Newsletter Ekonomske škole

Učenici srednje Ekonomsko Trgovinske škole iz Bora, u okviru svojih školskih aktivnosti na informatičkoj sekciji, pokrenuli su časopis “Newsletter Ekonomske škole”.
Časopis je prvi put izašao 2007 godine i održao se do danas.
Ekonomsko trgovinska škola u Boru
Na časopisu rade učenici škole i teme su zabavnog-edukativnog karaktera. U njemu možete videti nešto o dešavanjima u ovoj školi, o njenim profesorima, o doživljajima učenika van škole, o ekskurzijama, aktuelnostima i dešavanjima u Boru… Takođe, možete pročitati zanimljive lapsuse učenika škole, po koji vic i saznati nešto novo, kako iz života tako i iz oblasti informatike. Časopis je potpuno besplatan i izlazi svakog meseca,a učenici Vam ga šalju na e-mail adresu (ukoliko se prijavite preko njihovog sajta).
Takođe, postoji mogućnost kontaktiranja učenika koji rade na časopisu kako bi učestvovali u uređivanju časopisa. Sve što trebate uradeti jeste da se prijavite na zvanični sajt Ekonomsko Trgovinske škole u Boru. Na sajtu se mogu pronaći i elektronske knjige iz Istorije umetnosti za besplatan download.
Bilo bi lepo da se javi što više ljudi, jer nikada nije na odmet saznati nešto novo ili videti kako izgleda školovanje u jednom malom gradu, daleko od Beograda.
I da se razumemo, ovo nije marketing već jednostavno moja želja da pomognem tim mladim ljudima koji pokušavaju da nađu svoje mesto pod Suncem. U svakom slučaju, sve pohvale za ideju i inicijativu:-)

Generacija X

Naše mame kuvale su sa Vegetom. Za tate je mesni narezak “Gavrilović” bio zakon. Deca nisu razumela zašto deda obožava “ljuti ajvar od Jadranke”, ali znali smo zašto baka rado jede “Kraš bonbone”.
Odrasli su pušili Dravu, a omladina je žvakala Bazooke Šumi.
Rodili smo se i preživeli iako naše majke nikad nisu (ili retko su) bile na ultrazvuku… iako su radile do zadnjega dana trudnoće, a lečile se ASPIRIN-om.
Preživeli smo iako su naši očevi služili domovini u JNA…i iako se za telesne i duševne bolesti upotrebljavao univerzalni lek – domaća šljivovica.
Nismo pili filtriranu vodu, a ostali smo zdravi. U sedmoj godini smo ponekad piškili u krevet, jer nismo imali Pampers. Za razliku među polovima nismo učili na forumima, nego iz revija za mlade. Igrali smo se doktora i sve nam je bilo jasno. Maštali šta ćemo biti kad odrastemo.
Hit leta bila je Cockta sa puno šećera i Ledo-sladoled u čašici, pa opet nismo bili predebeli.
Postali smo pioniri!
Družili smo se. U igri se ponekad isekli na staklu, slomili zub, pocepali pantalone, padali sa komšijine ograde i dobijali modrice.
U trećem razredu smo poljubili simpatiju iz razreda, učitelju stavljali grudve snega u šešir i od njega dobili ćušku.
Naši roditelji nisu radi nas unajmljivali advokate i nisu ulagali tužbe na sudu. Nisu se ni svađali sa nastavnicima, već su nas vukli za uši! I mi smo sami naučili rešavati svoje probleme. Prve simpatije
Nismo imali Playstation, nikakve video igrice… nismo imali 99 kanala na TV-u, već samo dva i taj drugi jedino uveče. Nismo imali DVD-playere, mobilne, kompjutere, chat room-ove…
Imali smo stripove, igrali smo se kauboja i indijanaca, penjali se po drveću, padali na zemlju, izgubili se na celi dan u obližnjoj šumi, družili se međusobno … i preživeli smo!
Kao deca, vozili smo se u automobilima bez sigurnosnog pojasa, na prednje sedište do tate … na motorima, po troje bez kacige. Policija je imala nova luksuzna vozila, a mi smo gledali za njima sa osmehom na licu.
Odrastali smo, slušali Indexe, Bijelo dugme, the Beatles, Blondy… Furali smo se na hippy stil, na punk, rock…Međutim, pred školama nikome nismo prodavali drogu!
Bili smo na radnim akcijama. Svoje mišljenje izražavali protestima. Sa veseljem očekivali 25.maj, praznik Titove omladine i pratili put štafete mladosti. Pevali uz gitaru. Smejali se.
Neki su govorili da nas nosi pogrešan tok, jer smo slušali ploče i svirali rok. Odgovarali smo im: “Računajte na nas”.
Imali smo slobodu, tražili smo pravdu. Učili smo se dužnostima, naučili smo živeti u skladu sa pravima i obavezama!
Postali smo ljudi!
Naše generacije dale su najviše uspešnih sportista, izumitelja i naučnika do danas. Odrastali smo kao prava deca po zakonima prirode, onako kako smo mislili da je najbolje. Sve dok nisu počeli sudovi, vlade, država i njene institucije određivati kako treba živeti. I sve dok nisu raznorazne Nevladine organizacije počele da propovedaju nekakvo “pravo” pri tom uništavajući sve ono što smo mi imali.
Danas, nema više ničega, ali … ima nas koji se sećamo.

Pulpit Rock

U Norveškoj, blizu Stavangera, postoji jedna misteriozna stena koja se strmo uzdiže 604m iznad fjorda Lysefjorden!
Preikestolen ili popularnije Pulpit Rock (u prevodu “propovedaonica“) je verovatno najpoznatija atrakcija Stavangera i čitave Norveške. Sa parkirališta, koje se nalazi na oko 270 m nadmorske visine, počinje staza prema vrhu kamene platforme koja vas (za otprilike 2h) dovodi na kotu iznad 600m. Suvišno je spominjati da se uživa u panorami koja oduzima dah! Ali … potrebno je imati odgovarajuću opremu, iako je staza dobro označena. Preporučljivo je imati što udobniju obuću, inače…2,5km penjanja uz stenu može biti jako naporno.
I naravno, treba biti u dobroj fizičkoj kondiciji, jer treba se penjati po kamenitim stazama Pulpit Rock-a.
Tu i tamo ima malo odmora, kao i osveženja vodom iz potoka. Ali ono što vas čeka na vrhu ove “propovedaonice” je raj za dušu! Pod uslovom da ne patite od klaustrofobije i vrtoglavice. Slike, ipak, govore više od reči…

Pulpit Rock

Pulpit Rock


I od samog pogleda,zavrti se u glavi!

I od samog pogleda,zavrti se u glavi!


U blizini Pulpit Rock-a (Preikestolena) postoje mnoga lepa mesta koja svakako zaslužuju da se vide, ali… jedno mesto privlači daleko više pažnje od drugih – “uklještena stena”. Čudo prirode!
Uklještena stena

Uklještena stena


A koliko su ljudi spremni da idu daleko u želji da privuku pažnju na sebe, možete pogledati na ovom snimku:

Brrr…a meni se od samog pogleda zavrti u glavi:-)

Bela lađa, Bela kuća

Autor: Srećko Šojić | 30.01.2009 – 11:37

„Dragi moj Barače ili dragi Obama, kako vam više odgovara, povodom vaše inauguracije upućujem iskrene čestitke. Ko državnik državniku. Dragi moj kolega, dobro došli u visoku politiku u koju se i ja vrćem sad u nedelju uveče. Ništa nije slučajno. Vi prvi put ulazite u Belu kuću, a ja treći put u Belu lađu. Nadam se da će moji signali da dopru i do Ovalni kabinet i da nikoji dušman nema da ih ometa. Zato sam ozbiljno usavršio svoj engleski, u šta ćete se lično uveriti.

Srećko Šojić

Srećko Šojić


Ja sam pažljivo proučio vaš govor, samo bih da pojasnim sledeće. Vi ste rekli: „Zaklinjemo se da ćemo siromašnim nacijama obezbediti da farme živnu”. Zato mi hitno pošaljete specijalnog izaslanika, da mi, s precizne instrukcije, razjasni u kom pravcu oćete da farme živnu: u pravcu pilići ili u pravcu prasići? I da li se mogu uzeti o obzir i krokodili? Ta biznis pitanja su od naročiti značaj u ovim recesijama i presijama na narodni živci.
Ali, najvažnije za naše odnose je da se mi ovde ratosiljamo od ovi domaći Bušmani, koji su nas zaskočili. Pa ne popušćaju sa uzjahivanje. To su oni koje je Buš gurao, pa je red da vi sada njih skinete s našu grbaču, kako bi popeli nas nenačete. Ove Bušove pulene da šupiramo i da se napravi mesto za naše, tj. vaše, koji imaju sluh za oživljavanje farmi. Jer, svi mi znamo da nema ovde vlast da se osigura dok Amerika ne pogura. Zato ja i pišem vama, dragi Barače, jer koga ćete vi ovde da gurate ako ne mene? Ja, kao simbol zdravih snaga, jedini mogu da se dofaćam sa svakog vraga.
Nema ovde vlasti bez američke masti. Tu mislim na podmašćivanje sa dolarčići. Jer, nema da se vlada bez podmazivanje sa čvrstu valutu. Koja odnekle mora da padne. Pa kad već mora da padne, nek padne u ruke nas sposobnih. I za vas će to da bude veliki plus, jer nama su od vas poslednji put padale samo bombe, pa je red da se sa promene kod vas, promeni i struktura padavina kod nas. Da dolari zamene tomahavke – to predlažem za novi slogan naših blateralnih odnosa, koje ćemo nas dvojica da utemeljimo – na ove farme što treba da živnu.
Vi ste lepo primetili da je vaša ekonomija teško oslabljena zbog pohlepe nekih. Možete onda misliti kolko je naša tek urnirana od pohlepu – svih. Pa mi ovde više i nemamo ekonomiju, ostala nam je samo pohlepa. I kako ja, kao odgovoran političar da izađem na kraj sa tu situaciju, pitam ja vas? Jer, kako ste rekli, treba “graditi nove puteve, mostove, električnu mrežu”, a mi zapeli za gasovod. Katastrofa, moj Barače.
Vi ste naglasili da „svi zaslužuju priliku da traže svoju sreću”. Ja ću sreću da pronađem u politiku, jer kod nas nema ni sreće ni života bez politike, a bogami ni biznisa ni para.
A pošto kažete da su od presudnog značaja “trud, poštenje, hrabrost i patriotizam” – vi ste mene ne samo prepoznali, nego i opisali, kao istinskog saveznika, kakvog nemate u celoj Evropi. A ovde to niko niti shvaća, niti prihvaća. Nas Bušmani i dalje jašu, a kad ćemo mi da jašemo – samo od vas zavisi, dragi Barače. Zato, požurite, promenite džokeje.
Naši konji nestrpljivo čekaju nove gazde.“

Srećko Šojić specijalitis:-)

Pismo Slavici Đukić-Dejanović
Autor: Srećko Šoić | 30.01.2009 – 11:35
„Poštovana gospoja psihijatar, s dva prezimena i jednu funkciju, vi, ko predsednik Skupštine i ja ko predsednik Stranke zdravog razuma imamo mnogo dodirnih tački koje će da dotaknemo u međusobni dijalog, za narodno dobro. Ja sam zgroziran što ste vi sa profesionalni ludaci izašli na kraj – nekako, a s ovi poslanici – nikako.

Srećko Šojić

Srećko Šojić


Oni su imunitetni ne samo kad lažu, kleveću i vređaju, nego i na vaša naučna dostignuća. Narod primećuje da Skupština poboljeva. Zato vam pišem ko kolega kolezinici, s ideje za normalan rad, koji nikako da se zapati od urlici i psovke, udaranja i šamaranja probranih poslanika. Pa, šta bi bilo da su tamo neprobrani? O tom narod ne sme ni da razmišlja, jer sve najgore što zamislimo, nama se to i desi, ko da živimo u bajci, a ne u Srbiji.
Gospoja psihijatar, vreme je pređete na grupnu terapiju svih, jer ako ih budete obrađivali jednog po jednog, nikad mandat neće da vam se završi, pa bi tako došli u opasnost da neko i sa vas mora da se bavi, jer ovi što ih vaše oči odozgo gledaju – ludilo nikom neće da predaju. Zato, utulite kamere u taj vaš ring da naučno proverimo mogu li kletve bez žetve. Uostalom, mene jednog gleda deset puta više glasača, nego njih 249 zajedno. Vas isključivam. Jer vi se zaklanjate iza ovi što lupetaju na govornicu.
I hitno da se donese lek – specijalnis. Da s ove pare, što će da stignu od Rusa za NIS ne bude – pojela maca, pa sad pis. Ti evrići (kao i ovi od MMF-a, naše vlade u izbeglištvu) ima da se pravedno podele. Kako, pita se svaki pošteni političar, pa i ja? Lepo! Na jednaki delovi svim strankama u parlament, plus meni za ideju. Komunizam u Skupštinu – demokratija masama. Jer kad su stranke podmazane i namazane – nema šorke. Nego grljenje i ljubljenje – do sledeću podelu. Jer, pre svake deobe evrići, logični su problemčići. Nervoza radi svoje. Političari su lavovi pre podele plena, a posle su male mace. Zato, nema zdravih institucija, bez poštenih prostitucija… da me ne shvatite pogrešno. I onda – mirno spavaj nano, sve je opljačkano… Zaključano… Jer, kad se političari ližu, to je za narod čista anestezija. Kad se u Skupštinu ne piču, tad ni široke mase na mitinzi ne viču. Takav je narod. Na slabe udara, a bogatih se plaši. Zato mudro.
Ne treba da imamo i političare i tajkune. Oni treba da se ujedine. Da budu jedna duša u dva tela. Ili dve duše u jednom telu, videćemo. Skupština je već započela tu sintezu sa tajkuni, s lobiranje za jeftino pušenje. Po Skupštinu trče domaći lobisti, a po vladu strani. Al i tu mora fer plej da bude. Jer ko uzima za sebe, a ne daje koalicionim partnerima, treba ga isprašiti, u ime naroda i moralnih načela. Koalicija znači zavaravanje naroda, a ne da varate jedni druge.
Samo s lobisti Srbiju spašavate! Oni mire nepomirljivo. Sad isto glasaju oni koji su do juče jedan drugom oko vadili, bez anestezije, a u direktnom prenosu. A i psihijatrijski je jako dobro da se narodu pušenje olakšava, a sve drugo otežava. Jer, na muci se poznaju junaci, a naš narod je junačkoga soja, što govori i činjenica da smo prvi ustanak protiv petovekovnog turskog ropstva digli posle samo četiri i po veka trpljenja.
Koleginice, ja vas pozdravljam i delim vaše nestrpljenje za moje što skorije skupštinsko priključenje. Jer, nas dvoje znamo – kako.“

Novi Google ili nova prevara?

Danas sam dobila e-mail od jednog prijatelja za koga znam da se ne upušta olako u bilo kakvu ponudu koja stigne putem interneta,ali… Kaže da se otvara neka nova stranica na NET-u… Nešto poput Yahoo-a ili Google-a. Upisuju se novi članovi koji (navodno) dobijaju 250 besplatnih deonica prilikom upisa!?? Upis je besplatan i ne treba ga plaćati. Čak se ne plaća ni članarina!
Elem,u nadi da otkrijem o čemu se radi, reših da otvorim tu „novu“ stranicu i pronađem ovo:
Me2everyone Limited was incorporated in England in September 2008. Run by an experienced team and advised by our Global Executive board, we aim to create one of the most visited websites on the planet by 2012. When the main website launches we wll add language support in Spanish, Japanese, Korean, Chinese, French, German, Portuguese, Arabic, Russian and Italian. We will also add furthe languages upon request.
Any shares on this page will be paid for by us (or our partners) and so you can relax, knowing you never have to pay a single penny for your membership. In 2009 we will open an in-world „trading room“ where you can offer your shares for sale to other members. Today they may be worth just their face value £0.001 each…. Tomorrow that value could soar! All we need are members who become involved: we will take care of the rest. Our aim is to seek a stock market listing in 2012/13 and to create an income stream from business members who are given a new way of reaching customers.

Dakle,tako piše,ali…papir (u ovom slučaju internet) trpi svašta,zar ne? Međutim,zamislite da ste imali 200 deonica Google-a u trenutku njegovog pojavljivanja, a da ste ih dobili samo kao nagradu za prijavljivanje na njega… Koliko bi te deonice novčano vredele danas?
Uzimajući u obzir da je sve free (kako to oni tvrde), rešila sam da sledim preporuku svog prijatelja i prijavim se na sajt. A hoće li to stvarno biti neki novi Google ili neka nova prevera, videćemo. U svakom slučaju, nisam uložila ništa tako da nemam šta ni da izgubim,zar ne?
Ukoliko i Vi želite da okušate svoju sreću, ovo novo „čudo“ možete naći na sledećoj adresi : http://www.me2everyone.com/190199
Ko zna, možda nešto i zaradimo zajedno:-)

Igračka plačka u rukama internet pedofila

Nakon vesti da je otkriven i uhapšen internet-pedofil iz Novog Beograda, koji je preko internet sajtova upoznao, a zatim i silovao maloletnu devojčicu, običan čovek ne može,a da se ne zgrozi nad ovim monstruoznim (ne)delom!
Međutim,ono što je još više zabrinjavajuće jeste upravo činjenica da većina današnjih roditelja ne zna šta im deca rade za računarom u susednoj sobi. Izgleda das mo mi,kao nacija,još uvek veoma naivni i lakoverni kada je reč o internet prevarama.
Izvesno je, međutim, da će se mnogi, posle ovog monstruoznog čina, zainteresovati za virtuelne prijatelje sa kojima se druže njihova deca.
Prijateljstva i upoznavanja na Fejsu ili nekom drugom sajtu za druženje, upoznavanje ili dopisivanje, kao što su Karike,Krstarica ili My Space često koriste i prevaranti, manijaci i osobe za psihičkim problemima.
Upravo zbog toga neophodno je strogo voditi računa sa kim se „sprijateljuje“ na mreži. I nikako ne treba verovati svakom profilu koji je na sajtu postavljen!
Nažalost, danas se u Srbiji mnogi toga ne pridržavaju. Sve više maloletnika koristi internet bez kontrole svojih roditelja i upravo takvi olako postaju žrtve. Zbog poremećenih osoba kojih je (na žalost) sve više, korišćenje interneta za maloletnike postao je veoma opasan hobi. Ono što se vidi na monitoru u sajber svetu nije isto što i u realnom svetu.
Uhapšeni internet-pedofil se, na internetu, predstavljao kao sedamnaestogodišnji dečak. Kao takav, uspostavio je kontakt sa maloletnom devojčicom koju je kasnije pozvao da se i lično upoznaju. Naivna i lakoverna devojčica lako postaje plen iskusnom i lukavom “sedamnaestogodišnjaku” čija se bolesna mašta hrani upravo neznanjem naše dece. Sve dok roditelji, slučajno, ne saznaju za to. Međutim, da li je time priča završena ili tek počinje?

Poznanstva putem interneta kriju mnoge tajne!

Poznanstva putem interneta kriju mnoge tajne!

Tek sada se postavlja pitanje koliko je, u stvari, ima ovoko namamljenih i silovanih devojčica u Srbiji, koje su neprestalno ucenjena da o tome ništa ne govore?
U današnje vreme, sve je više monstruma na našim ulicama. Šetaju slobodno pod okriljem “domaćina“, lukavo pletući zamke za naivne i lakoverne. A poznanstva putem interneta kriju mnoge tajne.
Upravo zbog toga treba biti jako oprezan. I ni slučajno ne treba dozvoliti detetu maksimalnu slobodu u sajber svetu. Jer, ponekada,i mi koji smo stariji, a samim tim I iskusniji, možemo da pogrešimo i nasednemo na vešto smišljenu priču.
Internet jeste čudo tehnike, ali u rukama naivnog deteta često postaje igračka plačka. I to upravo ona koja može stvoriti bezbroj trauma u duši malih i još psihički nerazvijenih bića.