Oko moje


Bol.
Ljubav.
Tuga.
Bes.
Neispunjeni snovi i nade.
Znam, trebalo bi da je kraj.
Moralo bi da je kraj.
Pokušavam, a ne mogu.
Nemam snage reći ti zbogom.
Svaki put kad krenem u neznano
i tvoj lik u srcu pretvorim u ništavilo,
vratim se hrleći u bezdan
sazdana tobom
jer, vratiš mi se ko gost nezvan.
Pitam se kakva je to snaga koja me vuče tebi?
Kakva je to ljubav?
Je li od Boga dana
ili zavidnim usnama prokleta
da me uvek tebi vrati,
gluvim i slepim za sve.
Zvala sam te i molila.
Okrenuo si se i osluhnuo.
Čuo si moj zov,
a ja sam od sreće blesnula
ali samo na tren.
Pre nego što sam ponovo
potonula na dno.
I evo me opet na rubu ničega
puna očaja i sećanja.
Pokušavam da nađem malo snage
da ti zadnji put zbogom kažem.
Zbogom oko moje.
Sve ti praštam.
Nekom novom stazom
ja koračam.
Znam, moram dalje.
Znam, nije lako.
Ovo srce ludo,
davno tebi dato,
u grču pita : Kako?

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: