Život je postao jeftina roba

Nasilje je izgleda postalo model rešavanja raznih konflikata u našem društvu. Sve je više onih koji bivaju prebijeni, izbodeni ili čak i upucani zbog jednog pogrešnog pogleda, svađe oko parkinga,a vrlo često i bez ikakvog povoda. Crne hronike dnevnih novina sve su crnje,a statistike su poražavajuće.Pomahnitalo izleću besni vozači,ljubomorni muževi i “opasni” momci urlajući, psujući majku i preteći. Nasrću na nezaštićene, a zbunjeni ljudi uplašeno izmiču pred naletom besa. Bez prevelikog potresanja, sve to posmatraju ljudi koji su sasvim slučajno zalutali baš tu i baš tada. I ništa. Ni trunke saosećanja niti bilo kakva želja da se slabijem pomogne! Jer ovakve scene nasilja i agresije deo su naše stvarnosti o kojoj se (na žalost) malo (ili nimalo) priča. Zbog jednog pogrešnog pogleda, svađe oko parkinga ili opomene nekome da Vas gazi u autobusu, u Srbiji danas možete biti vređani, prebijeni, izbodeni nožem ili čak i upucani. Sve je to već viđeno, ali u tzv. Američkim western filmovima u kojima su obično kauboji na ovakav način kinjili indijance. Danas se taj isti scenario daje uživo, tu pred našim nosevima,a mi i dalje verujemo da smo iz “nekog drugog filma”.

Statistike kažu da je broj prijavljenih slučajeva nasilja povećan tri puta.

Košmarna vremena kroz koja su stasale današnje generacije izazvala su u ljudima demonsku i tamnu stranu ličnosti. Srušen je stari sistem vrednosti, a novi nije uspostavljen. Našli smo se u vakuumu, a to je najgore. Mi smo školski primer anomičnog društva u kojem vladaju anarhija,haos, nasilje i bezakonje. U osnovi nasilja je glupost koja proizilazi iz mržnje, a svo troje čine začarani trio koji vodi potpunoj autodestrukciji. Svi znamo za barem jedan slučaj da je neko nekoga udario. Neki su čak i na sopstvenoj koži osetili zlostavljanje. Snimak na kojem učenik deli šamare profesorki hemije samo je jedna kap u moru. Primer nasilja je i lečenje narkomanije metodom batinanja lopatom ali i za njega ćete od većine čuti da je ova metoda – opravdana. Zašto smo toliko agresivni? Činjenica je da je Srbija postala nasilno, nehumano i netolerantno društvo u kojem svaki pojedinac može svakog momenta da eksplodira. Ekonomska kriza, ratovi, inflacija, siromaštvo, besparica, sve ono što nam se događalo i što nam se događa, dovode do modela frustriranog čoveka kod koga se agresija naliva kao čaša i kada dođe do vrha – eksplodira.
Da zlo bude veće, nasilje se kod nas vrlo često „kontroliše” pomoću alkohola, cigareta i opijata. Neko nađe „ventil” u sportu, neko u učenju, ali oni čiji problem prevaziđe sve izduvne kanale negde moraju da ispolje svoj bes. Živimo u surovom svetu, nema posla, nema novca, nema sigurnosti ni u kojem smislu. Ljudi su nesigurni,uplašeni i frustrirani. Na licima im se zabrinutost,a neretko se sreću i oni koji pričaju sami sa sobom. Srbija je puna tempiranih bombi ! Čovek mora da vodi računa o svom mentalnom zdravlju, ali kod nas je psihijatar ili psiholog još uvek samo – tabu tema ! Prilično smo netolerantni prema sebi. Kada pred nama stoji problem, većina naših ljudi ga rešavamo tako što ode uveče u kafanu,napije se, a onda dođe kući i isprebija ženu !

Svaka treća žena u Srbiji trpi fizičko nasilje!

Srbija je vrlo nehumano društvo i prema osobama sa nekom vrstom hendikepa,homoseksualcima, ženama i deci. Mržnja se sreće na svakom koraku. Prisutna je socijalna satanizaciju svega onoga što se iole razlikuje od nas i naših shvatanja, mrzimo svakog ko nije iz naše nacije ili političke partije.U svakome vidimo potecijalnu opasnost i nekoga koga „treba srediti”. Nismo više sigurni ni u kući, a ni ispred kuće. Ne treba da se zanosimo da su stvari u redu, da sanjamo o nekom ulasku u Evropsku Uniju, da se zanosimo praznim pričama o novim, boljim vremenima, jer činjenice govore upravo suprotno – mi nemamo sigurnost, ni materijalnu, ni emotivnu, a vlika većina građana u današnjoj Srbiji ponižena je i prestrašena. A nema goreg rušilačkog razloga za život od straha. Mi ćemo se plašiti i kada nema osnovanog razloga za to, jer su nasilnici postali gospodari naših života. Junaci naših vremena upravo su protagonisti gluposti, mržnje i nasilja. Upravo zbog toga, nasilje je postalo model rešavanja raznih konflikata u društvu.

65% učenika u Srbiji barem jednom je bilo žrtva nasilja svojih vršnjaka

Tranzicija,rat, pad standarda, porast nezaposlenosti, strah od gubitka posla i stanje opšte socijalne nesigurnosti generisali su brojne traume naših ljudi. U ovakvom okruženju ljudi su izgubili osnovne komunikacijske sposobnosti. Vrlo često, problem je nemoguće rešiti rečima,pa naš čovek lako pribegava nasilnom rešavanju konflikta. Nasilje je tako postalo deo našeg životnog stila u kome je poražena najosnovnija međuljudska komunikacija, a život je postao jeftina roba.Ili kako to kaže moj stari prijatelj – “vrediš jednako onoliko koliko košta jedan metak duge devetke!”