarnaciju. Ako individua do kraja fizičkog života ne dostigne određen nivo razvijenosti, vraća se na niži nivo, pa se zato može desiti da se ponovo “rodi” u vidu životinje, biljke, pa čak i nežive prirode.
Daleko od toga da je ova teorija reinkarnacije savršena, ali bar uliva više nade od teorije o raju i paklu preko čistilišta … ipak, iako je raj (kako tvrde neki) savršenstvo u svakom smislu, nije baš prerspektivno razmišljati da celu večnost provedete na jednom mestu.
Većina onih koji čvrsto veruju u život nakon smrti kažu da reinkarnacija pruža nadu da stvari mogu biti bolje. Kažu da, ako ne uradimo nešto kako treba u ovom životu, imamo drugu šansu da to ispravimo u narednom životu. Ipak, većina priznaje i to da se veliki broj ljudi ne seća svojih prethodnih života. Kako onda da naučimo lekciju iz predhodnih grešaka u našim prethodnim životima ako se ne možemo setiti onoga šta smo učinili? Izgleda da iznova činimo iste greške i neprestalno se vrtimo u krug. Sa obzirom na moralni fijasko kroz ljudsku istoriju, postoji li makar jedan razlog za realnu nadu da će se sve uraditi ispravno u nekom budućem životu?
Zagovornici ideje o reinkarnaciji takođe tvrde da će reinkarnacija osigurati pravdu. Prema zakonu o karmi,u svakom životu dobijamo ono što i zaslužujemo. Naša dobra i loša dela daju dobre i loše rezultate od života do života. Sa karmom (navodno) ne postoji nepravedna patnja, jer niko nije nevin i svako nosi po neki greh. Mnogi tvrde da je svaka patnja zaslužena na osnovu loše karme. Svi mi nosimo zasluženu karmu u novi život. Nema milosti, oproštaja niti pomilovanja! Ne samo da ovo nije dobro za one koji su opterećeni teretom griže savesti već se karma sukobljava sa našim moralnim shvatanjem da određena patnja može biti nezaslužena i pojedinac koji pati zaslužuje naše sažaljenje.
Realno govoreći, može li reinkarnacija ponuditi ikakvu nadu i osećaj pravde u ovom nepravednom svetu u kome živimo?
Slično shvatanje o seobi duša nakon smrti tela imali su i grčki pesnik Pindar,kao i tragičari Eshil i Sofokle.U seobu duša verovali su i Pitagora i Platon. Po njihovom shvatanju, sila jednog učinjenog greha iz sadašnjeg života produžava da živi u sudbinama potomaka. Oni su osuđeni na kaznu zbog učinjenih grehova sopstvenih predaka. Primere takvog shvatanja srećemo i danas u našem narodu. Koliko ste puta čuli do sada da neko Vama poznat kaže da je posledica nečije patnje neki davni greh njegovih predaka?


Ja lično, ne verujem u život posle smrti.Verujem u energiju koja neprestalno kruži oko svih nas i jedino je ona stalna i nepromenjiva.Međutim, opet ostavljam neku dozu rezerve u sebi u stilu jednog dragog prijatelja koji ima običaj da kaže: „Ne verujem u reinkarnaciju. Ni u prošlom životu nisam verovao u nju.“.

Advertisements

5 reagovanja

  1. Da parafraziram tvog dragog prijatelja: „U reinkarnaciju ću verovati u svom budućem životu.“

  2. Odlucicu kada budem u „prilici“ da vidim ima li ili nema icega „posle“, ali logike ima….

  3. Neke logike ima,samo što je ljudskom umu jako teško da shvati ono „nešto“ van granica zdravog razuma:-((

  4. Strah me je i ne želim da ima, pa makar i ne bilo gore od ovoga

  5. interesuje me,ako neko moze da mi pojasni,nesto sto me veoma muci!Sta se desava ako u jednom zivotu,mnogo volimo jednu osobu,sa kojom nemamo potpun,ili da kazem dobar kontakt,gde stalno imamo neke konflikte i “nesporazume“i sa kojom zbog takvih razloga ne mozemo biti zajedno!?I pri tome vec sam prosao i prolazim mnoga,licna,veoma teska iskusenja i teskoce,sto je i jedan od razloga sto nam ta veza uopste i ne funkcionise!A opet tu osobu toliko volimo da niti mozemo da je zaboravimo ili prestanemo da mislimo na nju?Sta se onda desava u sledecoj reinkarnaciji?Da li mozemo dobiti priliku da budemo ponovo sa tom osobom,koju volimo toliko u ovom zivotu?Molim da mi odgovori neko ko zaista poznaje ovu tematiku!!!Hvala!!!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: