Newsletter Ekonomske škole

Učenici srednje Ekonomsko Trgovinske škole iz Bora, u okviru svojih školskih aktivnosti na informatičkoj sekciji, pokrenuli su časopis “Newsletter Ekonomske škole”.
Časopis je prvi put izašao 2007 godine i održao se do danas.
Ekonomsko trgovinska škola u Boru
Na časopisu rade učenici škole i teme su zabavnog-edukativnog karaktera. U njemu možete videti nešto o dešavanjima u ovoj školi, o njenim profesorima, o doživljajima učenika van škole, o ekskurzijama, aktuelnostima i dešavanjima u Boru… Takođe, možete pročitati zanimljive lapsuse učenika škole, po koji vic i saznati nešto novo, kako iz života tako i iz oblasti informatike. Časopis je potpuno besplatan i izlazi svakog meseca,a učenici Vam ga šalju na e-mail adresu (ukoliko se prijavite preko njihovog sajta).
Takođe, postoji mogućnost kontaktiranja učenika koji rade na časopisu kako bi učestvovali u uređivanju časopisa. Sve što trebate uradeti jeste da se prijavite na zvanični sajt Ekonomsko Trgovinske škole u Boru. Na sajtu se mogu pronaći i elektronske knjige iz Istorije umetnosti za besplatan download.
Bilo bi lepo da se javi što više ljudi, jer nikada nije na odmet saznati nešto novo ili videti kako izgleda školovanje u jednom malom gradu, daleko od Beograda.
I da se razumemo, ovo nije marketing već jednostavno moja želja da pomognem tim mladim ljudima koji pokušavaju da nađu svoje mesto pod Suncem. U svakom slučaju, sve pohvale za ideju i inicijativu:-)

Generacija X

Naše mame kuvale su sa Vegetom. Za tate je mesni narezak “Gavrilović” bio zakon. Deca nisu razumela zašto deda obožava “ljuti ajvar od Jadranke”, ali znali smo zašto baka rado jede “Kraš bonbone”.
Odrasli su pušili Dravu, a omladina je žvakala Bazooke Šumi.
Rodili smo se i preživeli iako naše majke nikad nisu (ili retko su) bile na ultrazvuku… iako su radile do zadnjega dana trudnoće, a lečile se ASPIRIN-om.
Preživeli smo iako su naši očevi služili domovini u JNA…i iako se za telesne i duševne bolesti upotrebljavao univerzalni lek – domaća šljivovica.
Nismo pili filtriranu vodu, a ostali smo zdravi. U sedmoj godini smo ponekad piškili u krevet, jer nismo imali Pampers. Za razliku među polovima nismo učili na forumima, nego iz revija za mlade. Igrali smo se doktora i sve nam je bilo jasno. Maštali šta ćemo biti kad odrastemo.
Hit leta bila je Cockta sa puno šećera i Ledo-sladoled u čašici, pa opet nismo bili predebeli.
Postali smo pioniri!
Družili smo se. U igri se ponekad isekli na staklu, slomili zub, pocepali pantalone, padali sa komšijine ograde i dobijali modrice.
U trećem razredu smo poljubili simpatiju iz razreda, učitelju stavljali grudve snega u šešir i od njega dobili ćušku.
Naši roditelji nisu radi nas unajmljivali advokate i nisu ulagali tužbe na sudu. Nisu se ni svađali sa nastavnicima, već su nas vukli za uši! I mi smo sami naučili rešavati svoje probleme. Prve simpatije
Nismo imali Playstation, nikakve video igrice… nismo imali 99 kanala na TV-u, već samo dva i taj drugi jedino uveče. Nismo imali DVD-playere, mobilne, kompjutere, chat room-ove…
Imali smo stripove, igrali smo se kauboja i indijanaca, penjali se po drveću, padali na zemlju, izgubili se na celi dan u obližnjoj šumi, družili se međusobno … i preživeli smo!
Kao deca, vozili smo se u automobilima bez sigurnosnog pojasa, na prednje sedište do tate … na motorima, po troje bez kacige. Policija je imala nova luksuzna vozila, a mi smo gledali za njima sa osmehom na licu.
Odrastali smo, slušali Indexe, Bijelo dugme, the Beatles, Blondy… Furali smo se na hippy stil, na punk, rock…Međutim, pred školama nikome nismo prodavali drogu!
Bili smo na radnim akcijama. Svoje mišljenje izražavali protestima. Sa veseljem očekivali 25.maj, praznik Titove omladine i pratili put štafete mladosti. Pevali uz gitaru. Smejali se.
Neki su govorili da nas nosi pogrešan tok, jer smo slušali ploče i svirali rok. Odgovarali smo im: “Računajte na nas”.
Imali smo slobodu, tražili smo pravdu. Učili smo se dužnostima, naučili smo živeti u skladu sa pravima i obavezama!
Postali smo ljudi!
Naše generacije dale su najviše uspešnih sportista, izumitelja i naučnika do danas. Odrastali smo kao prava deca po zakonima prirode, onako kako smo mislili da je najbolje. Sve dok nisu počeli sudovi, vlade, država i njene institucije određivati kako treba živeti. I sve dok nisu raznorazne Nevladine organizacije počele da propovedaju nekakvo “pravo” pri tom uništavajući sve ono što smo mi imali.
Danas, nema više ničega, ali … ima nas koji se sećamo.

Pulpit Rock

U Norveškoj, blizu Stavangera, postoji jedna misteriozna stena koja se strmo uzdiže 604m iznad fjorda Lysefjorden!
Preikestolen ili popularnije Pulpit Rock (u prevodu “propovedaonica“) je verovatno najpoznatija atrakcija Stavangera i čitave Norveške. Sa parkirališta, koje se nalazi na oko 270 m nadmorske visine, počinje staza prema vrhu kamene platforme koja vas (za otprilike 2h) dovodi na kotu iznad 600m. Suvišno je spominjati da se uživa u panorami koja oduzima dah! Ali … potrebno je imati odgovarajuću opremu, iako je staza dobro označena. Preporučljivo je imati što udobniju obuću, inače…2,5km penjanja uz stenu može biti jako naporno.
I naravno, treba biti u dobroj fizičkoj kondiciji, jer treba se penjati po kamenitim stazama Pulpit Rock-a.
Tu i tamo ima malo odmora, kao i osveženja vodom iz potoka. Ali ono što vas čeka na vrhu ove “propovedaonice” je raj za dušu! Pod uslovom da ne patite od klaustrofobije i vrtoglavice. Slike, ipak, govore više od reči…

Pulpit Rock

Pulpit Rock


I od samog pogleda,zavrti se u glavi!

I od samog pogleda,zavrti se u glavi!


U blizini Pulpit Rock-a (Preikestolena) postoje mnoga lepa mesta koja svakako zaslužuju da se vide, ali… jedno mesto privlači daleko više pažnje od drugih – “uklještena stena”. Čudo prirode!
Uklještena stena

Uklještena stena


A koliko su ljudi spremni da idu daleko u želji da privuku pažnju na sebe, možete pogledati na ovom snimku:

Brrr…a meni se od samog pogleda zavrti u glavi:-)