BBC:Hrišćanska Srbija održava svoju veru u folkloru

Britanski reporter Mark Louen (Mark Lowen) posetio je nedavno Beograd i (kako sam kaže) ostao zapanjen količinom sujeverja i tradicije koja postoji u našoj zemlji. U svom tekstu „Hrišćanska Srbija održava svoju veru u folkloru„ (Originalni naslov:“Christian Serbia maintains its faith in folklore“) koji je nedavno emitovan na engleskom BBC radiju, Louen opisuje srpski narod kao duboko religiozan i sujeveran narod koji veruje u mitove i bapske priče. Svoju reportažu iz Srbije zaočeo je posetom Sabornoj crkvi i ustoličenjem patrijarha Irineja, ali su mu pažnju daleko više privukla srpska folklorna obeležja. Pišući o verovanjima u našem narodu, ovaj britanac kaže da su srednjovekovne vojne pobede deo života svakog Srbina i da je na ovim prostorima oduvek bilo jasno da „ako si Srbin, onda si pravoslavac, a ako si Hrvat, onda si katolik„.

Reporter britanske nacionalne televizije napomenuo je Britancima i to da se naročito paze promaje kada stupe na srpsko tle, jer se kod nas veruje da žene koje imaju go stomak tokom hladnijih dana neće moći da rode, a onaj koji bude stalno sedeo pored otvorenog prozora imaće večno ukočen vrat. Po njemu, čak i leti Srbi drže zatvorene prozore, jer kažu da su mnogi umrli od promaje, ali niko nije skončao zbog smrada. Još neka od navedenih srpskih sujeverja, po Marku Louenu, jesu upravo neki od saveta koje smo svi mi kao deca slušali od svojih baka i majki. Nikada se nećete venčati ako sedite na ćošku stola; Za novorođenče obavezno kažite da je ružno da ga ne bi pratio baksuz; Dobićete zapaljenje mozga ako izađete napolje s mokrom kosom i žene koje s otkrivenim stomacima šetaju po hladnom vremenu zaradiće upalu jajnika i neće moći da imaju dece. Britanski reporter nije propustio ni priliku da obavesti svoje sugrađane da će biti bez prebijene pare ako torbu ostavljaju na podu i da će ih pratiti baksuz ako nekome poklone prazan novčanik. Kakva god bila, nijedna priča iz Srbije ne može se završiti bez čuvenog pripovedanja o tome kako se još u 12. veku u Evropi jelo masnim prstima, dok se na srpskom dvoru meso nabadano viljuškom. Svoj prilog o Srbiji ovaj novinar vodi i kroz vladavinu Slobodana Miloševića i njegovo evociranje mitova i legendi vezanih za Kosovski boj. „Čak i danas, opsesija legendama i mitovima znači da se oni često okreću prošlosti, radije nego budućnosti, tražeći izgubljenu moć i prestiž“, zaključuje Louen i dodaje da sujeverna verovanja, mitovi i legende u Srbiji predstavljaju „utehu za ovaj ponosni narod„. On, takođe, tvrdi i to da su se Srbi po izbijanju epidemije svinjskog gripa okrenuli tradicionalnom narodnom leku – belom luku, što objašnjava ukorenjenim srpskim legendama o vampirima. „Možda je zato i lako razumeti zašto se horde Srba okreću TV ekranima kada na njima nastupa bizarni transvestit Kleopatra, koja je postala poznata predviđajući sve, od razvoda do NATO bombardovanja i rata na Kosovu.“ - kaže u svom prilogu britanski reporter Mark Louen. S obzirom na sve iznete činjenice, uopšte ne bi bilo preterano reći da je u ovom tekstu BBC-ja srpski narod predstavljen kao divlje pleme koje živi van svih tokova civilizacije u „civilizovanoj“ Evropi. Iako Mark Louen navodi da mu „nije bila namera da uvredi srpski narod„(?!?), prosečan čitalac koji nema predstavu o Srbiji iz ovog teksta lako može steći vrlo pogrešnu sliku o Srbima. Tekst „Hrišćanska Srbija održava svoju veru u folkloru„ bi možda mogao biti i pozitivan i duhovit samo da je Mark Louen na kraju napisao: „Uprkos svemu, Srbi su zabavan narod, a Srbija atraktivna destinacija sa dobrim provodom“. Iako je većina ovih tradicionalnih sujeverja tačna, britanski reporter je zaboravio da podseti javnost na činjenicu da bi i dalje sedeli u mraku u „civilizovanoj“ Evropi budući da je i struju izmislio Srbin Nikola Tesla. Spomenuti Nađu Higl, Milorada Čavića ili Novaka Đokovića očigledno je bilo previše za ovog reportera čiji je osnovni radni zadatak da edukuje Britance koji još uvek tvrde da su lazanje njihovo nacionalno jelo i veruju da sir prave patke.
E, sad, kako ne bi bilo neke zamerke na ovaj tekst, dodaću još samo to da i ja volim London i Englesku, jednako kao što Mark Louen voli Beograd i Srbiju. I ukoliko nekome smeta činjenica da su lazanje nacionalno jelo Italije i da se sir dobija od mleka krave, koze ili ovce, u tom slučaju, nemojte se buniti, jer (kako reče Louen) sve je ovo jedan veliki nesporazum.

Teorija zavere – mit ili realnost

Po definiciji, teorija zavere je pokušaj da se objasni krajnji razlog nekog društvenog, političkog ili istorijskog događaja kao tajni plan tajnog udruženja moćnih osoba, često opisanih kao „moćna elita“, uz negiranje da je događaj rezultat direktne aktivnosti učesnika. Termin „teorija zavere“ ili konspirativna teorija ponekad može da ima i negativnu konotaciju, u smislu paranoičnog i neosnovanog verovanja u neku neosnovanu tvrdnju. Psiholozi kažu da se stvaranje teorija zavera objašnjava ljudskom potrebom da se krivica prenosi na nekog drugog ili da se objasne događaji o kojima čovek nema dovoljno verodostojnih podataka. Neki od njih čak tvrde i da se po broju teorija zavere koje kruže u narodu tačno zna koliko je nestabilno društvo u kojem se raspredaju takve priče. Na taj način, kažu, prazni se nagomilana agresija i traži žrtveni jarac. Svetom ne vladaju građani preko vlasti u svojim zemljama… Barak Obama i Vladimir Putin nisu to što u stvari jesu, već tek pioni…Ujedinjene nacije koje niko ne pita ni za šta…samo su neke od aktuelnih tema pristalica teorije zavere. Koliko ste samo puta čuli ove ili slične teorije zavere? Verujem da ni sami ne znate tačan broj istih.

Najčešći predmet rasprava u teorijama zavere su masoni, jedna od najstarijih bratskih organizacija na svetu čija je prva Velika Loža nastala u XVIII veku u Engleskoj, i iluminati čije se značenje u savremeno doba odnosi na tajnu organizaciju čije aktivnosti dolaze kao vlada iz senke. Jedni veruju da iluminati navodno izazivaju krize širom planete preko vlada i korporacija i vrlo često se uzimaju kao referenca za Novi svetski poredak. Drugi tvrde da svetom upravljaju masoni iz nekih mračnih podruma gde igraju partiju dobrog šaha sa sudbinama svih nas. Ili, ako ne masoni, poteze vuku razni svetski moćnici iz bankarskih, naftnih i farmaceutskih fotelja.
Mnoge današnje teorije zavere veruju da iluminati, kao gospodari uma, predstavljaju vođe u vladi Novog svetskog poretka (Novus Ordo Mundi). U njemu, mnogi značajni događaji prouzrokvani su od strane vrlo moćne organizacije sa primarnim ciljem da se ovlada svetom. Kovanje zavere prema konačnoj svetskoj dominaciji preko autonomne svetske vlade koja će zameniti suverenost država i doneti drukčiju deobu vlasti u borbi za svetsku vlast, glavna je teorija zavere vezana za iluminate.
Iako je Vatikan najmanja nezavisna država na svetu u kojoj je sedište poglavara Rimokatoličke crkve Pape, mnoge teorije zavere vezanu su direktno za ovog jedinog apsolutnog monarha u Evropi. Stručnjaci grupe Skrinijum proveli su čitavih sedam godina na proučavanju originalnih zapisnika o suđenju templarima, iz čega je kasnije nastala knjiga „Processus contra Templarios„. Kažu da ovo nije prva, a neće biti ni poslednja knjiga u otkrivanju svih vatikanskih tajni. Po nekim tvrdnjama, trenutno se radi na otkrivanju reformističkih ideja pape Rodriga Bordžije (1431-1503).
Iz svetskih teorija zavere nije izuzet ni glavni štab Ministarstva odbrane SAD-a, Pentagon, koji je bio cilj terorističkog napada 11.septembra 2001.godine. Mnogi savremeni zagovornici teorija zavere veruju da je upravo u ovom napadu svoje prste uplela tadašnja amerilka vlada na čelu sa Džordžom Bušem mlađim. Svoje sumnje pravdaju činjenicom da je Bin Laden predugo na slobodi. S obzirom na to a je on u mladosti bio „američki čovek“, zagovornici ove teorije kažu da bi bilo malo naivno poverovati u zvaničnu verziju o terorističkom napadu na Pentagon i „kule bliznakinje“ u Njujorku.

Teorija zavere i dalje otvara više pitanja nego što daje odgovore.

Postoji, dakle, vrlo duga tradicija da se pribegava teorijama zavere da bi se bilo šta objasnilo. Uvek se kuje neka mračna zavera u nekoj stranoj kancelariji i uvek se spominju neke opskurne sile koje iz ko zna kojih razloga manipulišu događajima i ljudima. Izgleda da su takve stvari neodvojivi deo ljudskog uma na koje ni mi, Srbi, nismo ostali imuni. Za mnoge zagovornike teorije zavere upravo smo mi školski primer. I to ne teorije zavere, kako kažu, već prave zavere stranih sila pod izgovorom ljudskih prava, pravde, istine, dobrote i milosrđa. Nakon zbacivanja sa vlasti Miloševića, sve više se kod našeg čoveka mogla čuti tvrdnja da je to bio rezultat zavere. Slična priča, kažu, čula se i u susednoj Rumuniji nakon što je Čaušesku zbačen sa vlasti. U istom tonu, političari, premijeri, predsednici i poslanici u današnjoj Srbiji puke su marionete nekoliko najmoćnijih i najbogatijih ljudi u državi koji, svojim novcem, drže sve poluge vlasti. Ako im se neko zameri, sklanjaju ga i „izmišljaju“ nove ljude, pa čak i cele partije, kako bi čvrsto držali vlast u svojim rukama. Ovo je priča koju ćete najčešće čuti po kuloarima današnje Srbije. Po ovoj teoriji zavere, politički život u Srbiji je samo privid. Ljuti politički neprijatelji, takozvana opozicija, samo su igrači na političkoj pozornici, dok su reditelji i scenaristi svemoćni biznismeni (moderno nazvani tajkunima) koji donose odluke o svemu što je zaista bitno u zemlji. Teoretičari zavere tvrde da u Srbiji nema ideologije, nema ideala i nema „borbe za narod“. Svi su tu samo da bi održavali privid da se „nešto dešava“ u državi nedođiji. Svi političari su samo dobri glumci koji uzimaju ogromne apanaže od svojih tajkunskih mentora. Srpski narod je, dakle, žrtva teorije zavere skuvane u loncu ko zna kojih tajkuna. Upravo zbog toga ne treba da čudi ni nastanak teorije zavere u kojoj se svi u Srbiji – prisluškuju! „Moram nešto važno da ti kažem, izvadi bateriju iz mobilnog, prisluškuju nas!“ – ovim rečima, kažu, počinje sve više „poverljivih“ razgovora u Srbiji. Svi su čuli da ih neko uvek prisluškuje i da se svaki razgovor snima. Zbog toga se „važne stvari“ ne govore preko fiksnih ni preko mobilnih telefona. Nokia i Sony Erixon postali su toliko sumnjivi da mnogi danas veruju da se u njima kriju mikrofoni koji mogu snimati korisnika čak i kada on nije na vezi! „Jedini siguran lek je vađenje baterije iz telefona“, kažu oni koji odlično „poznavaju“ stvari. „Špijunski uređaji“, „mikrofonski telefoni“ ili „zidovi puni bubica“ samo su neki od mitova koji su rasplamsali paranoju pojedinaca čije su sumnje u teoriju zavere išle toliko daleko da su, kako kažu, neke poverljive sastanke zakazivali daleko van gradova i bez mobilnih telefona, naravno.
Jedna od teorija zavere koja se takođe može čuti u dragoj nam Srbiji vezana je (ni manje ni više) za Pesmu Evrovizije! Po ovoj teoriji, Marija Šerifović nije osvojila Evropu svojim talentom i odličnom interpretacijom pesme „Molitva“, već su joj pobedu dali politički moćnici Evropske Unije u „zamenu za nezavisnost Kosova“?!?
Neke od popularnih teorija zavere u Srbiji vezane su i za male zelene IT-je koji, kako kažu „poznavaoci“, postoje, ali tajna svetska „elita“ to uporno krije daleko od očiju javnosti. Zagovornici ove teorije zavere tvrde da vanzemaljci nisu proizvod Holivuda ni naše mašte već realna bića čije postojanje i prisustvo na Zemlji zataškavaju tajna društva, jer im je potrebna vanzemaljska tehnologija kako bi mogli da upravljaju svetom. Kao referencu za ovu tvrdnju navode čuveni „slučaj Rozvel“ iz 1947. godine kada je (navodno) u američkom gradiću Rozvel u Nju Meksiku pala vanzemaljska letelica. Tadašnja vlada SAD-a je prvo potvrdila da se srušio leteći tanjir nepoznatog porekla, a ubrzo zatim promenila je izjavu i objavila da se srušio meteorološki balon. Događaj je brzo zaboravljen sve do sedamdesetih godina prošlog veka, a onda se planetom proširila priča o sakrivenim telima vanzemaljaca koji su pali kod Rozvela. Danas je čak moguće pronaći i „arhivske“ video zapise na youtube-u koji govore upravo o ovim malim vanzemaljskim bićima.
Najnovija i najaktuelnija teorija zavere vezana je upravo za svinjski grip. Mnogi tvrde da je ovaj virus nastao kao rezultat obračuna velikih magnata. Kažu, zavera je počela sa govedinom, kada su proizvođači živinskog mesa izmislili ideju o ludim kravama, a sada su se farmaceutske kuće ponovo dosetile kako da brzo i lako profitiraju na ljudskoj nesreći. Da li su one izmislile kompletan svinjski grip ili samo „napumpale“ priče o opasnostima od istog, to tvorcima teorije zavere još uvek nije jasno, ali im je jasno da su proizvođači lekova i vakcina debelo profitirali. Jedni tvrde da virus svinjskog gripa ne postoji, drugi da je vakcina protiv njega opasna po zdravlje ljudi,a treći da je planeta Zemlja postala previše „tesna“, pa se moralo nekako stati na put prenaseljenim ljudima. I kako bi se poduprla ova teorija zavere, sve se više po kuloarima spominje tajanstveni „farmaceut“ čiji su e-mailovi punili inbox poštu mnogih korisnika interneta. U tom pismu, ovaj samozvani „kvalifikovani farmaceut“ (bez identiteta) tvrdio je da vakcina protiv svinjskog gripa sadrži opasna jedinjenja koja se vezuju za receptore u mozgu i uzrokuju njegovo oštećenje (Thimerosol) i varaju imuni sistem čoveka stvarajući auto-imune bolesti (Squalene). Bez toga da se uopšte i zapitaju koliko je štetnih i kancerogenih supstanci u duvanu koje pušači svakodnevno unose u organizam ili šta se sve vezuje za ćelije mozga i uništava ga u slučaju upotrebe alkohola ili eventualno marihuane, pristalice ove teorije zavere neprestalno su pozivale na bojkot vakcinacije. Kako se ispostavilo, ova teorija zavere imala je masovni karakter koji je direktno uticao na ljude da prelome u svojim glavama i odbiju da prime vakcine. Epilog ove teorije zavere videćemo na Evropskom sudu za ljudska prava. Kako je smanjen broj obolelih od tuberkuloze? Koliki bi bio broj umrlih da nije bila obavezna vakcinacija protiv velikih boginja? Kako je pojava besnila gotovo iskorenjena? Zašto je difterija danas nepoznata pojava u savremenom svetu? To su neka od pitanja na koje pristalice teorije zavere zvane Svinjski grip ne žele da daju odgovor…ili ga, jednostavno, ne znaju.
Bilo kako bilo, sveopšte prisutna teorija zavere kod nas i u svetu i dalje otvara više pitanja nego što daje odgovore. Ako se po broju teorija zavere koje kruže u narodu tačno zna koliko je nestabilno društvo u kojem se raspredaju takve priče, onda je i više nego očigledno da je cela planeta u velikoj krizi. Ili je, možda, pravo vreme da se zapitamo nije li najveća teorija zavere upravo uveravanje ljudi da postoji teorija zavere?!?

Toše Proeski – Još uvek sanjam da smo zajedno

Na dan kada je trebao da proslavi svoj rođendan, 25.januara, svetlost dana ugledao je novi album tragično preminulog makedonskog pevača Tošeta Proeskog. Album se zove „Još uvek sanjam da smo zajedno“ po naslovnoj numeri u izvođenju samog Tošeta Proeskog. Album sadrži dva CD-a. Pored Tošetove balade „Još uvek sanjam da smo zajedno“, na njemu se nalazi još osam numera u izvođenju njegovih prijatelja. Muziku za sve pesme napisao je Toše Proeski, a tekstove su uradili razni tekstopisci. Drugi CD sadrži instrumentalne verzije svih pesama sa prvog CD-a.
Inače, poslednji album Tošeta Proeskog zove se „Igra bez granica“ i sadrži pesme koje su mnogo ozbiljnije nego na prethodnim albumima. Za vrlo kratko vreme, ovaj album osvojio je srca slušaoca širom bivše Jugoslavije. Od prepeva na ovom kompakt disku nalaze se pesme „Feeling good“, „Nesanica“ i „Ostala si uvek ista“. Većinu pesama sa tog albuma napisala je hrvatska pevačica Antonija Šola, a album je zvanično pušten u prodaju 1.avgusta 2007.godine. Dva meseca nakon toga, 16.oktobra 2007.godine, Toše Proeski tragično je nastradao u saobraćajnoj nesreći na autoputu Zagreb – Lipovac blizu mesta Nova Gradiška. Prema informacijama koje su stizale putem svih velikih novinskih agencija širom bivše Jugoslavije, sumnja se da je uzrok nesreće bila neprilagođena brzina vozila. Toše Proeski je sahranjen u Kruševu, u Makedoniji, uz najveće državne počasti, a posthumno mu je dodeljena titula počasnog građanina Republike Makedonije. 15.decembra 2007.godine makedonska pošta u Kruševu predstavila je poštanske markice sa likom Tošeta Proeskog. Takođe, na Beoviziji 2008.godine posthumno mu je dodeljena nagrada za životno delo, a zatim je publika u Sava centru otpevala pesmu „Čija si“ uz instrumentalnu pratnju Tošetovog sastava. Ova pesma bila je prvi pobednik ovog festivala i jedna od najvećih hitova Tošeta Proeskog.

Toše Proeski – Još uvek sanjam da smo zajedno

„Od kad te nema ne mogu budan biti,
jer sve što želim u tome budeš i ti,
pa budan sanjam da snovi duže traju
u svakoj priči samo ti si mi na kraju.

Ti si početak i kraj.
Ti si tama i sjaj.
Svaku mi nadu deliš po pola.
Daješ mi mrvice sa svoga stola.
I znam
bez tebe ostaću sam.

Još uvek sanjam da smo zajedno
‘ko nekad davno ti i ja,
al’ jutro svaki put mi pokvari
tu slatku prevaru iz sna.
Jos uvek sanjam da smo zajedno
i da je sve ‘ko prvi put,
al’ jutro nosi golu istinu
da sve je bilo uzalud.

Od kad te nema, nema ni pola mene,
jer sve u meni od tog dana vene,
pa budan sanjam da snovi duže traju,
u svakoj priči samo ti si mi na kraju.

Ti si početak i kraj.
Ti si tama i sjaj.
Svaku mi nadu deliš po pola.
Daješ mi mrvice sa svoga stola.
I znam
bez tebe ostaću sam.

Još uvek sanjam da smo zajedno
‘ko nekad davno ti i ja,
al’ jutro svaki put mi pokvari
tu slatku prevaru iz sna.
Jos uvek sanjam da smo zajedno
i da je sve ‘ko prvi put,
al’ jutro nosi golu istinu
da sve je bilo uzalud.“