Generacija X


Naše mame kuvale su sa Vegetom. Za tate je mesni narezak “Gavrilović” bio zakon. Deca nisu razumela zašto deda obožava “ljuti ajvar od Jadranke”, ali znali smo zašto baka rado jede “Kraš bonbone”.
Odrasli su pušili Dravu, a omladina je žvakala Bazooke Šumi.
Rodili smo se i preživeli iako naše majke nikad nisu (ili retko su) bile na ultrazvuku… iako su radile do zadnjega dana trudnoće, a lečile se ASPIRIN-om.
Preživeli smo iako su naši očevi služili domovini u JNA…i iako se za telesne i duševne bolesti upotrebljavao univerzalni lek – domaća šljivovica.
Nismo pili filtriranu vodu, a ostali smo zdravi. U sedmoj godini smo ponekad piškili u krevet, jer nismo imali Pampers. Za razliku među polovima nismo učili na forumima, nego iz revija za mlade. Igrali smo se doktora i sve nam je bilo jasno. Maštali šta ćemo biti kad odrastemo.
Hit leta bila je Cockta sa puno šećera i Ledo-sladoled u čašici, pa opet nismo bili predebeli.
Postali smo pioniri!
Družili smo se. U igri se ponekad isekli na staklu, slomili zub, pocepali pantalone, padali sa komšijine ograde i dobijali modrice.
U trećem razredu smo poljubili simpatiju iz razreda, učitelju stavljali grudve snega u šešir i od njega dobili ćušku.
Naši roditelji nisu radi nas unajmljivali advokate i nisu ulagali tužbe na sudu. Nisu se ni svađali sa nastavnicima, već su nas vukli za uši! I mi smo sami naučili rešavati svoje probleme. Prve simpatije
Nismo imali Playstation, nikakve video igrice… nismo imali 99 kanala na TV-u, već samo dva i taj drugi jedino uveče. Nismo imali DVD-playere, mobilne, kompjutere, chat room-ove…
Imali smo stripove, igrali smo se kauboja i indijanaca, penjali se po drveću, padali na zemlju, izgubili se na celi dan u obližnjoj šumi, družili se međusobno … i preživeli smo!
Kao deca, vozili smo se u automobilima bez sigurnosnog pojasa, na prednje sedište do tate … na motorima, po troje bez kacige. Policija je imala nova luksuzna vozila, a mi smo gledali za njima sa osmehom na licu.
Odrastali smo, slušali Indexe, Bijelo dugme, the Beatles, Blondy… Furali smo se na hippy stil, na punk, rock…Međutim, pred školama nikome nismo prodavali drogu!
Bili smo na radnim akcijama. Svoje mišljenje izražavali protestima. Sa veseljem očekivali 25.maj, praznik Titove omladine i pratili put štafete mladosti. Pevali uz gitaru. Smejali se.
Neki su govorili da nas nosi pogrešan tok, jer smo slušali ploče i svirali rok. Odgovarali smo im: “Računajte na nas”.
Imali smo slobodu, tražili smo pravdu. Učili smo se dužnostima, naučili smo živeti u skladu sa pravima i obavezama!
Postali smo ljudi!
Naše generacije dale su najviše uspešnih sportista, izumitelja i naučnika do danas. Odrastali smo kao prava deca po zakonima prirode, onako kako smo mislili da je najbolje. Sve dok nisu počeli sudovi, vlade, država i njene institucije određivati kako treba živeti. I sve dok nisu raznorazne Nevladine organizacije počele da propovedaju nekakvo “pravo” pri tom uništavajući sve ono što smo mi imali.
Danas, nema više ničega, ali … ima nas koji se sećamo.

3 reagovanja

  1. Ima, ima itekako!!!

  2. imala si me sve do kraja… i onda se nametnulo pitanje: koja generacija je stvorila svo „zlo“ o kome govorish?

  3. To je upravo ono što i ja pokušavam da odgonetnem…koja generacija je stvorila upravo to „zlo“ o kome govorim. Činjenica je da smo mi nekada živeli mnogo jednostavnije i mnogo bezbrižnije od današnjih generacija. A jesmo li mi (nesvesno) stvorili to zlo ili je ono došlo nakon nas, to ne znam. Znam samo da je tu, pred našim očima:-(

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: